Gideon Wins the Battle Over the Midianites
1Early in the morning Jerub-Baal and all his men camped at the spring of Harod. Jerub-Baal was another name for Gideon. The camp of Midian was north of Gideon’s camp. It was in the valley near the hill of Moreh. 2The Lord said to Gideon, “I want to hand Midian over to you. But you have too many men for me to do that. Then Israel might brag, ‘My own strength has saved me.’ 3So here is what I want you to announce to the army. Tell them, ‘Those who tremble with fear can turn back. They can leave Mount Gilead.’ ” So 22,000 men left. But 10,000 remained.
4The Lord said to Gideon, “There are still too many men. So take them down to the water. There I will reduce the number of them for you. If I say, ‘This one will go with you,’ he will go. But if I say, ‘That one will not go with you,’ he will not go.”
5So Gideon took the men down to the water. There the Lord said to him, “Some men will drink the way dogs do. They will lap up the water with their tongues. Separate them from those who get down on their knees to drink.” 6Three hundred men brought up the water to their mouths with their hands. And they lapped it up the way dogs do. All the rest got down on their knees to drink.
7The Lord spoke to Gideon. He said, “With the help of the 300 men who lapped up the water I will save you. I will hand the Midianites over to you. Let all the other men go home.” 8So Gideon sent those Israelites home. But he kept the 300 men. They took over the supplies and trumpets the others had left.
The Midianites had set up their camp in the valley below where Gideon was. 9During that night the Lord said to Gideon, “Get up. Go down against the camp. I am going to hand it over to you. 10But what if you are afraid to attack? Then go down to the camp with your servant Purah. 11Listen to what they are saying. After that, you will not be afraid to attack the camp.” So Gideon and his servant Purah went down to the edge of the camp. 12The Midianites had set up their camp in the valley. So had the Amalekites and all the other tribes from the east. There were so many of them that they looked like huge numbers of locusts. Like the grains of sand on the seashore, their camels couldn’t be counted.
13Gideon arrived just as a man was telling a friend about his dream. “I had a dream,” he was saying. “A round loaf of barley bread came rolling into the camp of Midian. It hit a tent with great force. The tent turned over and fell down flat.”
14His friend replied, “That can only be the sword of Gideon, the son of Joash. Gideon is from Israel. God has handed the Midianites over to him. He has given him the whole camp.”
15Gideon heard the man explain what the dream meant. Then Gideon bowed down and worshiped. He returned to the camp of Israel. He called out, “Get up! The Lord has handed the Midianites over to you.” 16Gideon separated the 300 men into three fighting groups. He put a trumpet and an empty jar into the hands of each man. And he put a torch inside each jar.
17“Watch me,” he told them. “Do what I do. I’ll go to the edge of the enemy camp. Then do exactly as I do. 18I and everyone with me will blow our trumpets. Then blow your trumpets from your positions all around the camp. And shout the battle cry, ‘For the Lord and for Gideon!’ ”
19Gideon and the 100 men with him reached the edge of the enemy camp. It was about ten o’clock at night. It was just after the guard had been changed. Gideon and his men blew their trumpets. They broke the jars that were in their hands. 20The three fighting groups blew their trumpets. They smashed their jars. They held their torches in their left hands. They held in their right hands the trumpets they were going to blow. Then they shouted the battle cry, “A sword for the Lord and for Gideon!” 21Each man stayed in his position around the camp. But all the Midianites ran away in fear. They were crying out as they ran.
22When the 300 trumpets were blown, the Lord caused all the men in the enemy camp to start fighting one another. They attacked one another with their swords. The army ran away to Beth Shittah toward Zererah. They ran all the way to the border of Abel Meholah near Tabbath. 23Israelites from the tribes of Naphtali, Asher and all of Manasseh were called out. They chased the Midianites. 24Gideon sent messengers through the entire hill country of Ephraim. They said, “Come on down against the Midianites. Take control of the waters of the Jordan River before they get there. Do it all the way to Beth Barah.”
So all the men of Ephraim were called out. They took control of the waters of the Jordan all the way to Beth Barah. 25They also captured Oreb and Zeeb. Those men were two of the Midianite leaders. The men of Ephraim killed Oreb at the rock of Oreb. They killed Zeeb at the winepress of Zeeb. They chased the Midianites. And they brought the heads of Oreb and Zeeb to Gideon. He was by the Jordan River.
