New International Reader's Version

2 Samuel 16:1-23

David and Ziba

1David went just beyond the top of the Mount of Olives. Ziba was waiting there to meet him. He was Mephibosheth’s manager. He had several donkeys with saddles on them. They were carrying 200 loaves of bread and 100 raisin cakes. They were also carrying 100 fig cakes and a bottle of wine. The bottle was made out of animal skin.

2The king asked Ziba, “Why have you brought all these things?”

Ziba answered, “The donkeys are for the king’s family to ride on. The bread and fruit are for the people to eat. The wine will make those who get tired in the desert feel like new again.”

3Then the king asked, “Where is your master’s grandson Mephibosheth?”

Ziba said to him, “He’s staying in Jerusalem. He thinks, ‘Today the Israelites will cause me to rule once again over my grandfather Saul’s kingdom.’ ”

4Then the king said to Ziba, “Everything that belonged to Mephibosheth belongs to you now.”

“You are my king and master,” Ziba said. “I make myself humble in front of you. I bow down to you. May you be pleased with me.”

Shimei Curses David

5King David approached Bahurim. As he did, a man came out toward him. The man was from the same family group that Saul was from. His name was Shimei. He was the son of Gera. As he came out of the town, he cursed David. 6He threw stones at David and all his officials. He did it even though all the troops and the special guard were there. They were to the right and left of David. 7As Shimei cursed, he said, “Get out! Get out, you murderer! You are a worthless and evil man! 8You spilled the blood of a lot of people in Saul’s family. You took over his kingdom. Now the Lord is paying you back. He has handed the kingdom over to your son Absalom. You have been destroyed because you are a murderer!”

9Then Abishai, the son of Zeruiah, spoke to the king. He said, “King David, why should we let this dead dog curse you? Let me go over there. I’ll cut off his head.”

10But the king said, “You and Joab are sons of Zeruiah. What does this have to do with you? Maybe the Lord said to him, ‘Curse David.’ If he did, who can ask him, ‘Why are you doing this?’ ”

11Then David spoke to Abishai and all his officials. He said, “My very own son Absalom is trying to kill me. How much more should this man from Benjamin want to kill me! Leave him alone. Let him curse. The Lord has told him to do it. 12Maybe the Lord will see how much I’m suffering. Maybe he’ll bring back to me his covenant blessing instead of his curse I’m hearing today.”

13So David and his men kept going along the road. At the same time, Shimei was going along the hillside across from him. He was cursing David as he went. He was throwing stones at David. He was showering him with dirt. 14The king and all the people with him came to the place they had planned to go to. They were very tired. So David rested there.

Ahithophel and Hushai Give Advice to Absalom

15During that time, Absalom and all the men of Israel came to Jerusalem. Ahithophel was with him. 16Then Hushai, the Arkite, went to Absalom. He said to him, “May the king live a long time! May the king live a long time!” Hushai was David’s trusted friend.

17Absalom said to Hushai, “So this is the way you show love to your friend? If he’s your friend, why didn’t you go with him?”

18Hushai said to Absalom, “Why should I? You are the one the Lord has chosen. These people and all the men of Israel have also chosen you. I want to be on your side. I want to stay with you. 19After all, who else should I serve? Shouldn’t I serve the king’s son? I will serve you, just as I served your father.”

20Absalom said to Ahithophel, “Give us your advice. What should we do?”

21Ahithophel answered, “Your father left some concubines behind to take care of the palace. Go and sleep with them. Then all the Israelites will hear about it. They will hear that you have made your father hate you. Everyone with you will be encouraged to give you more support.” 22So they set up a tent for Absalom on the roof of the palace. He went in and slept with his father’s concubines. Everyone in Israel saw it.

23In those days the advice Ahithophel gave was as good as advice from someone who asks God for guidance. That’s what David and Absalom thought about all of Ahithophel’s advice.

New Serbian Translation

2. Књига Самуилова 16:1-23

Давидови непријатељи

1Кад је Давид мало одмакао од врха, дошао му је у сусрет Сива, Мефивостејев слуга, с паром оседланих магараца, на којима је било две стотине хлебова, стотину грудви сувог грожђа, стотину плодова летњег воћа и мешина вина.

2Цар рече Сиви: „Шта си наумио с овим?“

Сива одговори: „Магарци су да их царев дом јаше, хлеб и летње воће је да их момци једу, а вино је да га пију они који малакшу у пустињи.“

3„А где је син твога господара?“ – упита цар.

Сива одговори: „Ето, он је остао у Јерусалиму, јер каже: ’Данас ће ми дом Израиљев вратити царство мога деде.’“

4Цар на то рече: „Све што припада Мефивостеју сада припада теби.“

„Клањам се – одговори Сива. Само да нађем наклоност у очима свога господара цара.“

Семај проклиње Давида

5Кад је цар Давид дошао у Ваурим, изашао је неки човек из Сауловог дома, по имену Семај, син Гире; изашао је и проклињао. 6Он је бацао камење на цара Давида и на све његове слуге, иако су Давиду, с десна и с лева, били сва војска и сви ратници. 7Семај је проклињао говорећи: „Одлази, одлази, крвниче и ништаријо! 8Господ ти је вратио за сву крв дома Сауловог на чије си се место зацарио. Господ је предао царство у руке твога сина Авесалома. Ето, твоје зло је дошло на тебе, јер си крвник!“

9Тада Ависај, син Серујин, рече: „Зашто да овај мртви пас проклиње мога господара, цара? Пусти ме да одем тамо и одсечем му главу!“

10Цар рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини? Он проклиње зато што му је Господ рекао да проклиње Давида. И ко ће рећи: ’Зашто ово радиш?’“

11Давид још рече Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, који је изашао из мог тела, тражи да ми узме живот, а како неће овај Венијаминовац? Пусти га, нека проклиње, јер му је Господ то рекао. 12Можда ће Господ видети моју муку и узвратити ми добротом за његову клетву.“

13Давид и његови људи су наставили својим путем, а Семај је ишао крај обронка горе, проклињући и бацајући камење и прашину на њега. 14Цар и сав народ с њим су дошли исцрпљени тамо, па су предахнули.

Ахитофелов савет

15А Авесалом је дошао са свим израиљским народом у Јерусалим заједно с Ахитофелом. 16Кад је Хусај Аркијанин, Давидов пријатељ, дошао Авесалому, Хусај је рекао Авесалому: „Живео цар! Живео цар!“

17Авесалом рече Хусају: „Зар је ово оданост твоме пријатељу? Зашто ниси отишао са својим пријатељем?“

18Хусај одговори Авесалому: „Не, ја сам за онога кога је изабрао Господ, овај народ и сви Израиљци, и с њим ћу и остати. 19Осим тога, коме ћу служити ако не Давидовом сину? Како сам служио твоме оцу, тако ћу служити и теби.“

20Затим Авесалом рече Ахитофелу: „Саветуј шта да радимо.“

21Ахитофел рече Авесалому: „Лези са иночама свога оца, које је оставио да чувају двор. Кад сав Израиљ чује да си постао мрзак своме оцу, охрабриће се све твоје присталице.“

22Тада су на крову разапели шатор за Авесалома, па је Авесалом легао са иночама свога оца на очи свег Израиља.

23У оне дане је сваки савет који је Ахитофел дао био тражен као Божија реч. Зато су и Давид и Авесалом ценили сваки Ахитофелов савет.