Deborah
1After Ehud died, the Israelites once again did what was evil in the sight of the Lord. 2So the Lord handed them over to the power of Jabin. He was a king in Canaan. He ruled in Hazor. The commander of his army was Sisera. He lived in Harosheth Haggoyim. 3Jabin used 900 chariots that had some iron parts. He treated the Israelites very badly for 20 years. So they cried out to the Lord for help.
4Deborah was a prophet. She was the wife of Lappidoth. She was leading Israel at that time. 5Under the Palm Tree of Deborah she served the people as their judge. That place was between Ramah and Bethel in the hill country of Ephraim. The Israelites went up to her there. They came to have her decide cases for them. She settled matters between them. 6Deborah sent for Barak. He was the son of Abinoam. Barak was from Kedesh in the land of Naphtali. Deborah said to Barak, “The Lord, the God of Israel, is giving you a command. He says, ‘Go! Take 10,000 men from the tribes of Naphtali and Zebulun with you. Then lead them up to Mount Tabor. 7I will lead Sisera into a trap. He is the commander of Jabin’s army. I will bring him, his chariots and his troops to the Kishon River. There I will hand him over to you.’ ”
8Barak said to her, “If you go with me, I’ll go. But if you don’t go with me, I won’t go.”
9“All right,” Deborah said. “I’ll go with you. But because of the way you are doing this, you won’t receive any honor. Instead, the Lord will hand Sisera over to a woman.” So Deborah went to Kedesh with Barak. 10There he sent for men from Zebulun and Naphtali. And 10,000 men followed him into battle. Deborah also went with him.
11Heber, the Kenite, had left the other Kenites. They came from the family line of Hobab. He was the brother-in-law of Moses. Heber set up his tent by the large tree in Zaanannim near Kedesh.
12Sisera was told that Barak, the son of Abinoam, had gone up to Mount Tabor. 13So Sisera gathered together his 900 chariots that had some iron parts. He also gathered together all his men. He brought them from Harosheth Haggoyim to the Kishon River.
14Then Deborah said to Barak, “Go! Today the Lord will hand Sisera over to you. Hasn’t the Lord gone ahead of you?” So Barak went down Mount Tabor. His 10,000 men followed him. 15As Barak’s men marched out, the Lord drove Sisera away from the field of battle. The Lord scattered all of Sisera’s chariots. Barak’s men struck down Sisera’s army with their swords. Sisera got down from his chariot. He ran away on foot.
16Barak chased Sisera’s chariots and army. Barak chased them all the way to Harosheth Haggoyim. All of Sisera’s troops were killed by swords. Not even one was left. 17But Sisera ran away on foot. He ran to the tent of Jael. She was the wife of Heber, the Kenite. Sisera ran there because there was a treaty between Heber’s family and Jabin, the king of Hazor.
18Jael went out to meet Sisera. “Come in, sir,” she said. “Come right in. Don’t be afraid.” So he entered her tent. Then she covered him with a blanket.
19“I’m thirsty,” he said. “Please give me some water.” So Jael opened a bottle of milk. The bottle was made out of animal skin. She gave him a drink of milk. Then she covered him up again.
20“Stand in the doorway of the tent,” he told her. “Someone might come by and ask you, ‘Is anyone in there?’ If that happens, say ‘No.’ ”
21But Heber’s wife Jael picked up a tent stake and a hammer. She went quietly over to Sisera. He was lying there, fast asleep. He was very tired. She drove the stake through his head right into the ground. So he died.
22Just then Barak came by because he was chasing Sisera. Jael went out to meet him. “Come right in,” she said. “I’ll show you the man you are looking for.” So he went in with her. Sisera was lying there with the stake through his head. He was dead.
23On that day God brought Jabin under Israel’s control. He was a king in Canaan. 24Israel’s power grew stronger and stronger against King Jabin. The Israelites became so strong that they destroyed him.
