The Sun Stands Still
1Adoni-Zedek was the king of Jerusalem. He heard that Joshua had captured Ai. He found out that the city had been set apart to the Lord in a special way to be destroyed. He heard that Joshua had done to Ai and its king the same thing he had done to Jericho and its king. Adoni-Zedek heard that the people of Gibeon had made a peace treaty with Israel. He also found out that they were living among the Israelites. 2The things he heard alarmed him and his people very much. That’s because Gibeon was an important city. It was like one of the royal cities. It was larger than Ai. All its men were good soldiers. 3So Adoni-Zedek, the king of Jerusalem, made an appeal to Hoham, the king of Hebron. He appealed to Piram, the king of Jarmuth. He appealed to Japhia, the king of Lachish. He also made an appeal to Debir, the king of Eglon. 4“Come up and help me attack Gibeon,” he said. “Its people have made peace with Joshua and the Israelites.”
5Then the kings of Jerusalem, Hebron, Jarmuth, Lachish and Eglon gathered their armies together. Those five Amorite kings moved all their troops into position to fight against Gibeon. Then they attacked it.
6Joshua was in the camp at Gilgal. The people of Gibeon sent a message to him there. They said, “Don’t desert us. We serve you. Come up to us quickly! Save us! Help us! All the Amorite kings from the central hill country have gathered their armies together to fight against us.”
7So Joshua marched up from Gilgal with his whole army. The army included all his best fighting men. 8The Lord said to Joshua, “Do not be afraid of them. I have handed them over to you. Not one of them will be able to fight against you and win.”
9Joshua marched all night from Gilgal. He took the Amorite armies by surprise. 10The Lord threw them into a panic as Israel marched toward them. Then Joshua and the Israelites won a complete victory over them at Gibeon. The Israelites chased them along the road that goes up to Beth Horon. They struck them down all the way to Azekah and Makkedah. 11The Amorites tried to escape as Israel marched toward them. They ran down the road from Beth Horon to Azekah. Then the Lord threw large hailstones down on them. The hailstones killed more of them than the swords of the Israelites did.
12So the Lord gave the Amorites over to Israel. On that day Joshua spoke to the Lord while the Israelites were listening. He said,
“Sun, stand still over Gibeon.
And you, moon, stand still over the Valley of Aijalon.”
13So the sun stood still.
The moon stopped.
They didn’t move again until the nation won the battle over its enemies.
You can read about it in the Book of Jashar.
The sun stopped in the middle of the sky. It didn’t go down for about a full day. 14There has never been a day like it before or since. It was a day when the Lord listened to a mere human being. Surely the Lord was fighting for Israel!
15Joshua and his whole army returned to the camp at Gilgal.
Joshua Kills the Five Amorite Kings
16The five Amorite kings had run away. They had hidden in the cave at Makkedah. 17Joshua was told that the five kings had been found. He was also told that they were hiding in the cave at Makkedah. 18He said, “Roll some large rocks up to the opening of the cave. Put some men there to guard it. 19But keep on going! Chase your enemies! Attack them from behind. Don’t let them get back to their cities. The Lord your God has handed them over to you.”
20So Joshua and the men of Israel had complete victory over them. They killed almost every one of them. But a few escaped. They went back to their cities that had high walls around them. 21Then Israel’s whole army returned safely to Joshua. He was in the camp at Makkedah. No one in the land dared to say anything against the Israelites.
22Joshua said, “Open up the cave. Bring those five kings out to me.” 23So Joshua’s men brought the kings out of the cave. They were the kings of Jerusalem, Hebron, Jarmuth, Lachish and Eglon. 24The men brought them to Joshua. Then he sent for all the men of Israel. He spoke to the army commanders who had come with him. He said, “Come here. Put your feet on the necks of these kings.” So they came forward and placed their feet on the necks of the kings.
25Joshua said to them, “Don’t be afraid. Don’t lose hope. Be strong and brave. This is what the Lord will do to all the enemies you are going to fight.” 26Joshua put the five kings to death. He stuck a pole through each of their bodies. Then he set the poles up where people could see the bodies. He left them there until evening.
27At sunset Joshua ordered his men to take down the bodies. So they took them down from the poles and threw them into the cave where the kings had been hiding. They placed large rocks at the opening of the cave. And the rocks are still there to this day.
The Campaign Against the Cities in the South
28That day Joshua captured Makkedah. He cut down its people and their king. He totally destroyed everyone in it. He didn’t leave anyone alive. He did to the king of Makkedah the same thing he had done to the king of Jericho.
