1Suppose a man marries a woman. But later he decides he doesn’t like her. He finds something shameful about her. So he gives her a letter of divorce and sends her away from his house. 2Then after she leaves his house she becomes another man’s wife. 3But her second husband doesn’t like her either. So he gives her a letter of divorce and sends her away from his house. Or perhaps he dies. 4Then her first husband isn’t allowed to marry her again. The Lord would hate that. When her first husband divorced her, she became “unclean.” Don’t bring sin on the land the Lord your God is giving you as your own.
5Suppose a man has just married his wife. Then don’t send him into battle. Don’t give him any other duty either. He’s free to stay home for one year. He needs time to make his new wife happy.
6Someone might borrow money from you and give you two millstones to keep until you are paid back. Don’t keep them. Don’t even keep the upper one. That person needs both millstones to make a living.
7Suppose someone is caught kidnapping another Israelite. And they sell or treat that person as a slave. Then the kidnapper must die. Get rid of that evil person.
8What about skin diseases? Be very careful to do exactly what the priests, who are Levites, tell you to do. You must be careful to obey the commands I’ve given them. 9Remember what the Lord your God did to Miriam on your way out of Egypt.
10Suppose your neighbor borrows something from you. And he offers you something to keep until you get paid back. Then don’t go into their house to get it. 11Stay outside. Let the neighbor bring it out to you. 12The neighbor might be poor. You might be given their coat to keep until you get paid back. Don’t go to sleep while you still have it. 13Return it before the sun goes down. They need it to sleep in and will thank you for returning it. The Lord your God will see it and know that you have done the right thing.
14Don’t take advantage of any hired worker who is poor and needy. That applies to your own people. It also applies to outsiders living in one of your towns. 15Give them their pay every day. They are poor and are counting on it. If you don’t pay them, they might cry out to the Lord against you. Then you will be guilty of committing a sin.
16Parents must not be put to death because of what their children do. And children must not be put to death because of what their parents do. People must die because of their own sins.
17Do what is right and fair for outsiders and for children whose fathers have died. Suppose a widow borrows something from you. And she offers to give you her coat until she pays you back. Don’t take it. 18Remember that you were slaves in Egypt. Remember that the Lord your God set you free from there. That’s why I’m commanding you to do those things.
19When you are gathering crops in your field, you might leave some grain behind by mistake. Don’t go back to get it. Leave it behind for outsiders and widows. Leave it for children whose fathers have died. Then the Lord your God will bless you in everything you do. 20When you knock olives off your trees, don’t go back over the branches a second time. Leave what remains for outsiders and widows. Leave it for children whose fathers have died. 21When you pick grapes in your vineyard, don’t go back over the vines a second time. Leave what remains for outsiders and widows. Leave it for children whose fathers have died. 22Remember that you were slaves in Egypt. That’s why I’m commanding you to do these things.
1Ако човек узме жену и постане јој муж, али му она не буде по вољи, пошто је пронашао нешто недолично на њој, нека јој напише потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће. 2А ако оде из његове куће и постане жена другом човеку, 3па је и тај други човек замрзи и напише јој потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће – или тај други човек, који ју је узео за жену, умре – 4тада први муж који ју је отерао, не може да је врати к себи како би је узео за жену, након што се тако оскрнавила. Било би то одвратно пред Господом. Зато не уваљуј у грех земљу, коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство.
5Ако се неко тек ожени, нека не иде у војску; њему се не сме ништа стављати у дужност. Он ће ослобођен провести годину дана у својој кући, да развесељује жену којом се оженио.
6Нико да не узима у залог воденични камен, ни горњи ни доњи, јер би тако узео у залог нечији живот.
7Ако се нађе неко да је отео свога брата, Израиљца, те да је поступио с њим као с робом или га је продао, нека се отмичар погуби. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.
8Ако се појави губа, добро пази да учиниш све што те поуче свештеници, Левити. Држите и вршите што сам њима заповедио. 9Сећај се шта је Господ, Бог твој, учинио Марији на путу кад сте изашли из Египта.
10Ако своме ближњему дајеш што год у зајам, не одлази у његову кућу да узмеш залог од њега. 11Ти стој напољу, а тај човек коме позајмљујеш нека ти донесе напоље залог. 12Ако је човек сиромашан, немој легати са његовим залогом на себи. 13Његов залог мораш да му вратиш кад зађе сунце, да би могао да спава у свом огртачу. Тако ће те благосиљати, а теби ће се то урачунати у праведно дело пред Господом, Богом твојим.
14Не закидај сиромашног или убогог најамника, било да је твој брат или странац који живи у једном од твојих градова. 15Свакога дана му исплаћуј његову зараду, пре него што зађе сунце, јер је сиромах, те му од ње зависи живот. Иначе ће завапити Господу против тебе, па ћеш навући на себе грех.
16Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева. Свако треба да буде погубљен за свој грех.
17Не изврћи правду странцу или сирочету, нити узимај у залог хаљине удовици.
18Сећај се да си био роб у Египту и да те је Господ, Бог твој, избавио оданде. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
19Кад жањеш жито на своме пољу, па испустиш сноп, не враћај се да га узмеш. Нека остане странцу, сирочету и удовици, да те Господ, Бог твој, благослови у свему чега се твоје руке лате. 20Кад једном отресеш маслину, не прегледај гране иза себе. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 21Кад береш свој виноград, немој да пабирчиш за собом. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 22Сећај се да си био роб у земљи египатској. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
