Jesus Is Taken Up Into Heaven
1Theophilus, I wrote about Jesus in my earlier book. I wrote about all he did and taught 2until the day he was taken up to heaven. Before Jesus left, he gave orders to the apostles he had chosen. He did this through the Holy Spirit. 3After his suffering and death, he appeared to them. In many ways he proved that he was alive. He appeared to them over a period of 40 days. During that time he spoke about God’s kingdom. 4One day Jesus was eating with them. He gave them a command. “Do not leave Jerusalem,” he said. “Wait for the gift my Father promised. You have heard me talk about it. 5John baptized with water. But in a few days you will be baptized with the Holy Spirit.”
6Then the apostles gathered around Jesus and asked him a question. “Lord,” they said, “are you going to give the kingdom back to Israel now?”
7He said to them, “You should not be concerned about times or dates. The Father has set them by his own authority. 8But you will receive power when the Holy Spirit comes on you. Then you will tell people about me in Jerusalem, and in all Judea and Samaria. And you will even tell other people about me from one end of the earth to the other.”
9After Jesus said this, he was taken up to heaven. The apostles watched until a cloud hid him from their sight.
10While he was going up, they kept on looking at the sky. Suddenly two men dressed in white clothing stood beside them. 11“Men of Galilee,” they said, “why do you stand here looking at the sky? Jesus has been taken away from you into heaven. But he will come back in the same way you saw him go.”
Matthias Is Chosen to Take the Place of Judas Iscariot
12The apostles returned to Jerusalem from the hill called the Mount of Olives. It is just over half a mile from the city. 13When they arrived, they went upstairs to the room where they were staying. Here is a list of those who were there.
Peter, John, James and Andrew,
Philip and Thomas,
Bartholomew and Matthew,
James son of Alphaeus, Simon the Zealot and Judas son of James
14They all came together regularly to pray. The women joined them too. So did Jesus’ mother Mary and his brothers.
15In those days Peter stood up among the believers. About 120 of them were there. 16Peter said, “Brothers and sisters, a long time ago the Holy Spirit spoke through David. He spoke about Judas Iscariot. What the Scripture said would happen had to come true. Judas was the guide for the men who arrested Jesus. 17But Judas was one of us. He shared with us in our work for God.”
18Judas bought a field with the payment he received for the evil thing he had done. He fell down headfirst in the field. His body burst open. All his insides spilled out. 19Everyone in Jerusalem heard about this. So they called that field Akeldama. In their language, Akeldama means the Field of Blood.
20Peter said, “Here is what is written in the Book of Psalms. It says,
“ ‘May his home be deserted.
May no one live in it.’ (Psalm 69:25)
The Psalms also say,
“ ‘Let someone else take his place as leader.’ (Psalm 109:8)
21So we need to choose someone to take his place. It will have to be a man who was with us the whole time the Lord Jesus was living among us. 22That time began when John was baptizing. It ended when Jesus was taken up from us. The one we choose must join us in telling people that Jesus rose from the dead.”
23So they suggested the names of two men. One was Joseph, who was called Barsabbas. He was also called Justus. The other man was Matthias. 24Then the believers prayed. They said, “Lord, you know everyone’s heart. Show us which of these two you have chosen. 25Show us who should take the place of Judas as an apostle. He gave up being an apostle to go where he belongs.” 26Then they cast lots. Matthias was chosen. So he was added to the 11 apostles.
Оснивање Цркве
1Уважени Теофиле! У свом првом писму сам ти говорио о свему; о томе како је Исус почео да делује и поучава, 2до дана када се узнео на небо, пошто је Духом Светим дао налог својим изабраним апостолима. 3Након своје патње, Исус је дао много доказа да је жив: указивао им се четрдесет дана и говорио им о Царству Божијем.
Последње Исусове речи
4Једном приликом, док је још био са њима, Исус им је заповедио: „Не удаљавајте се из Јерусалима, него чекајте испуњење Очевог обећања о коме сте раније слушали од мене: 5Јован је крштавао водом, али ви ћете за неколико дана бити крштени Светим Духом.“
6Окупивши се око њега, питали су га: „Господе, хоћеш ли у ово време да обновиш израиљско царство?“
7Он је одговорио: „Вама није дано да сазнате времена или час који је Отац одредио својом влашћу. 8Међутим, када Свети Дух сиђе на вас, примићете силу да сведочите за мене у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији, и до на крај света.“
Исусово вазнесење
9Рекавши ово, Исус се узнео на небо, а један облак га је сакрио од њихових погледа. 10Док су им још очи биле упрте ка небу где је Исус отишао, одједном су се пред њима појавила два човека обучена у беле хаљине. 11Рекли су им: „Галилејци, зашто стојите ту и гледате у небо? Овај исти Исус који се од вас узнео на небо, вратиће се на исти начин како сте га видели да одлази на небо.“
12Затим су се вратили у Јерусалим с горе, зване „Маслинска“, која је близу Јерусалима, удаљена један суботњи дан хода1,12 Око 1 km.. 13Кад су стигли, попели су се у горњу собу где су обично боравили Петар, Јован, Јаков, Андрија, Филип, Тома, Вартоломеј, Матеј, Јаков (Алфејев син), Симон (кога су звали „Зилот“) и Јуда (Јаковљев син). 14Ту су се једнодушно и постојано молили. Са њима је било и неколико жена, Исусова мајка Марија и Исусова браћа.
Избор Јудиног наследника
15Тих дана, када је било окупљено око стотину двадесет особа, апостол Петар је устао и обратио се верујућима: 16„Браћо, треба да се испуни Писмо у коме је Дух Свети посредством Давида пророковао о Јуди, који је предводио оне што су ухватили Исуса. 17Јуда је био изабран да, као и ми, буде учесник у апостолској служби.“
18(Он је стекао себи њиву новцем који је примио за своје неправедно дело. Ту је пао наглавце, распукао се по средини, тако да му се просула сва утроба. 19Сви становници Јерусалима су сазнали за овај догађај, па су ову њиву на свом језику прозвали Акелдамах – „Крвна њива“.)
20„О овоме је записано у књизи Псалама, где пише:
’Кућа његова нека буде пуста;
не живео нико у њој.’
Исто тако, стоји написано:
’Нека се његова служба да другоме.’
21Сада, дакле, морамо одабрати некога ко је са нама био све време од како је Господ Исус дошао међу нас, па све до дана када је отишао од нас, 22почевши са крштењем које је Јован проповедао, до дана када је био вазнет на небо. Тај треба да буде сведок његовог васкрсења заједно са нама.“
23Предложена су двојица: Јосиф Јуст (звани „Варсава“) и Матија. 24Затим су се помолили овим речима: „О, Господе, ти што познајеш срца свих људи, покажи нам кога си од ове двојице изабрао 25да заузме место у овој служби и међу апостолима, од којих је Јуда отпао и отишао на место које му и припада.“ 26Затим су бацили коцку и коцка је пала на Матију, који је тиме био придодат једанаесторици апостола.
