More Rules for Guilt Offerings
1“ ‘Here are some more rules for guilt offerings. The guilt offering is very holy. 2You must kill the animal for the guilt offering where you kill the animal for the burnt offering. Splash its blood against the sides of the altar. 3Offer all its fat. It must include the fat tail and the fat that covers the inside parts. 4It must include both kidneys with the fat on them next to the lower back muscles. It must also include the long part of the liver. Remove all of it together with the kidneys. 5The priest must burn all of it on the altar. It is a food offering presented to the Lord. It is a guilt offering. 6Any male in a priest’s family can eat it. But he must eat it in the holy area. It is very holy.
7“ ‘The same law applies to the sin offering and the guilt offering. Both of them belong to the priest who offers them to pay for sin. 8The priest who offers a burnt offering for anyone can keep its hide for himself. 9Every grain offering baked in an oven belongs to the priest who offers it. So does every grain offering cooked in a pan or on a metal plate. 10Every grain offering belongs equally to all the priests in Aaron’s family line. That is true whether it is mixed with olive oil or it is dry.
More Rules for Friendship Offerings
11“ ‘Here are some more rules for friendship offerings anyone may bring to the Lord.
12“ ‘Suppose they offer a friendship offering to show they are thankful. Then together with the thank offering they must offer thick loaves of bread. They must make them without yeast. They must mix them with olive oil. Or they must offer thin loaves of bread made without yeast. They must spread olive oil on them. Or they must offer thick loaves of bread made out of the finest flour. They must add olive oil to it. They must work the flour and prepare it well. 13They must bring another friendship offering along with their thank offering. It should be thick loaves of bread made with yeast. 14They must bring one of each kind of bread as an offering. One kind is made with yeast. The other is not. Both of them are a gift to the Lord. They belong to the priest who splashes the blood of the friendship offering against the altar. 15The person must eat the meat from their thank offering on the day they offer it. They must not leave any of it until morning.
16“ ‘But suppose they bring a friendship offering to keep a promise they have made. Or suppose they bring an offering they choose to give. Then they must eat the sacrifice on the day they offer it. But if anything is left over, they may eat it the next day. 17They must burn up any meat from the sacrifice left over until the third day. 18Suppose they eat any meat from the friendship offering on the third day. Then the Lord will not accept the offering. He will not accept it as a gift from them. It is not pure. If they eat any of it, they will be held responsible for it.
19“ ‘They must not eat meat that touches anything “unclean.” They must burn it up. Anyone “clean” may eat any other meat. 20But suppose an “unclean” person eats any meat from the friendship offering that belongs to the Lord. Then they will be separated from their people. 21Suppose someone touches something “unclean.” It does not matter whether it comes from a human being who is not “clean.” It does not matter whether it comes from an “unclean” animal. It does not matter whether it comes from something hated and “unclean.” And suppose they eat any of the meat from the friendship offering that belongs to the Lord. Then they will be separated from their people.’ ”
Israel Must Not Eat Fat or Blood
22The Lord spoke to Moses. He said, 23“Speak to the Israelites. Tell them, ‘Do not eat any of the fat of cattle, sheep or goats. 24Do not eat the fat of any animal found dead. Do not eat the fat of an animal that wild animals have torn apart. But you can use the fat for any other purpose. 25Suppose an animal has been sacrificed as a food offering to the Lord. No one may eat its fat. If they do, they will be separated from their people. 26No matter where you live, do not eat the blood of any bird or animal. 27Anyone who eats blood must be separated from their people.’ ”
The Share That Belongs to the Priests
28The Lord spoke to Moses. He said, 29“Speak to the Israelites. Tell them, ‘Suppose someone brings a friendship offering to the Lord. Then they must bring part of it as their special gift to the Lord. 30They must bring it with their own hands. It is a food offering presented to the Lord. They must bring the fat together with the breast. They must lift the breast up and wave it in front of the Lord as a wave offering. 31The priest will burn the fat on the altar. But the breast belongs to Aaron and the priests in his family line. 32Give the right thigh from your friendship offerings to the priest as a gift. 33The priest who offers the blood and fat from the friendship offering must be given the right thigh. It is his share. 34I, the Lord, have taken the breast that is waved and the thigh that is given. I have taken them from the friendship offerings of the Israelites. And I have given them to Aaron the priest and the priests in his family line. The offerings will be their share from the Israelites for all time to come.’ ”
35That is the part of the food offerings presented to the Lord. It is given to Aaron and the priests in his family line. It was given to Aaron and his sons on the day they were set apart to serve the Lord as priests. 36On the day they were anointed, the Lord commanded the Israelites to give that part to them. For all time to come, it will be the share of Aaron and the priests in his family line.
