New International Reader's Version

2 Samuel 24:1-25

David Counts His Fighting Men

1The Lord was very angry with Israel. He stirred up David against them. He said, “Go! Count the men of Israel and Judah.”

2So the king spoke to Joab and the army commanders with him. He said, “Go all through the territories of the tribes of Israel. Go from the town of Dan all the way to Beersheba. Count the fighting men. Then I’ll know how many there are.”

3Joab replied to the king. He said, “King David, you are my master. May the Lord your God multiply the troops 100 times. And may you live to see it. But why would you want me to count the fighting men?”

4The king’s word had more authority than the word of Joab and the army commanders. That was true in spite of what Joab had said. So they left the king and went out to count the fighting men of Israel.

5They went across the Jordan River. They camped south of the town in the middle of the Arnon River valley near Aroer. Then they went through Gad and continued on to Jazer. 6They went to Gilead and the area of Tahtim Hodshi. They continued to Dan Jaan and on around toward Sidon. 7Then they went toward the fort of Tyre. They went to all the towns of the Hivites and Canaanites. Finally, they went on to Beersheba. It was in the Negev Desert of Judah.

8They finished going through the entire land. Then they came back to Jerusalem. They had been gone for nine months and 20 days.

9Joab reported to the king how many fighting men he had counted. In Israel there were 800,000 men who were able to handle a sword. In Judah there were 500,000.

10David felt sorry that he had counted the fighting men. So he said to the Lord, “I committed a great sin when I counted Judah and Israel’s men. Lord, I beg you to take away my guilt. I’ve done a very foolish thing.”

11Before David got up the next morning, a message from the Lord came to Gad the prophet. He was David’s seer. The message said, 12“Go and tell David, ‘The Lord says, “I could punish you in three different ways. Choose one of them for me to use against you.” ’ ”

13So Gad went to David. He said to him, “Take your choice. Do you want three years when there won’t be enough food in your land? Or do you want three months when you will run away from your enemies while they chase you? Or do you want three days when there will be a plague in your land? Think it over. Then take your pick. Tell me how to answer the one who sent me.”

14David said to Gad, “I’m suffering terribly. Let us fall into the hands of the Lord. His mercy is great. But don’t let me fall into human hands.”

15So the Lord sent a plague on Israel. It lasted from that morning until he decided to end it. From Dan all the way to Beersheba 70,000 people died. 16The angel reached his hand out to destroy Jerusalem. But the Lord stopped sending the plague. So he spoke to the angel who was making the people suffer. He said, “That is enough! Do not kill any more people.” The angel of the Lord was at Araunah’s threshing floor. Araunah was from the city of Jebus.

17David saw the angel who was striking down the people. David said to the Lord, “I’m the one who has sinned. I’m the one who has done what is wrong. I’m like a shepherd for these people. These people are like sheep. What have they done? Let your judgment be on me and my family.”

David Builds an Altar

18On that day Gad went to David. Gad said to him, “Go up to the threshing floor of Araunah, the Jebusite. Build an altar there to honor the Lord.” 19So David went up and did it. He did what the Lord had commanded through Gad. 20Araunah looked and saw the king and his officials coming toward him. So he went out to welcome them. He bowed down to the king with his face toward the ground.

21Araunah said, “King David, you are my master. Why have you come to see me?”

“To buy your threshing floor,” David answered. “I want to build an altar there to honor the Lord. When I do, the plague on the people will be stopped.”

22Araunah said to David, “Take anything you wish. Offer it up. Here are oxen for the burnt offering. Here are threshing sleds. And here are wooden collars from the necks of the oxen. Use all the wood to burn the offering. 23Your Majesty, I’ll give all of it to you.” Araunah continued, “And may the Lord your God accept you.”

24But the king replied to Araunah, “No. I want to pay you for it. I won’t sacrifice to the Lord my God burnt offerings that haven’t cost me anything.”

So David bought the threshing floor and the oxen. He paid 20 ounces of silver for them. 25David built an altar there to honor the Lord. He sacrificed burnt offerings and friendship offerings. Then the Lord answered David’s prayer and blessed the land. The plague on Israel was stopped.

New Serbian Translation

2. Књига Самуилова 24:1-25

Давидов попис Јуде и Израиља

1Господњи гнев је поново плануо на Израиља. Господ је подстакао Давида против њих, рекавши: „Иди и изброј Израиљ и Јуду.“

2Цар рече Јоаву, заповеднику војске с њим: „Прођите по свим племенима Израиљевим, од Дана до Вир-Савеје, и избројте народ, да бих знао колико га има.“

3Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, још умножи народ стопут више, и да мој господар цар може то видети својим очима. Али зашто мој господар цар жели тако нешто?“

4Ипак царева реч је била јача од Јоава и заповедника војске. И тако су Јоав и заповедници војске отишли од цара да изброје израиљски народ.

5Прешли су преко Јордана и утаборили се у Ароиру, на десно од града и потока, а потом су наставили преко Гада до Јазира. 6Затим су дошли у Галад и у подручје Тахтим-Одсије, а онда су отишли у Дан-Јан и околину Сидона. 7Затим су отишли у тирску тврђаву и у све градове Евејаца и Хананаца и у Вир-Савеју у Негеву Јудином.

8Након девет месеци и двадесет дана, пошто су прошли целом земљом, вратили су се у Јерусалим.

9Тада је Јоав известио цара о броју пописаног народа; у Израиљу је било осам стотина хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било пет стотина хиљада. 10Међутим, Давида је запекла савест након што је избројио народ.

Давид рече Господу: „Тешко сам згрешио због тога што сам то учинио. А сад, Господе, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

11Ујутро, кад је Давид устао, дође реч Господња пророку Гаду, Давидовом видеоцу: 12„Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

13Гад дође Давиду и саопшти му то, рекавши: „Хоћеш ли да на тебе дођу три године глади у твоју земљу, или да бежиш три месеца од својих противника, или да три дана хара пошаст по твојој земљи? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.“

14Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднемо у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

15Тада је Господ послао помор на Израиљ, почевши од тог јутра до дана који је био одређен. Умрло је седамдесет хиљада људи од Дана до Вир-Савеје. 16Али кад је Анђео пружио руку да уништи Јерусалим, Господ је одустао од невоље, па је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ Тада се Анђео Господњи налазио код гумна Орне Јевусејца.

17Кад је Давид видео како Анђео убија народ, рекао је Господу: „Ево, ја сам згрешио, ја сам учинио опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? Нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца.“

Давид подиже жртвеник

18Тог дана је Гад дошао к Давиду и рекао: „Иди и подигни Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца.“ 19Давид оде и учини по Гадовој речи, како је Господ заповедио.

20Кад је Орна погледао доле, угледао је цара и његове слуге како долазе к њему. Орна изађе и поклони се цару лицем до земље. 21Орна рече: „Зашто је мој господар цар дошао к своме слузи?“

Давид одговори: „Да од тебе купим гумно и саградим жртвеник Господу, да се заустави ова пошаст над народом.“

22Орна рече Давиду: „Нека га мој господар цар узме, па нека принесе на жртву шта год му је по вољи. Ево, овде су волови за жртву свеспалницу, млат и волујски јармови за дрва. 23Све то Орна даје цару.“ И још Орна рече цару: „Нека Господ, Бог твој, милостиво погледа на тебе.“

24Цар одговори Орни: „Не, него ћу их купити од тебе по одређеној цени. Нећу принети свеспалнице Господу, Богу своме, а да ме ништа не кошта.“

Тако је Давид купио гумно и волове за педесет сребрних шекела. 25Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Господ је услишио молитву за земљу, те је престала пошаст у Израиљу.