Job’s Reply
1Job replied,
2“I’m sure that what you have said is true.
But how can human beings prove to God they are not guilty?
3They might wish to argue with him.
But they couldn’t answer him
even once in a thousand times.
4His wisdom is deep. His power is great.
No one opposes him and comes away unharmed.
5He moves mountains, and they don’t even know it.
When he is angry, he turns them upside down.
6He shakes the earth loose from its place.
He makes its pillars tremble.
7When he tells the sun not to shine, it doesn’t.
He turns off the light of the stars.
8He’s the only one who can spread out the heavens.
He alone can walk on the waves of the ocean.
9He made the Big Dipper and Orion.
He created the Pleiades and the southern stars.
10He does wonderful things that can’t be understood.
He does miracles that can’t even be counted.
11When he passes by me, I can’t see him.
When he goes past me, I can’t recognize him.
12If he takes something, who can stop him?
Who would dare to ask him, ‘What are you doing?’
13God doesn’t hold back his anger.
Even the helpers of the sea monster Rahab
bowed in fear at his feet.
14“So how can I disagree with God?
How can I possibly argue with him?
15Even if I hadn’t done anything wrong,
I couldn’t answer him.
I could only beg my Judge to have mercy on me.
16Suppose I called out to him and he answered.
I don’t believe he’d listen to me.
17He would send a storm to crush me.
He’d increase my wounds without any reason.
18He wouldn’t let me catch my breath.
He’d make my life very bitter.
19If it’s a matter of strength, he is mighty!
And if it’s a matter of being fair,
who would dare to bring charges against him?
20Even if I hadn’t sinned, what I said would prove me guilty.
Even if I were honest, my words would show that I’m wrong.
21“Even though I’m honest,
I’m not concerned about myself.
I hate my own life.
22It all amounts to the same thing. That’s why I say,
‘God destroys honest people and sinful people alike.’
23Suppose a plague brings sudden death.
Then he laughs when those who haven’t sinned lose hope.
24Suppose a nation falls into the power of sinful people.
Then God makes its judges blind to the truth.
If he isn’t the one doing it, who is?
25“God, my days race by like a runner.
They fly away without seeing any joy.
26They speed along like papyrus boats.
They are like eagles swooping down on their food.
27Suppose I say, ‘I’ll forget about all my problems.
I’ll change my frown into a smile.’
28Then I’d still be afraid I’d go on suffering.
That’s because I know you would say
I had done something wrong.
29In fact, you have already said I’m guilty.
So why should I struggle without any reason?
30Suppose I clean myself with soap.
Suppose I wash my hands with cleanser.
31Even then you would throw me into a muddy pit.
And even my clothes would hate me.
32“God isn’t a mere human being like me. I can’t answer him.
We can’t take each other to court.
33I wish someone would settle matters between us.
I wish someone would bring us together.
34I wish someone would keep God from punishing me.
Then his terror wouldn’t frighten me anymore.
35I would speak up without being afraid of him.
But as things stand now, I can’t do that.
Јов
1А Јов је одговорио овим речима:
2„Заиста, ја знам да је тако,
јер како да се човек оправда пред Богом?
3Ако би неко хтео да се спори са њим,
не би могао да му одговори једну од хиљаду.
4Он је мудрог срца и свемогућ,
па ко да му пркоси и остане читав?
5Он помера горе да оне то и не знају,
преврће их у јарости својој.
6Он потреса земљу из основа њених,
па стубови њени дрхте.
7Он заповеди сунцу и оно не сија,
над звездама печат ставља.
8Само он је тај што небеса разастире
и маршира по морским таласима.
9Он је начинио Медведа, Орион,
Влашиће и јужна сазвежђа.
10Он чини велике ствари,
неистраживо је мноштво чудеса његових.
11Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.
Он пролази, а ја га не опажам.
12Види – он отима и ко да га спречи?
Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’
13Бог не одвраћа свој гнев,
под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.
14А шта бих ја још могао да му узвратим?
Које речи да одаберем против њега?
15Чак и да сам невин, правдати се нећу,
судију ћу свога за милост да молим.
16Ако га зазовем и он ми се јави,
нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.
17Јер он ме ломи у олуји,
без повода задаје ми многе ране.
18Не пушта ми да дођем до даха
јер ме је горким јадима налио.
19Ако је до силе, несумњиво он је силан;
али ако је до правде, ко ће да ме брани?
20Све и да се правдам,
моја ће ме уста прогласити кривим;
осудиће ме и да сам без мане.
21И да сам без мане, самог себе не познајем
и свој живот ја презирем.
22Све је то једно те исто. Зато кажем:
’И оног без мане и оног злога,
Бог ће да докрајчи.’
23Ако би бич ненадано убијао,
он би се ругао очају недужних.
24Земља је предана у руке зликовца,
а он затвара очи њеним судијама.
Јер, ако није он, ко је онда?
25Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;
утекоше, добра не видеше;
26Склизнули су ко бродови трске,
сручили се попут лешинара на лешину.
27Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,
мењам израз свога лица и бићу весео’
28опет бих стрепео у свим својим јадима,
и знам да ти ме оправдао не би.
29Јер ако ћу бити крив,
зашто бих се узалуд трудио?
30Све да се и умијем снежном водом,
руке своје лужином да сперем;
31и тад би ме у глибаву јаму уронио
да сам гадан и одећи својој.
32Није он човек попут мене, па да му узвратим,
да заједно дођемо на суд.
33Међу нама нема посредника
што би руку своју положио на нас обојицу;
34ко би жезло Божије са мене склонио,
да ме ужас његов не ужасне!
35Тада бих говорио и не бих га се плашио.
Али, сада нисам такав.