Девора
1Али кад је Аод умро, Израиљци наставише да чине оно што је зло у очима Господњим. 2Тада их је Господ предао у руке Јавина, цара хананског, који је владао у Асору. Заповедник његове војске био је Сисера, који је живео у Аросет-Гојиму. 3Израиљци завапише Господу, јер је Јавин имао девет стотина гвоздених бојних кола, те је окрутно тлачио Израиљце двадесет година.
4У то време је у Израиљу судила пророчица Девора, жена Лапидотова. 5Она је обичавала да седи под Деворином палмом између Раме и Ветиља у Јефремовој гори. Израиљци су долазили к њој горе, да им дели правду. 6Она је послала по Варака, сина Авиноамовог, из Кедеса Нефталимовог, и рекла му: „Није ли Господ, Бог Израиљев, заповедио: ’Иди, узиђи на гору Тавор, и поведи са собом десет хиљада људи из Нефталимовог и Завулоновог племена? 7Ја ћу да намамим к теби Сисеру, заповедника Јавинове војске, на поток Кисон, с његовим бојним колима и његовим мноштвом, и предаћу га у твоје руке.’“
8Варак јој одговори: „Ићи ћу ако ти пођеш са мном; ако не пођеш са мном, нећу ићи.“
9Она одговори: „Заиста ћу поћи с тобом, али на путу на који идеш, слава неће припасти теби; Господ ће предати Сисеру у руке једне жене.“ Девора устаде и оде са Вараком у Кедес. 10Варак позва Завулоново и Нефталимово племе у Кедес. Десет хиљада људи је ишло за њим; и Девора је пошла горе с њим.
11А Хевер Кенејац био се одвојио од осталих Кенејаца, од синова Ховава, Мојсијевог таста, и разапео себи шатор код храста у Цананиму недалеко од Кедеса.
12Сисери је било јављено да се Варак, син Авиноамов, попео на гору Тавор. 13Сисера је сазвао сва своја бојна кола – девет стотина гвоздених кола – и сав народ са њим из Аросет-Гојима код потока Кисона.
14Девора рече Вараку: „На ноге! Ово је дан у који је Господ предао Сисеру у твоје руке. Не ступа ли Господ пред тобом?“ Варак сиђе с горе Тавор а за њим десет хиљада људи. 15Господ је довео у пометњу Сисеру, сва његова бојна кола и сав његов табор пред Вараковим мачем. Сисера је сишао с бојних кола и дао се пешке у бег.
16Варак је гонио бојна кола и војску све до Аросет-Гојима. Сви су Сисерини војници изгинули од оштрице мача; ниједан није преживео. 17А Сисера је побегао у шатор Јаиле, жене Хевера Кенејца, јер је између Јавина, цара асорског, и дома Хевера Кенејца владао мир.
18Јаила је изашла у сусрет Сисери и рекла му: „Сврати, мој Господару, сврати к мени. Не бој се!“ Сисера сврати к њој у шатор, а она га заогрне покривачем.
19Сисера јој рече: „Дај ми да попијем мало воде; жедан сам.“ Она отвори мешину с млеком, да му да пије и покрије га.
20Он јој рече: „Стани на улаз од шатора; ако неко дође и пита: ’Има ли кога унутра’, ти реци: ’Нема.’“
21Изморен, Сисера заспи. Тада Јаила, жена Хеверова, узе шаторски колац и маљ у руку, тихо му приђе, и заби му клин у слепоочницу. Клин прође све до земље, и Сисера умре.
22У међувремену, дође Варак гонећи Сисеру. Јаила му изађе у сусрет и рече му: „Дођи да ти покажем човека кога тражиш.“ Он дође к њој, а оно, Сисера лежи мртав, с шаторским коцем у слепоочници.
23Тог дана је Господ покорио Јавина, цара хананског, пред Израиљцима. 24Рука Израиљаца је све теже и теже притискала Јавина, цара хананског, док га није докрајчила.
