Elijah Is Taken Up to Heaven
1Elijah and Elisha were on their way from Gilgal. The Lord was going to use a strong wind to take Elijah up to heaven. 2Elijah said to Elisha, “Stay here. The Lord has sent me to Bethel.”
But Elisha said, “I won’t leave you. And that’s just as sure as the Lord and you are alive.” So they went down to Bethel.
3There was a group of prophets at Bethel. They came out to where Elisha was. They asked him, “Do you know what the Lord is going to do? He’s going to take your master away from you today.”
“Yes, I know,” Elisha replied. “So be quiet.”
4Then Elijah said to him, “Stay here, Elisha. The Lord has sent me to Jericho.”
Elisha replied, “I won’t leave you. And that’s just as sure as the Lord and you are alive.” So they went to Jericho.
5There was a group of prophets at Jericho. They went up to where Elisha was. They asked him, “Do you know what the Lord is going to do? He’s going to take your master away from you today.”
“Yes, I know,” Elisha replied. “So be quiet.”
6Then Elijah said to him, “Stay here. The Lord has sent me to the Jordan River.”
Elisha replied, “I won’t leave you. And that’s just as sure as the Lord and you are alive.” So the two of them walked on.
7Fifty men from the group of prophets followed them. The men stopped and stood not far away from them. They faced the place where Elijah and Elisha had stopped at the Jordan River. 8Elijah rolled up his coat. Then he struck the water with it. The water parted to the right and to the left. The two of them went across the river on dry ground.
9After they had gone across, Elijah said to Elisha, “Tell me. What can I do for you before I’m taken away from you?”
“Please give me a double share of your spirit,” Elisha replied.
10“You have asked me for something that’s very hard to do,” Elijah said. “But suppose you see me when I’m taken away from you. Then you will receive what you have asked for. If you don’t see me, you won’t receive it.”
11They kept walking along and talking together. Suddenly there appeared a chariot and horses made of fire. The chariot and horses came between the two men. Then Elijah went up to heaven in a strong wind. 12Elisha saw it and cried out to Elijah, “My father! You are like a father to me! You, Elijah, are the true chariots and horsemen of Israel!” Elisha didn’t see Elijah anymore. Then Elisha took hold of his own garment and tore it in two.
13He picked up the coat that had fallen from Elijah. He went back and stood on the bank of the Jordan River. 14Then he struck the water with Elijah’s coat. “Where is the power of the Lord?” he asked. “Where is the power of the God of Elijah?” When Elisha struck the water, it parted to the right and to the left. He went across the river.
15The group of prophets from Jericho were watching. They said, “The spirit of Elijah has been given to Elisha.” They went over to Elisha. They bowed down to him with their faces toward the ground. 16“Look,” they said. “We have 50 capable men. Let them go and look for your master. Perhaps the Spirit of the Lord has lifted him up. Maybe he has put him down on a mountain or in a valley.”
“No,” Elisha replied. “Don’t send them.”
17But they kept asking until he felt he couldn’t say no. So he said, “Send them.” And they sent 50 men. They looked for Elijah for three days. But they didn’t find him. 18So they returned to Elisha. He was staying in Jericho. Elisha said to them, “Didn’t I tell you not to go?”
Elisha Makes Jericho’s Water Pure
19The people of Jericho said to Elisha, “Look. This town has a good location. You can see that for yourself. But the spring of water here is bad. So the land doesn’t produce anything.”
20“Bring me a new bowl,” Elisha said. “Put some salt in it.” So they brought it to him.
21Then he went out to the spring. He threw the salt into it. He told the people, “The Lord says, ‘I have made this water pure. It will never cause death again. It will never keep the land from producing crops again.’ ” 22The water has stayed pure to this day. That’s what Elisha had said would happen.
Some Boys Make Fun of Elisha
23Elisha left Jericho and went up to Bethel. He was walking along the road. Some boys came out of the town. They made fun of him. “Get out of here, baldy!” they said. “Get out of here! You don’t even have any hair on your head!” 24He turned around and looked at them. And he asked for bad things to happen to them. He did it in the name of the Lord. Then two bears came out of the woods. They attacked 42 of the boys. 25Elisha went on to Mount Carmel. From there he returned to Samaria.
