Jesus Eats at a Pharisee’s House
1One Sabbath day, Jesus went to eat in the house of a well-known Pharisee. While he was there, he was being carefully watched. 2In front of him was a man whose body was badly swollen. 3Jesus turned to the Pharisees and the authorities on the law. He asked them, “Is it breaking the Law to heal on the Sabbath day?” 4But they remained silent. So Jesus took hold of the man and healed him. Then he sent him away.
5He asked them another question. He said, “Suppose one of you has a child or an ox that falls into a well on the Sabbath day. Wouldn’t you pull it out right away?” 6And they had nothing to say.
7Jesus noticed how the guests picked the places of honor at the table. So he told them a story. 8He said, “Suppose someone invites you to a wedding feast. Do not take the place of honor. A person more important than you may have been invited. 9If so, the host who invited both of you will come to you. He will say, ‘Give this person your seat.’ Then you will be filled with shame. You will have to take the least important place. 10But when you are invited, take the lowest place. Then your host will come over to you. He will say, ‘Friend, move up to a better place.’ Then you will be honored in front of all the other guests. 11All those who lift themselves up will be made humble. And those who make themselves humble will be lifted up.”
12Then Jesus spoke to his host. “Suppose you give a lunch or a dinner,” he said. “Do not invite your friends, your brothers or sisters, or your relatives, or your rich neighbors. If you do, they may invite you to eat with them. So you will be paid back. 13But when you give a banquet, invite those who are poor. Also invite those who can’t see or walk. 14Then you will be blessed. Your guests can’t pay you back. But you will be paid back when those who are right with God rise from the dead.”
The Story of the Great Banquet
15One of the people at the table with Jesus heard him say those things. So he said to Jesus, “Blessed is the one who will eat at the feast in God’s kingdom.”
16Jesus replied, “A certain man was preparing a great banquet. He invited many guests. 17Then the day of the banquet arrived. He sent his servant to those who had been invited. The servant told them, ‘Come. Everything is ready now.’
18“But they all had the same idea. They began to make excuses. The first one said, ‘I have just bought a field. I have to go and see it. Please excuse me.’
19“Another said, ‘I have just bought five pairs of oxen. I’m on my way to try them out. Please excuse me.’
20“Still another said, ‘I just got married, so I can’t come.’
21“The servant came back and reported this to his master. Then the owner of the house became angry. He ordered his servant, ‘Go out quickly into the streets and lanes of the town. Bring in those who are poor. Also bring those who can’t see or walk.’
22“ ‘Sir,’ the servant said, ‘what you ordered has been done. But there is still room.’
23“Then the master told his servant, ‘Go out to the roads. Go out to the country lanes. Make the people come in. I want my house to be full. 24I tell you, not one of those people who were invited will get a taste of my banquet.’ ”
The Cost of Being a Disciple
25Large crowds were traveling with Jesus. He turned and spoke to them. He said, 26“Anyone who comes to me must hate their father and mother. They must hate their wife and children. They must hate their brothers and sisters. And they must hate even their own life. Unless they do this, they can’t be my disciple. 27Whoever doesn’t carry their cross and follow me can’t be my disciple.
28“Suppose one of you wants to build a tower. Won’t you sit down first and figure out how much it will cost? Then you will see whether you have enough money to finish it. 29Suppose you start building and are not able to finish. Then everyone who sees what you have done will laugh at you. 30They will say, ‘This person started to build but wasn’t able to finish.’
31“Or suppose a king is about to go to war against another king. And suppose he has 10,000 men, while the other has 20,000 coming against him. Won’t he first sit down and think about whether he can win? 32And suppose he decides he can’t win. Then he will send some men to ask how peace can be made. He will do this while the other king is still far away. 33In the same way, you must give up everything you have. Those of you who don’t cannot be my disciple.
34“Salt is good. But suppose it loses its saltiness. How can it be made salty again? 35It is not good for the soil. And it is not good for the trash pile. It will be thrown out.
“Whoever has ears should listen.”