29Joshua moved on from Makkedah to Libnah. Israel’s whole army went with him. They attacked Libnah. 30The Lord also handed that city and its king over to Israel. Joshua destroyed the city. He and his men killed everyone in it with their swords. He didn’t leave anyone alive there. He did to its king the same thing he had done to the king of Jericho.
31Joshua moved on from Libnah to Lachish. Israel’s whole army went with him. The men took up their battle positions. Then Joshua attacked Lachish. 32The Lord handed it over to Israel. Joshua captured the city on the second day of the battle. He destroyed the city. He and his men killed everyone in it with their swords. He had done the same thing to Libnah. 33While all that was happening, Horam had come up to help Lachish. He was the king of Gezer. But Joshua won the battle over him and his army. No one was left alive.
34Joshua moved on from Lachish to Eglon. Israel’s whole army went with him. They took up their battle positions. Then they attacked Eglon. 35They captured it that same day. They totally destroyed everyone in it with their swords. They had done the same thing to Lachish.
36Joshua went up from Eglon to Hebron. Israel’s whole army went with him. Then they attacked Hebron. 37They captured the city. They destroyed it and its villages. They killed all its people and their king with their swords. They didn’t leave anyone alive. They totally destroyed the city and everyone in it. They had done the same thing at Eglon.
38Joshua turned back and attacked Debir. Israel’s whole army went with him. 39They captured the city, its king and its villages. They totally destroyed everyone in Debir with their swords. They didn’t leave anyone alive. They did to Debir and its king the same thing they had done to Libnah and its king. They had also done the same thing to Hebron.
40So Joshua brought the whole area under his control. That included the central hill country and the Negev Desert. It included the western hills and the mountain slopes. It also included all the kings in that whole area. Joshua didn’t leave anyone alive. He totally destroyed everyone who breathed. He did just as the Lord, the God of Israel, had commanded. 41Joshua brought everyone from Kadesh Barnea to Gaza under his control. He did the same thing to everyone from the whole area of Goshen to Gibeon. 42He won the battle over all those kings and their lands. He did it in one campaign. That’s because the Lord, the God of Israel, fought for Israel.
43Then Joshua returned to the camp at Gilgal. Israel’s whole army went with him.
Савез петорице царева против Гаваона
1Кад је Адони-Седек, цар јерусалимски, чуо да је Исус освојио Гај и да га је изручио клетом уништењу, учинивши са Гајем и његовим царем као што је учинио са Јерихоном и његовим царем, и да су становници Гаваона склопили мир са Израиљцима, те да живе у њиховој близини, 2веома се уплашио. Наиме, Гаваон је био значајан град, као један од царских градова. Био је већи од Гаја, а сви његови људи су били ратници. 3Адони-Седек, цар јерусалимски, је послао поруку Оаму, цару хевронском, Пираму, цару јармутском, Јафији, цару лахиском, и Давиру, цару еглонском: 4„Дођите к мени и помозите ми да освојим Гаваон, јер је склопио мир са Исусом и Израиљцима.“
5На то се удружише пет царева аморејских, цар јерусалимски, цар хевронски, цар јармутски, цар лахиски и цар еглонски, и кренуше са свом својом војском на Гаваон. Опсели су град и напали га.
6Тада су Гаваоњани послали поруку Исусу у табор у Галгалу: „Не напуштај своје слуге него се пожури к нама, да нас избавиш и да нам помогнеш, јер су се сабрали против нас сви цареви аморејски, који живе у горју.“
7Исус крене из Галгала, а са њим сав народ способан за рат и сви најбољи ратници. 8Господ рече Исусу: „Не бој их се, јер ћу их предати у твоје руке. Ни један од њих ти неће одолети.“
9Исус их изненада нападне, пошто је целе ноћи ишао од Галгала. 10Господ је унео пометњу међу њих пред Израиљем, који им је нанео велики пораз код Гаваона. Побегли су путем према Вет-Орону. Израиљци су их тукли све до Азеке и Македе. 11А док су бежали пред Израиљцима низ Вет-Оронску стрмину, Господ их је засипао великим градом са неба до Азеке. Више их је погинуло од града него што су их Израиљци побили својим мачевима.
12Онога дана кад је Господ предао Аморејце Израиљцима, Исус се обрати Господу пред Израиљцима и повика:
„Стани, сунце, над Гаваоном,
и месече, над долином Ајалона!“
13Умири се сунце, и стаде месец,
док се народ није осветио својим непријатељима.
