Joshua Becomes the New Leader
1Here are the words Moses spoke to all the Israelites. 2He said, “I am now 120 years old. I’m not able to lead you anymore. The Lord has said to me, ‘You will not go across the Jordan River.’ 3The Lord your God himself will go across ahead of you. He’ll destroy the nations there in order to make room for you. You will take over their land. Joshua will also go across ahead of you, just as the Lord said he would. 4The Lord will do to those nations what he did to Sihon and Og. He destroyed those Amorite kings along with their land. 5The Lord will hand those nations over to you. Then you must do to them everything I’ve commanded you to do. 6Be strong and brave. Don’t be afraid of them. Don’t be terrified because of them. The Lord your God will go with you. He will never leave you. He’ll never desert you.”
7Then Moses sent for Joshua. Moses spoke to him in front of all the Israelites. He said, “Be strong and brave. You must go with these people. They are going into the land the Lord promised to give to their people of long ago. You must divide it up among them. They will each receive their share. 8The Lord himself will go ahead of you. He will be with you. He will never leave you. He’ll never desert you. So don’t be afraid. Don’t lose hope.”
The Law Must Be Read to the People
9Moses wrote down this law. He gave it to the priests, who are sons of Levi. They carried the ark of the covenant of the Lord. He also gave the law to all the elders of Israel. 10Then Moses commanded them, “You must read this law at the end of every seven years. Do it in the year when you forgive people what they owe. Read it during the Feast of Booths. 11That’s when all the Israelites come to appear in front of the Lord your God at the holy tent. It will be at the place he will choose. You must read this law to them. 12Gather the people together. Gather the men, women and children. Also bring together the outsiders living in your towns. Then they can listen and learn to have respect for the Lord your God. And they’ll be careful to obey all the words of this law. 13Their children must hear it read too. They don’t know this law yet. They too must learn to have respect for the Lord your God. They must honor him as long as you live in the land. You are about to go across the Jordan River and take that land as your very own.”
The Israelites Will Refuse to Obey the Lord
14The Lord said to Moses, “The day when you will die is near. Have Joshua go to the tent of meeting. Join him there. That is where I will appoint him as the new leader.” So Joshua and Moses went to the tent of meeting.
15Then the Lord appeared at the tent in a pillar of cloud. It stood over the entrance to the tent. 16The Lord spoke to Moses. He said, “You are going to join the members of your family who have already died. The Israelites will not be faithful to me. They will soon join themselves to the false gods that are worshiped in the land they are entering. The people will desert me. They will break the covenant I made with them. 17In that day I will become angry with them. I will desert them. I will turn my face away from them. And they will be destroyed. Many horrible troubles and hard times will come on them. On that day they will say, ‘Trouble has come on us. Our God isn’t with us!’ 18I will certainly turn away from them on that day. I will do it because they did a very evil thing when they turned to other gods.
19“I want you to write down a song and teach it to the Israelites. Have them sing it. It will be my witness against them. 20I will bring them into a land that has plenty of milk and honey. I promised the land to their people of long ago. In that land they will eat until they have had enough. They will get fat. When they do, they will turn to other gods and worship them. They will turn their backs on me. They will break my covenant. 21Many horrible troubles and hard times will come on them. Then the song I am giving you will be a witness against them. That is because the song will not be forgotten by their children and their children’s children. I know what they are likely to do. I know it even before I bring them into the land I promised them.” 22So that day Moses wrote the song down. And Moses taught it to the Israelites.
23The Lord gave a command to Joshua, the son of Nun. He said, “Be strong and brave. You will bring the Israelites into the land I promised them. I myself will be with you.”
24Moses finished writing the words of this law in a book. He wrote them down from beginning to end. 25Then he gave a command to the Levites who carried the ark of the covenant of the Lord. Moses said, 26“Take this Book of the Law. Place it beside the ark of the covenant of the Lord your God. It will remain there as a witness against you. 27I know how you refuse to obey the Lord. I know how stubborn you are. You have refused to obey him while I’ve been living among you. So you will certainly refuse to obey him after I’m dead! 28Gather together all the elders of your tribes and all your officials. Bring them to me. Then I can speak these words to them. I can call for the heavens and the earth to be witnesses against them. 29I know that after I’m dead you will certainly become very sinful. You will turn away from the path I’ve commanded you to take. In days to come, trouble will fall on you. That’s because you will do what is evil in the sight of the Lord. You will make him very angry because of the statues of gods your hands have made.”
The Song of Moses
30Moses spoke the words of this song from beginning to end. The whole community of Israel heard them. Here is what he said.