Исус исцељује болесника у суботу
1Једне суботе је Исус дошао у кућу једног од водећих фарисеја на обед. Окупљени су пажљиво мотрили на њега. 2Уто неки човек који је патио од водене болести стаде пред Исуса. 3Исус упита зналце Светог писма и фарисеје: „Да ли је допуштено лечити суботом или не?“ 4Они су ћутали. Исус прихвати човека, исцели га и пусти га да иде. 5А њима рече: „Ако некоме од вас син или во упадне у бунар, зар га неће одмах извадити и у суботу?“ 6На то нису могли да му одговоре.
Тражи се понизност
7Исус је приметио да су неки гости бирали почасна места, па им је испричао причу: 8„Кад те неко позове на свадбу, немој да седнеш у зачеље, јер домаћин може да позове неког ко је угледнији од тебе. 9Тада ће он, који је позвао и тебе и њега, доћи и рећи: ’Уступи му место.’ Онда ћеш постиђен заузети последње место. 10Него, ако те позову, иди и заузми последње место. Тада ће онај који те је позвао, доћи и рећи: ’Пријатељу, помакни се на више.’ Тако ћеш бити почашћен пред свима који с тобом седе за столом. 11Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен.“
12А домаћину рече: „Кад приређујеш ручак или вечеру, не позивај пријатеље, ни браћу, ни родбину, ни богате суседе, јер би они могли да позову тебе и тако ти узврате. 13Него, кад приређујеш гозбу, позови сиромахе, богаље, хроме, слепе. 14Тада ћеш бити блажен, јер не могу да ти узврате, а Бог ће ти узвратити приликом васкрсења праведних.“
Велика гозба
15А један од гостију, када је то чуо, рече му: „Блажени су они који ће бити за трпезом у Царству Божијем!“
16Исус му рече: „Неки човек је приредио велику гозбу и позвао много људи. 17Кад је било време да гозба почне, послао је свога слугу да каже званицама: ’Дођите, све је већ приправљено.’
18Али, сви од реда почну да се изговарају. Први му рече: ’Купио сам њиву, па морам да идем да је видим. Молим те, прими моје извињење.’
19Други рече: ’Купио сам пет јармова волова, па идем да видим ваљају ли. Молим те, прими моје извињење.’
20Трећи рече: ’Оженио сам се, те зато не могу да дођем.’
21Слуга се врати и јави то своме господару. Господар се на то разгневи и рече своме слузи: ’Брзо иди на градске улице и пролазе и доведи овамо сиромахе, богаље, слепе и хроме.’
22Слуга се ускоро врати и рече: ’Господару, твоја наредба је извршена, али још увек има места.’
23Тада господар рече слузи: ’Изађи на путеве и међе, па натерај људе да дођу, да ми се напуни кућа. 24Кажем вам да ниједан од оних људи који су били позвани неће окусити моје вечере.’“
Цена следбеништва
25Једном, док је велико мноштво народа путовало с Исусом, он се окрену према њима и рече им: 26„Ко долази к мени, а није му омрзао његов отац и мајка, жена и деца, браћа и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик. 27Ко не носи свој крст и не следи ме, не може да буде мој ученик.
28Ако неко од вас хоће да зида кулу, он прво седне и прорачуна колики ће бити трошак, да види има ли довољно да заврши. 29У противном, поставиће темељ, а неће моћи да доврши градњу. Сви који то виде, ругаће му се 30и говорити: ’Овај човек је почео да зида, а није могао да заврши!’
31Или који цар иде у рат против другог цара, а да прво не седне и размотри може ли да се са десет хиљада војника одупре ономе који иде на њега са двадесет хиљада? 32Ако не може, послаће изасланике моћнијем цару док је овај још далеко, да разговарају о миру. 33Према томе, сваки од вас ко се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.
34Со је добра, али ако изгуби сланоћу, чиме ли ће је повратити? 35Није ни за земљу, ни за ђубриво, него је избацују напоље.
Ко има уши, нека слуша!“
