1I’ve seen another evil thing on this earth. And it’s a heavy load on human beings. 2God gives some people wealth, possessions and honor. They have everything their hearts desire. But God doesn’t let them enjoy those things. Instead, strangers enjoy them. This doesn’t have any meaning. It’s a very evil thing.
3A man might have a hundred children. He might live a long time. But suppose he can’t enjoy his wealth. And suppose he isn’t buried in the proper way. Then it doesn’t matter how long he lives. I’m telling you that a baby that is born dead is better off than that man is. 4That kind of birth doesn’t have any meaning. The baby dies in darkness and leaves this world. And in darkness it is forgotten. 5It didn’t even see the sun. It didn’t know anything at all. But it has more rest than that man does. 6And that’s true even if he lives for 2,000 years but doesn’t get to enjoy his wealth. All people die and go to the grave, don’t they?
7People eat up everything they work to get.
But they are never satisfied.
8What advantage do wise people have
over those who are foolish?
What do poor people gain
by knowing how to act toward others?
9Being satisfied with what you have
is better than always wanting more.
That doesn’t have any meaning either.
It’s like chasing the wind.
10God has already planned what now exists.
He has already decided what a human being is.
No one can argue with someone
who is stronger.
11The more words people use,
the less meaning there is.
And that doesn’t help anyone.
12Who knows what’s good for a person? They live for only a few meaningless days. They pass through life like a shadow. Who can tell them what will happen on earth after they are gone?
1Постоји за људе још једно велико зло које сам видео под капом небеском: 2Некоме Бог да иметак, богатство, част, па му души ништа не мањка што пожели. Али му Бог не даје да ужива, да једе од тога, већ туђинац једе. То је пролазно и тешка је болест.
3Да неко има стотину синова, да живи многе године, да је много дана његових година – чак и гроба не имао, а душа му се није наситила благостања – онда тврдим да је и мртворођенче боље од њега. 4Јер, оно је узалуд рођено, у таму је отишло и тама му име покрива. 5Није видело сунца и не зна за њега, а почива боље него онај други; 6који, све да живи и двапут по хиљаду година, не ужива у своме иметку. Најзад, не иду ли сви на исто место?
7Сав је човеков труд за његова уста,
али му опет душа није сита.
8По чему је мудром боље од безумног,
и шта има сиромашак
који уме да се влада пред људима?
9Боље је оно што очи гледају
него оно за чим душа жуди,
јер је и то пролазно
и јурење ветра.
10Оно што се збило одређено је и било,
и зна се шта је човек:
не може да се спори
са јачим од себе.
11Тамо где је много речи
бесмисао бива већи,
и каква је од тога човекова корист?
12Јер ко зна шта је добро за човека у мало дана његовог пролазног живота који му ишчезну као сена? Ко ће да каже човеку шта ће се збити након њега под капом небеском?