Није ли то записано у Књизи Јашаревој?
Сунце стаде насред неба, те није залазило цео дан. 14Таквог дана није било ни пре ни после, да је Господ послушао глас једног човека, јер Господ се борио за Израиља.
15А онда се Исус са свим Израиљем вратио у табор у Галгалу.
Петорица царева се крију у пећини код Македе
16А оних пет царева су побегли и сакрили се у једној пећини код Македе. 17Исусу је било јављено: „Нашли смо петорицу царева како се крију у пећини код Македе.“ 18Исус нареди: „Наваљајте велико камење на улаз од пећине и поставите људе пред њега да пазе на њих. 19А ви не стојте ту, него гоните ваше непријатеље и побијте их. Не дајте им да се врате у своје градове, јер их је Господ предао у ваше руке!“
20Кад су Исус и Израиљци окончали покољ над њима наневши им велики и потпуни пораз, само је неколицина преживелих побегла у њихове утврђене градове. 21Затим се народ мирно вратио Исусу у табор код Македе. Нико се више није усуђивао да бруси језик против Израиљаца.
22Тада Исус рече: „Отворите улаз од пећине и доведите ми оних пет царева из пећине.“ 23Они учинише тако. Довели су пред њега оних пет царева из пећине, цара јерусалимског, цара хевронског, цара јармутског, цара лахиског и цара еглонског. 24Када су извели оне цареве пред Исуса, Исус позва све Израиљце и рече заповедницима ратника који су пошли с њим: „Приступите и станите својим ногама на вратове ових царева.“ Они приступе и стану им својим ногама на вратове.
25Још им рече Исус: „Не бојте се и не страхујте! Будите јаки и срчани, јер тако ће учинити Господ са свим непријатељима са којима будете ратовали.“ 26После тога је Исус наредио да се цареви погубе и обесе на пет стабала. На стаблима су висили до вечери.
27О заласку сунца, Исус је заповедио да их скину са стабала и да их баце у пећину у којој су се крили. Онда су на улаз од пећине навалили велико камење, које тамо стоји све до данас.
28Тог дана је Исус освојио Македу. Освојио је град оштрим мачем и погубио њеног цара, а све становништво у њему је изручио клетом уништењу. За собом није оставио преживеле. С македским царем је поступио као са јерихонским царем.
Освајање јужних градова
29Из Македе се Исус са свим Израиљем запутио у Ливну и напао је. 30Господ је Ливну такође предао у руке Израиљу, који је побио оштрим мачем њеног цара и све становништво у граду. За собом није оставио преживеле. С њеним царем је поступио као са јерихонским царем.
31Из Ливне је Исус са свим Израиљцима наставио према Лахису. Утаборио се код града и напао га. 32Господ је предао Лахис у Израиљеве руке. Освојио га је другог дана. Све становништво у граду су побили оштрицом мача, исто као што су учинили са Ливном. 33Тада је дошао Хорам, цар Гезера, да помогне Лахису, али је Исус потукао њега и његов народ; никога није оставио на животу.
34Из Лахиса се Исус са свим Израиљем запутио у Еглон. Утаборио се код града и напао га. 35Освојио га је истог дана ударивши на њега оштрим мачем. Тог дана је изручио клетом уништењу све становништво у граду, исто као што су учинили са Лахисом.
36Из Еглона се Исус са свим Израиљем попео у Хеврон и напао га. 37Освојили су га и побили оштрим мачем његовог цара, његове градове и сав народ у њему. Поступио је са њим као са Еглоном: никога није оставио на животу; изручио је клетом уништењу сав народ у њему.
38Онда се Исус са свим народом вратио у Давир и заратио против њега. 39Освојио га је, а онда је његовог цара и његове градове ударио оштрицом мача. Његово становништво је изручио клетом уништењу. Како је поступио са Хевроном, тако је поступио са Давиром и његовим царем. Исто тако је поступио и са Ливном и њеним царем.
40Тако је Исус поразио цели горски крај: Негев, равницу и обронке, и све њихове цареве. Никога није оставио на животу; све што је дисало изручио је клетом уништењу, како је заповедио Господ, Бог Израиљев. 41Исус их је побио од Кадис-Варније до Газе, и сав крај госенски10,41 Постоје два Госена. Један је у Јуди а други у Египту. до Гаваона. 42Све те цареве и њихове земље Исус је освојио одједанпут, јер је Господ, Бог Израиљев ратовао за Израиља.
43А онда се Исус са свим Израиљем вратио у табор у Галгалу.
