1“I’m sick of living.
So I’ll talk openly about my problems.
I’ll speak out because my spirit is bitter.
2I say to God, ‘Don’t find me guilty.
Instead, tell me what charges
you are bringing against me.
3Does it make you happy when you crush me?
Does it please you to turn your back on what you have made?
While you do those things,
you smile on the plans of sinful people!
4You don’t have human eyes.
You don’t see as people see.
5Your days aren’t like the days of a mere human being.
Your years aren’t even like the years of a strong man.
6So you search for my mistakes.
You look for my sin.
7You already know I’m not guilty.
No one can save me from your power.
8“ ‘Your hands shaped me and made me.
So are you going to destroy me now?
9Remember, you molded me like clay.
So are you going to turn me back into dust?
10Didn’t you pour me out like milk?
Didn’t you form me like cheese?
11Didn’t you put skin and flesh on me?
Didn’t you sew me together with bones and muscles?
12You gave me life. You were kind to me.
You took good care of me. You watched over me.
13“ ‘But here’s what you hid in your heart.
Here’s what you had on your mind.
14If I sinned, you would be watching me.
You wouldn’t let me go without punishing me.
15If I were guilty, how terrible that would be for me!
Even if I haven’t sinned,
I can’t be proud of what I’ve done.
That’s because I’m so full of shame.
I’m drowning in my suffering.
16If I become proud, you hunt me down like a lion.
You show your mighty power against me.
17You bring new witnesses against me.
You become more and more angry with me.
You use your power against me again and again.
18“ ‘Why did you bring me out of my mother’s body?
I wish I had died before anyone saw me.
19I wish I’d never been born!
I wish I’d been carried straight from my mother’s body to the grave!
20Aren’t my few days almost over?
Leave me so I can have a moment of joy.
21Turn away before I go to the place I can’t return from.
It’s the land of gloom and total darkness.
22It’s the land of darkest night
and total darkness and disorder.
There even the light is like darkness.’ ”
1Души ми се живот огадио!
Над собом ћу жалопојком зажалити,
јадаћу се у чемеру душе своје.
2Богу ћу рећи: ’Не осуђуј ме!
Објави ми за шта ме оптужујеш
3Зар ти је мило да тлачиш,
да одбациш дело својих руку,
а да се смешиш над наумом зликовачким?
4Зар ти имаш очи човекове,
па да видиш то што људи гледају?
5Јесу ли ти дани смртникови дани
и године твоје као век човека;
6па кривице моје испитујеш
и за грехом мојим трагаш?
7А ти знаш да кривац нисам,
да из твоје руке избављења нема!
8Уобличише ме твоје руке, саздаше ме,
а ти ме прождиреш.
9Сети се, молим те,
да си ме ко глину створио,
па зар ћеш у прашину да ме вратиш?
10Ниси ли ме ко млеко излио
и згрушао попут сира?
11Ниси ли ме обукао у кожу и месо;
ниси ли ме изаткао костима и венама?
12Дао си ми и живот и милост,
својим си старањем дух ми очувао.
13Али, све ове ствари си сакрио у срцу своме,
и знам да је то било у теби!
14Ако бих и згрешио, ти би бдео нада мном;
не би ме помиловао због кривице моје.
15Ако сам био злотвор, јао мени!
Ако сам био праведан, главу своју уздизао нисам.
Али ја се давим у срамоти
и свестан сам беде своје!
16Уздигнем ли се, као лав ме ловиш
и поново на мени величанство своје показујеш.
17Против мене нове сведоке доводиш,
љутиш се на мене све више
и војску за војском против мене шаљеш.
18Зашто си ме извадио из мајчиног крила?
Да сам барем издахнуо, да ме око угледало није!
19Био бих као да ме никад није било,
од мајчиног крила до гроба би ме однели.
20Зар моји дани нису малобројни?
Доста више! Прођи ме се,
дај ми да се мало развеселим;
21пре него одем у земљу неповрата,
ноћи и мрака најгушћег;
22у земљу крајње таме,
дубоког црнила и нереда,
где је и светло као потпуни мрак.’“