Илија однет на небо
1Кад је било време да Господ узме Илију у небо, Илија и Јелисеј су отишли из Галгала. 2Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Ветиљ.“
Јелисеј му рече: „Живога ми Господа, и ти да си ми жив, нећу те оставити.“ Тако оду доле у Ветиљ.
3А пророчки синови, који су били у Ветиљу, изађу пред Јелисеја и рекну му: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“
Он рече: „И ја знам; тихо.“
4Илија рече Јелисеју: „Остани овде, јер ме је Господ послао у Јерихон.“
Он му одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ И тако оду у Јерихон.
5У Јерихону пророчки синови приступе Јелисеју и упитају га: „Зар не знаш да ће Господ данас узети твога господара од тебе?“
Он одговори: „И ја то знам; тихо.“
6Илија му рече: „Остани овде, јер ме је Господ послао на Јордан.“
Јелисеј одговори: „Живога ми Господа, и тако ми ти био жив, нећу те оставити.“ Тако су обојица отишла.
7Пошло је и педесет од пророчких синова. Они су стајали подаље, а њих двојица су стајали код Јордана. 8Тада је Илија узео свој огртач, смотао га, и њиме ударио по води. Вода се разделила на једну и на другу страну, тако да су њих двојица прошли по сувом.
9Кад су прошли, Илија рече Јелисеју: „Тражи нешто од мене пре него што будем узет.“
Он му рече: „Нека двострука мера твога духа дође на мене.“
10Илија му рече: „Тражио си тешку ствар; ипак, ако ме видиш кад будем био узет од тебе, нека ти буде тако; ако не будеш видео, онда се то неће догодити.“
11Док су они тако ходали и разговарали, појаве се огњене кочије и огњени коњи и дођу између њих, па у вихору однесу Илију на небо. 12Кад је то Јелисеј видео, повикао је: „Оче мој, оче мој, кочије и коњаници Израиљеви!“ И није га више видео. Затим је узео његов огртач и подерао га на два дела.
13Онда је подигао Илијин огртач, који је спао с њега, па се вратио и стао на обалу Јордана. 14Тада је узео Илијин огртач, који је спао с њега, и ударио по води. Рекао је: „Где је Господ, Бог Илијин?“ Ударио је по води и вода се разделила на једну и на другу страну. Јелисеј прође.
15Пророчки синови из Јерихона који су га посматрали издалека, рекоше: „Илијин дух је починуо на Јелисеју!“ Кад су дошли да се сретну с њим, поклонили су му се лицем до земље. 16Тада му рекоше: „Ево, твоје слуге имају педесет јаких људи са собом, да иду и потраже твога господара. Можда га је Дух Господњи бацио на неку планину, или у неку долину.“
Он рече: „Не шаљите их.“
17Они су тако навалили на њега, да му је било непријатно. Онда им је рекао: „Пошаљите их.“ Послали су педесет људи, који су тражили три дана, али га нису нашли. 18Кад су се вратили к њему, који је остао у Јерихону, он им рече: „Зар вам нисам рекао да не идете?“
Исцељење воде
19Људи из града рекоше Јелисеју: „Као што мој господар види, град је добар за живот, али је вода лоша, а земља јалова.“
20Јелисеј рече: „Донесите ми нову чинију.“ Они му донесоше.
21Он оде до извора, баци у њега соли и рече: „Говори Господ: ’Исцељујем ову воду, да од ње више не дође ни смрти ни јаловости.’“ 22Вода је постала здрава све до данас, према речи коју је рекао Јелисеј.
Јелисеју се ругају
23Оданде је отишао у Ветиљ. Док је ходао путем, из града су изашли неки мали дечаци и ругали му се говорећи: „Пењи се, ћело! Пењи се, ћело!“ 24Он се окренуо, погледао их и проклео их у име Господње. Тада су из шуме изашле две медведице и растргле четрдесет два дечака. 25Одатле је отишао на гору Кармил, па се затим вратио у Самарију.
