Genesis 24 – NIRV & NSP

New International Reader’s Version

Genesis 24:1-67

Abraham’s Servant Finds a Wife for Isaac

1By that time Abraham was very old. The Lord had blessed Abraham in every way. 2The best servant in his house was in charge of everything Abraham had. Abraham said to him, “Put your hand under my thigh. 3The Lord is the God of heaven and the God of earth. I want you to make a promise to me in his name. I’m living among the people of Canaan. But I want you to promise me that you won’t get a wife for my son from their daughters. 4Instead, promise me that you will go to my country and to my own relatives. Get a wife for my son Isaac from there.”

5The servant asked Abraham, “What if the woman doesn’t want to come back with me to this land? Then should I take your son back to the country you came from?”

6“Make sure you don’t take my son back there,” Abraham said. 7“The Lord, the God of heaven, took me away from my father’s family. He brought me out of my own land. He made me a promise. He said, ‘I will give this land to your family after you.’ The Lord will send his angel ahead of you. So you will be able to get a wife for my son from there. 8The woman may not want to come back with you. If she doesn’t, you will be free from your promise. But don’t take my son back there.” 9So the servant put his hand under Abraham’s thigh. He promised to do what his master wanted.

10The servant chose ten of his master’s camels and left. He loaded the camels with all kinds of good things from his master. He started out for Aram Naharaim and made his way to the town of Nahor. 11He stopped near the well outside the town. There he made the camels get down on their knees. It was almost evening, the time when women go out to get water.

12Then he prayed, “Lord, you are the God of my master Abraham. Make me successful today. Be kind to my master Abraham. 13I’m standing beside this spring. The daughters of the people who live in the town are coming out here to get water. 14I will speak to a young woman. I’ll say to her, ‘Please lower your jar so I can have a drink.’ Suppose she says, ‘Have a drink of water, and I’ll get some for your camels too.’ Then let her be the one you have chosen for your servant Isaac. That’s how I’ll know you have been kind to my master.”

15Before he had finished praying, Rebekah came out. She was carrying a jar on her shoulder. She was the daughter of Milkah’s son Bethuel. Milkah was the wife of Abraham’s brother Nahor. 16The young woman was very beautiful. No man had ever slept with her. She went down to the spring. She filled her jar and came up again.

17The servant hurried to meet her. He said, “Please give me a little water from your jar.”

18“Have a drink, sir,” she said. She quickly lowered the jar to her hands and gave him a drink.

19After she had given him a drink, she said, “I’ll get water for your camels too. I’ll keep doing it until they have had enough to drink.” 20So she quickly emptied her jar into the stone tub. Then she ran back to the well to get more water. She got enough for all his camels. 21The man didn’t say a word. He watched her closely. He wanted to learn whether the Lord had given him success on the journey he had made.

22The camels finished drinking. Then the man took out a gold nose ring. It weighed about a fifth of an ounce. He also took out two gold bracelets. They weighed about four ounces. 23Then he asked, “Whose daughter are you? And please tell me something else. Is there room in your father’s house for us? Can we spend the night there?”

24She answered, “I’m the daughter of Bethuel. He’s the son Milkah had by Nahor.” 25She continued, “We have plenty of straw and feed for your camels. We also have room for you to spend the night.”

26Then the man bowed down and worshiped the Lord. 27He said, “I praise the Lord, the God of my master Abraham. The Lord hasn’t stopped being kind and faithful to my master. The Lord has led me on this journey. He has brought me to the house of my master’s relatives.”

28The young woman ran home. She told her mother’s family what had happened. 29Rebekah had a brother named Laban. He hurried out to the spring to meet the man. 30Laban had seen the nose ring. He had seen the bracelets on his sister’s arms. And he had heard Rebekah tell what the man had said to her. So Laban went out to the man. He found him standing by the camels near the spring. 31“The Lord has given you his blessing,” he said. “So come with me. Why are you standing out here? I’ve prepared my house for you. I also have a place for the camels.”

32So the man went to the house. The camels were unloaded. Straw and feed were brought for the camels. And water was brought for him and his men to wash their feet. 33Then food was placed in front of him. But he said, “I won’t eat until I’ve told you what I have to say.”

“Then tell us,” Laban said.

34So he said, “I am Abraham’s servant. 35The Lord has blessed my master greatly, and he has become rich. The Lord has given him sheep and cattle, silver and gold. He has also given him male and female servants, camels and donkeys. 36My master’s wife Sarah had a son by him when she was old. He has given that son everything he owns. 37My master made me promise him. He said, ‘I’m living in the land of the people of Canaan. But promise me that you won’t get a wife for my son from their daughters. 38Instead, go to my father’s family and to my own relatives. Get a wife for my son there.’

39“Then I asked my master, ‘What if the woman won’t come back with me?’

