Jeremiah Is Set Free From His Chains
1A message from the Lord came to Jeremiah. It came after Nebuzaradan, the commander of the royal guard, had set him free at Ramah. Jeremiah was being held by chains when Nebuzaradan found him. Jeremiah was among all the prisoners from Jerusalem and Judah. They were being taken to Babylon. 2But the commander of the guard found Jeremiah. The commander said to him, “The Lord your God ordered that this place be destroyed. 3And now he has brought it about. He has done exactly what he said he would do. All these things have happened because you people sinned against the Lord. You didn’t obey him. 4But today I’m setting you free from the chains on your wrists. Come with me to Babylon if you want to. I’ll take good care of you there. But if you don’t want to come, then don’t. The whole country lies in front of you. Go anywhere you want to.” 5But before Jeremiah turned to go, Nebuzaradan continued, “Go back to Gedaliah, the son of Ahikam. The king of Babylon has appointed Gedaliah to be over the towns of Judah. Go and live with him among your people. Or go anywhere else you want to.” Ahikam was the son of Shaphan.
The commander gave Jeremiah food and water. He also gave him a gift. Then he let Jeremiah go. 6So Jeremiah went to Mizpah to see Gedaliah, the son of Ahikam. Jeremiah stayed with him. Jeremiah lived among the people who were left behind in the land.
Gedaliah Is Murdered
7Some of Judah’s army officers and their men were still in the open country. They heard that the king of Babylon had appointed Gedaliah as governor over Judah. Gedaliah was the son of Ahikam. The king had put Gedaliah in charge of the men, women and children who were still there. They were the poorest people in the land. They hadn’t been taken to Babylon. 8When the army officers and their men heard these things, they came to Gedaliah at Mizpah. Ishmael, the son of Nethaniah, came. So did Johanan and Jonathan, the sons of Kareah. Seraiah, the son of Tanhumeth, also came. The sons of Ephai from Netophah came too. And so did Jaazaniah, the son of the Maakathite. All their men came with them. 9Gedaliah, the son of Ahikam, the son of Shaphan, made a promise. He made the promise to give hope to all these men. He spoke in a kind way to them. He said, “Don’t be afraid to serve the Babylonians. Make your homes in the land of Judah. Serve the king of Babylon. Then things will go well with you. 10I myself will stay at Mizpah. I’ll speak for you to the officials of Babylon who come to us. But you must harvest the wine, summer fruit and olive oil. Put them in your jars. Store them up. And live in the towns you have taken over.”
11All the Jews in Moab, Ammon and Edom heard what had happened. So did the Jews in all the other countries. They heard that the king of Babylon had left some people behind in Judah. They also heard that he had appointed Gedaliah, the son of Ahikam, as governor over them. Ahikam was the son of Shaphan. 12When they heard these things, all of them came back to the land of Judah. They went to Gedaliah at Mizpah. They came from all the countries where they had been scattered. And they harvested a large amount of wine and summer fruit.
13Johanan and all the other army officers still in the open country came to Gedaliah at Mizpah. Johanan was the son of Kareah. 14The officers spoke to Gedaliah. They said, “Don’t you know that Baalis has sent someone to take your life? Baalis is the king of Ammon. He has sent Ishmael, the son of Nethaniah.” But Gedaliah, the son of Ahikam, didn’t believe them.
15Then Johanan, the son of Kareah, spoke in private to Gedaliah in Mizpah. He said, “Let me go and kill Ishmael, the son of Nethaniah. No one will know about it. Why should he take your life? Why should he cause all the Jews gathered around you to be scattered? Why should he cause the people who remain in Judah to die?”
16But Gedaliah, the son of Ahikam, spoke to Johanan, the son of Kareah. He said, “Don’t do an awful thing like that! What you are saying about Ishmael isn’t true.”
Јеремија ослобођен
1Реч од Господа је дошла Јеремији након што га је Навузардан, заповедник телесне страже, ослободио из Раме, када је био окован ланцима међу изгнаницима из Јерусалима и Јуде, који су поведени у Вавилон, у изгнанство. 2Наиме, заповедник телесне страже је узео Јеремију и рекао му: „Господ, твој Бог, је најавио ово зло овом месту. 3Господ је то и остварио. Учинио је како је најавио јер сте сагрешили Господу. Нисте послушали његов глас и све ово вас је задесило. 4Ево, данас те ослобађам окова који су ти на рукама. Ако ти је по вољи да пођеш са мном у Вавилон, ти пођи. Пазићу на тебе. А ако ти није по вољи да са мном пођеш у Вавилон, ти остани. Осмотри сву ту земљу пред собом, па где ти је добро и где ти је по вољи да идеш, ти иди.“ 5И пре него што се он окрену да се врати, Навузардан је наставио: „Врати се Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку кога је вавилонски цар поставио над градовима Јуде. Остани са њим, међу народом, или иди где год ти је драго да идеш.“
Онда му је заповедник телесне страже дао храну и дар, па га је отпустио. 6Јеремија је отишао Годолији, Ахикамовом сину, у Миспу. Остао је са њим, међу народом који је преостао у земљи.
Годолија убијен
7Сви војни заповедници који су били у пољу, и њихови људи су чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, Ахикамовог сина, да управља мушкарцима, женама, децом и неким сиромасима из земље који нису поведени у вавилонско изгнанство. 8Тада су Годолији у Миспу са својим људима дошли Нетанијин син Исмаило, Каријини синови Јоанан и Јонатан, Тануметов син Сораја, синови Јофије Нетофаћанина и Махаћанинов син Језанија. 9А Годолија, Ахикамов син и Сафанов унук, се заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. 10Ево, ја остајем у Миспи да вас представљам пред Халдејцима кад буду долазили код нас. А ви прикупљајте вино, летње воће40,10 Урме и маслине. и уље, стављајте их у своје посуде и живите у својим градовима које сте освојили.“
11Тако су и сви Јудејци из Моава, они међу Амонцима, они у Едому и у свим земљама чули да је цар Вавилона одобрио остатак живља у Јуди, те да је над њима поставио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. 12Сви Јудејци су се вратили из свих места у која су били протерани. Дошли су у Јудину земљу, код Годолије у Миспу, па су скупили вино и летње воће у изобиљу.
13Годолији у Миспу су дошли и Каријин син Јоанан и сви заповедници војске која је била у пољу. 14Рекли су му: „Знаш ли да је Валис, цар Амонаца, послао Нетанијиног сина Исмаила да те убије?“ Али Ахикамов син Годолија им није поверовао.
15Каријин син Јоанан је у тајности казао Годолији у Миспи: „Молим те, допусти ми да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће сазнати. Зашто да он убије тебе, па да се расеју сви Јудејци који су се окупили око тебе и тако пропадне Јудин остатак?“
16Али Ахикамов син Годолија одврати Јоанану, Каријином сину: „Не чини тако нешто! Неистину говориш о Исмаилу.“
