Hezekiah Becomes Sick and Is Healed
1In those days Hezekiah became very sick. He knew he was about to die. Isaiah went to see him. Isaiah was the son of Amoz. Isaiah told Hezekiah, “The Lord says, ‘Put everything in order. Make out your will. You are going to die soon. You will not get well again.’ ”
2Hezekiah turned his face toward the wall. He prayed to the Lord. He said, 3“Lord, please remember how faithful I’ve been to you. I’ve lived the way you wanted me to. I’ve served you with all my heart. I’ve done what is good in your sight.” And Hezekiah wept bitterly.
4A message from the Lord came to Isaiah. The Lord said, 5“Go and speak to Hezekiah. Tell him, ‘The Lord, the God of King David, says, “I have heard your prayer. I have seen your tears. I will add 15 years to your life. 6And I will save you and this city from the power of the king of Assyria. I will guard this city.
7“ ‘ “Here is a sign from me. It will show you that I will heal you, just as I promised I would. 8The shadow that was made by the sun has gone down ten steps on the stairway of Ahaz. I will make it go back up those ten steps.” ’ ” So the shadow went back up the ten steps it had gone down.
9Here is a song of praise that was written by Hezekiah, the king of Judah. He wrote it after he was sick and had gotten well again.
10I said, “I’m enjoying the best years of my life.
Must I now go through the gates of death?
Will the rest of my years be taken away from me?”
11I said, “Lord, I’ll never see you again
while I’m still alive.
I’ll never see people anymore.
I’ll never again be with those who live in this world.
12My body is like a shepherd’s tent.
It has been pulled down and carried off.
My life is like a piece of cloth that I’ve rolled up.
You have cut it off from the loom.
In a short period of time you have brought my life to an end.
13I waited patiently until sunrise.
But like a lion you broke all my bones.
In a short period of time you have brought my life to an end.
14I cried softly like a weak little bird.
I sounded like a dove as I mourned.
My eyes grew tired as I looked up toward heaven.
Lord, my life is in danger. Please come and help me!
15“But what can I say?
You have promised to heal me.
And you yourself have done it.
Once I was proud and bitter.
But now I will live the rest of my life free of pride.
16Lord, people find the will to live because you keep your promises.
And my spirit also finds life in your promises.
You brought me back to health.
You let me live.
17I’m sure it was for my benefit
that I suffered such great pain.
You love me. You kept me
from going down into the pit of death.
You have put all my sins
behind your back.
18People in the grave can’t praise you.
Dead people can’t sing praise to you.
Those who go down to the grave
can’t hope for you to be faithful to them.
19It is those who are alive who praise you.
And that’s what I’m doing today.
Parents tell their children
about how faithful you are.
20“The Lord will save me.
So we will sing and play music on stringed instruments.
We will sing all the days of our lives
in the Lord’s temple.”
21When Hezekiah was sick, Isaiah had said, “Press some figs together. Spread them on a piece of cloth. Apply them to Hezekiah’s boil. Then he’ll get well again.”
22At that time Hezekiah had asked, “What will the sign be to prove I’ll go up to the Lord’s temple?” That’s when the Lord had made the shadow go back ten steps.
Језекијина болест и оздрављење
1У оне дане се Језекија разболео на смрт. Пророк Исаија, син Амоцов, је дошао и рекао му: „Говори Господ: ’Уреди своју кућу, јер ћеш умрети; нећеш се опоравити.’“
2Језекија је окренуо своје лице према зиду, па се помолио Господу овако: 3„О, Господе, сети се да сам пред тобом ходио верно и свим срцем, и да сам чинио што је добро у твојим очима.“ И Језекија горко заплака.
4И дође реч Господња Исаији говорећи: 5„Иди и реци Језекији. Говори Господ, Бог твога претка Давида: ’Чуо сам твоју молитву и видео сам твоје сузе. Гле, додаћу твоме животу петнаест година, 6и избавићу те из руке асирског цара. Одбранићу овај град.
7И ово ће ти бити знак од Господа: Господ ће учинити ову ствар као што је рекао. 8Гле, ја ћу вратити за десет црта сенку што је сишла по цртама Ахазова сунчаника.’“ Тада се сунце вратило за десет црта по цртама по којима је сишло.
Језекијина захвална песма
9Запис Језекије, цара Јудиног, када се разболео па оздравио од своје болести:
10Ја сам говорио: „У средини мојих дана
ја одлазим пред вратнице Света мртвих,
лишен остатка година мојих.“
11Говорио сам: „Више нећу гледати Господа,
Господа у земљи живих;
више нећу видети човека
са онима који станују у пролазности.
12Мој век је одвојен и од мене отргнут
слично шатору пастирском,
слично ткачу пресекао је живот мој.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
13Слично лаву примирио сам се до јутра,
тако он дроби све кости моје.
Докрајчићеш мене од дана до ноћи.
14Слично ласти узлетелој, тако цијучем;
слично ждралу изнемоглом, тако уздишем –
мој је поглед према висинама:
Господе, под теретом сам, буди мој јамац.“
15Шта да му кажем?
Он ми је рекао
и он је тај који је у дело спровео.
Благо ћу провести све године своје,
мада ће ми остати горчина у души.
16Господару, на њима они живе
и живот духа мог је за све у њима.
А ти ћеш ме излечити
и живот ми вратити.
17Гле, у здравље се претворило
што ми беше горко;
и ти си душу моју избавио
из погубне јаме,
тако што си у неповрат бацио
све што сам ја згрешио.
18Та, Свет мртвих тебе не хвали,
смрт тебе не слави;
они који су спуштени у раку
у тебе се не уздају због твоје истине.
19Живи, живи,
он тебе хвали као ја данас.
Отац ће учити
синове истини твојој.
20Да ме спасеш, притеци, Господе,
и ми ћемо певати уз харфе,
у све дане живота својега
пред Домом Господњим.
21А Исаија беше рекао: „Нека донесу облог од смокава и привију на чир и оздравиће.“
22А Језекија рече: „Шта ће бити знак да ћу ићи горе у Дом Господњи?“
