New International Reader's Version

James 1:1-27

1I, James, am writing this letter. I serve God and the Lord Jesus Christ.

I am sending this letter to you, the 12 tribes scattered among the nations.

Greetings.

Facing All Kinds of Trouble

2My brothers and sisters, you will face all kinds of trouble. When you do, think of it as pure joy. 3Your faith will be tested. You know that when this happens it will produce in you the strength to continue. 4And you must allow this strength to finish its work. Then you will be all you should be. You will have everything you need. 5If any of you needs wisdom, you should ask God for it. He will give it to you. God gives freely to everyone and doesn’t find fault. 6But when you ask, you must believe. You must not doubt. That’s because a person who doubts is like a wave of the sea. The wind blows and tosses them around. 7They shouldn’t expect to receive anything from the Lord. 8This kind of person can’t make up their mind. They can never decide what to do.

9Here’s what believers who are in low positions in life should be proud of. They should be proud that God has given them a high position in the kingdom. 10But rich people should take pride in their low positions. That’s because they will fade away like wild flowers. 11The sun rises. Its burning heat dries up the plants. Their blossoms fall. Their beauty is destroyed. In the same way, rich people will fade away. They fade away even as they go about their business.

12Blessed is the person who keeps on going when times are hard. After they have come through hard times, this person will receive a crown. The crown is life itself. The Lord has promised it to those who love him.

13When a person is tempted, they shouldn’t say, “God is tempting me.” God can’t be tempted by evil. And he doesn’t tempt anyone. 14But each person is tempted by their own evil desires. These desires lead them on and drag them away. 15When these desires are allowed to remain, they lead to sin. And when sin is allowed to remain and grow, it leads to death.

16My dear brothers and sisters, don’t let anyone fool you. 17Every good and perfect gift is from God. This kind of gift comes down from the Father who created the heavenly lights. These lights create shadows that move. But the Father does not change like these shadows. 18God chose to give us new birth through the message of truth. He wanted us to be the first harvest of his new creation.

Listen to the Word and Do What It Says

19My dear brothers and sisters, pay attention to what I say. Everyone should be quick to listen. But they should be slow to speak. They should be slow to get angry. 20Human anger doesn’t produce the holy life God wants. 21So get rid of everything that is sinful. Get rid of the evil that is all around us. Don’t be too proud to accept the word that is planted in you. It can save you.

22Don’t just listen to the word. You fool yourselves if you do that. You must do what it says. 23Suppose someone listens to the word but doesn’t do what it says. Then they are like a person who looks at their face in a mirror. 24After looking at themselves, they leave. And right away they forget what they look like. 25But suppose someone takes a good look at the perfect law that gives freedom. And they keep looking at it. Suppose they don’t forget what they’ve heard, but they do what the law says. Then this person will be blessed in what they do.

26Suppose people think their beliefs and how they live are both right. But they don’t control what they say. Then they are fooling themselves. Their beliefs and way of life are not worth anything at all. 27Here are the beliefs and way of life that God our Father accepts as pure and without fault. When widows are in trouble, take care of them. Do the same for children who have no parents. And don’t let the world make you impure.

New Serbian Translation

Јаковљева 1:1-27

Увод

1Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету.

Искушења

2Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, 3знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. 4Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.

5Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. 6Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. 7Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, 8јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.

9Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, 10а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. 11Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима.

12Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле.

13Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он са̂м кога искушава. 14Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. 15Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт.

16Не варајте се, браћо моја вољена. 17Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. 18Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима.

Слушање и извршавање

19А ово знајте, вољена моја браћо: нека свако буде брз да чује, спор да одговори, и спор да се разгневи; 20јер, човеков гнев не постиже праведност коју Бог тражи. 21Зато одбаците сву нечистоту и преосталу злоћу те кротко прихватите реч усађену у вас, која може да вас спасе.

22Не будите они који само слушају реч и тако себе варају; будите они који је извршавају. 23Јер онај који слуша реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје лице у огледалу; 24погледао се, наиме, па отишао, одмах заборављајући како је изгледао. 25Али ко се загледа у савршени Закон слободе, те истраје у њему, и не буде заборавни слушач, него онај који га извршава – тај ће бити блажен у ономе што чини.

26Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди. 27Ово је чиста и неокаљана побожност коју Бог и Отац прихвата: заузимати се за сиромашне и удовице у њиховим неприликама и чувати себе неокаљаним од света.