Гедеон поражава Мадијанце
1Порани Јеровал, то јест, Гедеон, и сав народ који је био с њим утабори се код Ен-Арода. Мадијански табор је био северно од његовог, у долини подно брда Море. 2Господ рече Гедеону: „Сувише је народа с тобом да бих предао Мадијанце у њихове руке; иначе би Израиљ могао да се хвали на мој рачун, говорећи: ’Моја ме је рука спасла.’ 3Зато објави народу: ’Ко се плаши и дрхти, нека напусти галадску гору и нека се врати.’“ Вратило се двадесет две хиљаде људи. Остало је десет хиљада.
4Господ рече Гедеону: „Још је сувише народа. Сиђи с народом на воду, а ја ћу их искушати тамо за тебе. За кога ти кажем: ’Нека овај пође с тобом’, тај нека пође с тобом. А за кога ти кажем: ’Овај нека не пође са тобом’, тај нека не пође.“
5Гедеон сиђе са народом на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Одвој на једну страну све оне који лапћу воду језиком, као што пас лапће, од оних који клече на коленима док пију.“ 6Оних који су лаптали приносећи воду к устима било је три стотине. Сав остали народ је клечао на коленима док је пио воду.
7Господ рече Гедеону: „Избавићу вас са ових три стотине који су лаптали. Мадијанце ћу предати у твоје руке. Сав остали народ нека се врати, сваки у своје место.“ 8Они што су остали преузели су храну и рогове од народа, а онда је Гедеон послао све Израиљце у њихове шаторе. Задржао је само њих три стотине.
Мадијански табор је био испод њега у долини. 9Те ноћи му Господ рече: „Устани, сиђи у табор, јер сам ти га предао у руке. 10Али ако се бојиш да сиђеш у бој, сиђи у табор ти и твој слуга, Фура. 11Слушај шта говоре. После тога ћеш се охрабрити, те ћеш сићи и напасти табор.“ Гедеон сиђе са својим слугом Фуром до војних редова на ободу табора. 12А Мадијанци, Амаличани и сви источни народи били су прекрили долину као велико мноштво скакаваца. Њиховим камилама није било броја; било их је као песка на морској обали.
13Гедеон је стигао тамо баш кад је један човек причао своме другу свој сан. Говорио је: „Ево, ово је сан који сам уснио: видео сам погачу јечменог хлеба како се котрља у мадијански табор. Кад је дошла до једног шатора и ударила га, шатор се преврнуо и пао.“
14Његов друг му одговори: „То није ништа друго него ли мач Гедеона, сина Јоасова, Израиљца. Бог је у његове руке предао Мадијанце и сав табор.“
15Кад је Гедеон чуо како је онај испричао сан и како га је други протумачио, поклонио се Богу и вратио се у израиљски табор. Онда је рекао: „Устајте, јер је Господ предао у ваше руке мадијански табор!“ 16Тих три стотине људи је поделио у три чете и сваком је у руке дао по један рог, празан крчаг и бакљу. Бакље су биле у крчазима.
17„Гледајте мене – рече им – и радите што и ја. Кад дођем до руба табора, радите оно што ја радим. 18Кад ја затрубим у рог и сви они који буду са мном, онда и ви затрубите у рогове свуда око табора и кличите: ’За Господа и Гедеона!’“
19Гедеон је дошао са стотином људи за собом на руб табора, при почетку поноћне страже. Смена страже је тек била извршена. 20Тада су затрубили у рогове и разбили крчаге које су имали у рукама. Тако су све три чете затрубиле у рогове и разбиле крчаге. Носећи бакље у левој руци, а рогове да трубе у десној, клицали су: „Мач за Господа и Гедеона!“ 21Сваки човек је остао да стоји на свом месту око табора, док се сав табор дао у бег. Мадијанци су вичући стали да беже.
22Кад су оних три стотине затрубили у рогове, Господ је учинио да Мадијанци у целом табору окрену мачеве једни на друге. Војска побеже све до Вет-Асете, у правцу Серере, до обале Авел-Меоле код Тавата. 23Тада су се сабрали Израиљци из Нефталимовог, Асировог и целог Манасијиног племена и кренули у потеру за Мадијанцима. 24Гедеон је послао гласнике по целој Јефремовој гори поручујући: „Сиђите да пресретнете Мадијанце. Одсеците им газове на Јордану код Витваре.“
Сви су се Јефремовци сабрали и заузели газове на Јордану до Витваре. 25Они су ухватили два мадијанска кнеза, Орива и Зива. Орива су убили код Оривове стене а Зива код Зивове муљаре. Потом су се дали у потеру за Мадијанцима. А Оривову и Зивову главу су донели Гедеону преко Јордана.