40“He replied, ‘I have walked faithfully with the Lord. He will send his angel with you. He will give you success on your journey. So you will be able to get a wife for my son. She will be from my own relatives and from my father’s family. 41When you go to my relatives, suppose they refuse to give her to you. Then you will be free from the promise you made to me.’

42“Today I came to the spring. I said, ‘Lord, you are the God of my master Abraham. Please make me successful on this journey I’ve made. 43I’m standing beside this spring. A young woman will come out to get water. I’ll say to her, “Please let me drink a little water from your jar.” 44Suppose she says, “Have a drink of water, and I’ll get some for your camels too.” Then let her be the one the Lord has chosen for my master’s son.’

45“Before I finished praying in my heart, Rebekah came out. She was carrying a jar on her shoulder. She went down to the spring and got water. I said to her, ‘Please give me a drink.’

46“She quickly lowered her jar from her shoulder. She said, ‘Have a drink, and I’ll get water for your camels too.’ So I drank. She also got water for the camels.

47“I asked her, ‘Whose daughter are you?’

“She said, ‘The daughter of Bethuel. He’s the son Milkah had by Nahor.’

“Then I put the ring in her nose. I put the bracelets on her arms. 48And I bowed down and worshiped the Lord. I praised the Lord, the God of my master Abraham. He had led me on the right road. He had led me to get for my master’s son the granddaughter of my master’s brother. 49Now will you be kind and faithful to my master? If you will, tell me. And if you won’t, tell me. Then I’ll know which way to turn.”

50Laban and Bethuel answered, “The Lord has done all of this. We can’t say anything to you one way or the other. 51Here is Rebekah. Take her and go. Let her become the wife of your master’s son, just as the Lord has said.”

52Abraham’s servant heard what they said. So he bowed down to the Lord with his face to the ground. 53He brought out gold and silver jewelry and articles of clothing. He gave all of them to Rebekah. He also gave expensive gifts to her brother and her mother. 54Then Abraham’s servant and the men who were with him ate and drank. They spent the night there.

When they got up the next morning, Abraham’s servant said, “Send me back to my master.”

55But her brother and her mother replied, “Let the young woman stay with us ten days or so. Then you can go.”

56But he said to them, “Don’t make me wait. The Lord has given me success on my journey. Send me on my way so I can go to my master.”

57Then they said, “Let’s get Rebekah and ask her about it.” 58So they sent for her and asked, “Will you go with this man?”

“Yes, I’ll go,” she said.

59So they sent their sister Rebekah on her way with Abraham’s servant and his men. They also sent Rebekah’s servant with her. 60And they gave Rebekah their blessing. They said to her,

“Dear sister, may your family grow

by thousands and thousands.

May they take over

the cities of their enemies.”

61Then Rebekah and her female servants got ready. They got on their camels to go back with the man. So Abraham’s servant took Rebekah and left.

62By that time Isaac had come from Beer Lahai Roi. He was living in the Negev Desert. 63One evening he went out to the field. He wanted to spend some time thinking. When he looked up, he saw camels approaching. 64Rebekah also looked up and saw Isaac. She got down from her camel. 65She asked the servant, “Who is that man in the field coming to meet us?”

“He’s my master,” the servant answered. So she covered her face with her veil.

66Then the servant told Isaac everything he had done. 67Isaac brought Rebekah into the tent that had belonged to his mother Sarah. And he married Rebekah. She became his wife, and he loved her. So Isaac was comforted after his mother died.

New Serbian Translation

1. Мојсијева 24:1-67

Исак и Ревека

1Аврахам је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.

2Аврахам рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, 3да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, 4него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“

5Слуга рече Аврахаму: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“

6Аврахам му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! 7Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. 8А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“

9Тада је слуга ставио руку под Аврахамово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Аврахам рекао. 10Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.

12Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Аврахама, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Аврахаму. 13Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“

15Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Аврахамовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.

17Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“

18Она му одговори: „Пиј, господару!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.

19Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.

22Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела24,22 Око 6 gr., а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела24,22 Око 120 gr.. 23Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“

24Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“

26Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Аврахама, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“

28Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. 29Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. 30Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. 31Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“

32Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. 33Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“

Лаван му рече: „Говори онда!“

34Слуга је почео да прича: „Ја сам Аврахамов слуга. 35Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’

39Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’

40Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. 41Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.

42Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Аврахама, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.

45Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’

46Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.

47Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’

Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’

Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Аврахама, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“

50Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. 51Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“

52Кад је Аврахамов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. 53Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. 54Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.

Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“

55Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“24,55 Или: онда ће (девојка) ићи.

56Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“

57А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ 58Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“

Она одговори: „Хоћу.“

59Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Аврахамовим слугом и његовим људима. 60Онда су благословили Ревеку овим речима:

„Сестро наша!

Буди мајка небројеним хиљадама,

а твоје потомство нек заузме

врата својих непријатеља.“

61Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.

62А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. 63Предвече је изашао у поље да се прошета.24,63 Значење ове речи у јеврејском је непоуздано. Неки стари и нови преводи преводе ту реч да размишља, или да се моли. Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. 64И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле 65и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“

Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.

66Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.