Исус Навин уместо Мојсија
1Мојсије изађе и рече ове речи целом Израиљу. 2Рекао им је: „Данас ми је стотину двадесет година, и не могу више излазити и враћати се. Господ ми је рекао: ’Нећеш прећи преко Јордана.’ 3Сам Господ, Бог твој, прећи ће пред тобом; он ће да истреби ове народе пред тобом, па ћеш их изгнати. Исус ће ићи пред тобом, као што је Господ рекао. 4Господ ће поступити са њима онако како је поступио са Сихоном и Огом, царевима аморејским, и њиховом земљом, када их је истребио. 5Господ ће вам их предати, а ти ћеш поступити са њима према свим заповедима које сам вам дао. 6Зато будите јаки и одважни! Не бојте се, нити страхујте од њих! Јер, Господ, Бог твој, иде са тобом; он неће одступити од тебе нити ће те оставити.“
7Господ позва Исуса и рече му пред целим Израиљем: „Буди јак и одважан, јер ћеш ти ући са овим народом у земљу за коју се Господ заклео њиховим оцима да ће им је дати. Ти ћеш им је предати у наследство. 8Сам Господ иде пред тобом. Он ће бити са тобом; он неће одступити од тебе, нити ће те оставити. Не бој се и не страхуј!“
Јавно читање Закона
9Мојсије написа овај Закон и даде га свештеницима, Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег, и свим израиљским старешинама. 10Тада им Мојсије нареди и рече: „На крају сваке седме године, у време опросне године, на празник Сеница, 11кад сав Израиљ дође да се појави пред лицем Господа, Бога свога, на месту које он изабере, прочитај овај Закон пред целим Израиљем, на њихове уши. 12Нека се окупи народ, мушкарци, жене, деца и странац који живи у твојим градовима, да чују и да науче да се боје Господа, Бога вашег, те да држе и врше све речи овога Закона. 13А њихова деца, која не знају Закон, чуће и научиће да се боје Господа, Бога вашег, за све време које будете живели у земљи коју ћете заузети, кад пређете преко Јордана.“
Бог заповеда Мојсију
14Господ рече Мојсију: „Ево, примакло се време твоје смрти. Зато позови Исуса, па станите код Шатора од састанка, да га поставим у службу.“
Мојсије и Исус оду и стану код Шатора од састанка. 15Тада се Господ указа у Шатору у стубу од облака. Стуб од облака је стајао на улазу у Шатор. 16Господ рече Мојсију: „Ево, ти ћеш ускоро отпочинути са својим прецима, а овај народ ће почети да блудничи са другим боговима из стране земље у коју ће ући. Мене ће напустити и прекршити савез који сам склопио са њим. 17У тај дан ће планути мој гнев на њих, па ћу их напустити и сакрити своје лице од њих. А кад их у тај дан снађу велика зла и невоље, говориће: ’Нису ли ме снашле ове невоље зато што мој Бог није у мојој средини?’ 18У тај дан ћу сигурно сакрити своје лице због свег зла што је учинио, окренувши се другим боговима.
Мојсијева песма – сведочанство Израиљевог отпада
19А сад напиши себи ову песму. Нека је науче Израиљци! Научи их да је певају! Та ће песма бити моје сведочанство против Израиљаца. 20Кад их одведем у земљу за коју сам се заклео њиховим оцима, у земљу којом теку млеко и мед, кад се наједу и угоје, окренуће се другим боговима и служиће им, а мене ће презрети и прекршиће мој савез. 21А кад их снађу велика зла и невоље, певаће им се ова песма за сведочанство, јер је твоје потомство неће заборавити. Ја, наиме, знам њихове намере које још данас снују, и пре него што их уведем у земљу за коју сам се заклео.“ 22Тог дана је Мојсије написао ову песму и научио Израиљце песми.
23А Исусу, сину Навиновом, заповеди и рече: „Буди јак и одважан, јер ћеш ти увести Израиљце у земљу за коју сам им се заклео. Ја ћу бити с тобом.“
24Кад је Мојсије до краја уписао у књигу све речи овога Закона, 25заповедио је Левитима, који носе Ковчег савеза Господњег: 26„Узмите књигу овога Закона и ставите је покрај Ковчега савеза Господа, Бога вашег. Нека буде тамо као сведок против тебе. 27Јер, ја знам твоју непокорност и твоју тврдовратост. Ако сте бунтовни према Господу данас, док још живим са вама, колико ћете више бити бунтовни после моје смрти! 28Саберите к мени све старешине својих племена и своје надгледнике да им на уши кажем ове речи, и да позовем небо и земљу за сведоке против њих. 29Знам, наиме, да ћете се после моје смрти искварити и скренути с пута на који сам вас упутио. У последњим данима снаћи ће вас несрећа, јер ћете чинити што је зло у очима Господа и гневити га делима својих руку.“
Мојсијева песма
30Тада је Мојсије на уши целог израиљског збора до краја изговорио ову песму.