37These are the rules for burnt offerings, grain offerings, sin offerings, guilt offerings and friendship offerings. They are also the rules for the offerings that are given when priests are being prepared to serve the Lord. 38They are the rules the Lord gave Moses on Mount Sinai. He gave them on the day he commanded the Israelites to bring their offerings to the Lord. That took place in the Sinai Desert.
Жртва за преступ
1Ово је закон о жртви за преступ. Она је пресвета. 2Нека се жртва за преступ коље на месту где се кољу жртве свеспалнице, а њеном крвљу нека се запљусне жртвеник са свих страна. 3Нека се принесе све њено сало, реп и сало које покрива изнутрице, 4оба бубрега и сало што је око њих и на слабинама; и мрежица што је на јетри нека се уклони заједно с бубрезима. 5Нека то свештеник спали на жртвенику као паљену жртву Господу. То је жртва за преступ. 6Свако мушко међу свештеницима сме је јести. Нека се једе на светом месту. Она је пресвета.
7Закон о жртви за преступ исти је као закон о жртви за грех. Исти је закон за обе: она припада свештенику који њоме врши обред откупљења. 8Свештенику који приноси нечију жртву свеспалницу, нека припадне кожа од жртве коју је принео. 9Свака житна жртва која се пече у пећи, и свака која се приправља у котлићу или на тигању нека припадне свештенику који је приноси; његова је. 10Свака житна жртва која се меси са уљем или насуво, нека припадне свим синовима Ароновим подједнако.
Жртва мира
11Ово је закон за жртву мира која се приноси Господу.
12Ако је ко приноси у знак захвалности, нека уз жртву захвалницу принесе и бесквасне погаче умешене са уљем, или бесквасне колаче намазане уљем. 13Уз погаче нека принесе и хлеб од дизаног теста са жртвом мира, као своју захвалност. 14Од свега што приноси нека принесе по један колач на дар Господу. То нека припадне свештенику који шкропи крв од жртве мира. 15А месо од жртве мира којом захваљује, нека се поједе на дан када се принесе; ништа не сме остати до јутра.
16Ако неко приноси жртву заветницу, или добровољну жртву, месо нека се поједе на дан кад приноси своју жртву. Што од тога остане, нека се поједе сутрадан. 17Ако нешто меса од жртве остане до трећега дана, нека се спали. 18Ако неко једе месо од жртве мира и трећега дана, тај који је приноси неће бити угодан Богу; жртва му се неће рачунати, јер је месо постало нечисто. Онај који једе од њега навући ће на себе кривицу.
19Месо које се дотакне чега нечистог нека се не једе; нека се спали. Ко год је чист сме јести месо. 20Ако би неко јео меса од жртве мира која припада Господу, а притом буде нечист, тај нека се истреби из свог народа. 21Ако се неко дотакне чега год нечистог: човечије нечистоће, или нечисте животиње, или какве год нечисте и гадне животиње, а затим једе од меса жртве мира која припада Господу, такав нека се истреби из свога народа.’“
Животињско сало се не сме јести
22Господ рече Мојсију: 23„Реци народу израиљском: ’Не једите никаквог сала од волова, оваца и коза! 24Сало од угинуле или растргане животиње може се користити за било шта, али га не смете јести. 25Ко год би јео сало од животиње која се приноси на паљену жртву Господу, нека се истреби из свога народа. 26Ни у једном од својих насеља не смете јести никакве крви, ни од птица ни од стоке. 27Ако неко једе било какву крв, нека се истреби из свога народа.’“
Делови за свештенике
28Господ рече Мојсију: 29„Реци народу израиљском: ’Онај ко приноси Господу жртву мира, нека донесе Господу део од жртве мира. 30Својим рукама нека донесе паљену жртву Господу: сало с грудима. Груди нека се подигну пред Господом као жртва дизаница, 31а свештеник нека спали сало на жртвенику. Груди нека припадну Арону и његовим синовима. 32Десну плећку од жртве мира дај свештенику као дар. 33Ономе између Аронових синова који приноси крв и сало жртве мира, нека припадне десна плећка. 34Ја сам, наиме, ускратио народу израиљском груди жртве мира и плећку жртвенога дара, и дао их Арону, свештенику, и његовим синовима. То им следује од народа израиљског по вечној уредби.’“
35То је део одређен за Арона и његове синове од жртава које се пале Господу, на дан када се уводе у службу као свештеници Господњи. 36Ово је Господ заповедио Израиљцима да им дају на дан њиховог помазања по вечној уредби за све њихове нараштаје.
37То је закон за жртву свеспалницу, за житну жртву, за жртву за грех, за жртву за преступ, за жртву посвећења, и за жртву мира, 38који је Господ дао Мојсију на гори Синају, на дан кад је заповедио народу израиљском да приноси своје жртве Господу у Синајској пустињи.
