Josiah Celebrates the Passover Feast
1Josiah celebrated the Passover Feast in Jerusalem to honor the Lord. The Passover lamb was killed on the 14th day of the first month. 2Josiah appointed the priests to their duties. He cheered them up as they served the Lord at his temple. 3The Levites taught all the people of Israel. The Levites had been set apart to the Lord. Josiah said to them, “Put the sacred ark of the covenant in the temple Solomon built. He was the son of David and king of Israel. The ark must not be carried around on your shoulders. Serve the Lord your God. Serve his people Israel. 4Prepare yourselves by families in your groups. Do it based on the directions written by David, the king of Israel, and by his son Solomon.
5“Stand at the temple. Stand there with a group of Levites for each group of families among your people. 6Kill the Passover lambs. Set yourselves apart to the Lord. Prepare the lambs for your people. Do what the Lord commanded through Moses.”
7Josiah provided animals for the Passover offerings. He gave them for all the people who were there. He gave a total of 30,000 lambs and goats and 3,000 oxen. He gave all of them from his own possessions.
8His officials also gave freely. They gave to the people and the priests and Levites. Hilkiah, Zechariah and Jehiel were in charge of God’s temple. They gave the priests 2,600 Passover lambs and 300 oxen. 9Konaniah and his brothers Shemaiah and Nethanel also gave offerings. So did Hashabiah, Jeiel and Jozabad. All of them were the leaders of the Levites. They gave 5,000 Passover lambs and 500 oxen for the Levites.
10The Passover service was arranged. The priests stood in their places. The Levites were in their groups. That’s what the king had ordered. 11The Passover lambs were killed. The priests splashed against the altar the blood handed to them. The Levites skinned the animals. 12They set the burnt offerings to one side. These offerings were for the smaller family groups to offer to the Lord. That’s what was written in the Book of Moses. The Levites did the same thing with the oxen. 13They cooked the Passover animals over the fire, just as the law required. They boiled the holy offerings in pots, large kettles and pans. They served the offerings quickly to all the people. 14After that, they got things ready for themselves and the priests. That’s because the priests, who were from the family line of Aaron, were busy until dark. They were sacrificing the burnt offerings and the fat parts. The Levites got things ready for themselves and for the priests, who belonged to Aaron’s family line.
15Those who played music were from the family line of Asaph. They were in the places that had been set up by David, Asaph, Heman and Jeduthun. Jeduthun had been the king’s prophet. The guards at each gate didn’t have to leave their places. That’s because their brother Levites got things ready for them.
16So at that time the entire service to honor the Lord was carried out. The Passover Feast was celebrated. The burnt offerings were sacrificed on the Lord’s altar. That’s what King Josiah had ordered. 17The Israelites who were there celebrated the Passover Feast at that time. They observed the Feast of Unleavened Bread for seven days. 18The Passover Feast hadn’t been observed like that in Israel since the days of Samuel the prophet. None of the kings of Israel had ever celebrated a Passover Feast like Josiah’s. He celebrated it with the priests and Levites. All the people of Judah and Israel were there along with the people of Jerusalem. He celebrated it with them too. 19That Passover Feast was celebrated in the 18th year of Josiah’s rule.
Josiah Dies
20Josiah had put the temple in order. After all of that, Necho went up to fight at Carchemish. He was king of Egypt. Carchemish was on the Euphrates River. Josiah marched out to meet Necho in battle. 21But Necho sent messengers to him. They said, “Josiah king of Judah, there isn’t any trouble between you and me. I’m not attacking you at this time. I’m at war with another country. God told me to hurry. He’s with me. So stop opposing him. If you don’t, he’ll destroy you.”
22But Josiah wouldn’t turn away from Necho. Josiah wore different clothes so people wouldn’t recognize him. He wanted to go to war against Necho. He wouldn’t listen to what God had commanded Necho to say. Instead, Josiah went out to fight him on the plains of Megiddo.
23Men who had bows shot arrows at King Josiah. After he was hit, he told his officers, “Take me away. I’m badly wounded.” 24So they took him out of his chariot. They put him in his other chariot. They brought him to Jerusalem. There he died. He was buried in the tombs of his family. All the people of Judah and Jerusalem mourned for him.
25Jeremiah wrote songs of sadness about Josiah. To this day all the male and female singers remember Josiah by singing those songs. That became a practice in Israel. The songs are written down in the Book of the Songs of Sadness.
26Josiah did many things that showed he was faithful to the Lord. Those things and the other events of Josiah’s rule were in keeping with what is written in the Law of the Lord. 27All the events from beginning to end are written down. They are written in the records of the kings of Israel and Judah.
Јосија слави Пасху
1Јосија је у Јерусалиму прославио Пасху Господу. Пасху су заклали четрнаестог дана првог месеца. 2Поставио је свештенике на њихове дужности и осоколио их за службу Дома Господњег. 3А Левитима, који су учили сав Израиљ и били посвећени Господу је рекао: „Ставите Ковчег светости у Дом, који је подигао Соломон, син Давидов, цар Израиља. Нека вам више не буде терет на раменима, да служите Господу, свом Богу, и његовом народу Израиљу. 4Припремите се по својим отачким домовима, према својим редовима и запису Давида, цара израиљског и запису његовог сина Соломона.
5Станите у Светињу према редовима отачких домова ваше браће, обичног народа, и према редовима отачких домова за Левите. 6Закољите Пасху, посветите се и припремите за своју браћу, да радите према Господњој речи даној преко Мојсија.“
7Јосија је за обичан народ од стада приложио тридесет хиљада јагањаца и јарића, и три хиљаде јунаца из царевог власништва – све за пасхалне приносе свима који су се тамо затекли.
8И његови главари су добровољно приложили за народ, за свештенике и за Левите. За свештенике су приложили главари Господњег Дома: Хелкија, Захарија и Јехило. Они су дали за пасхалне приносе две хиљаде шест стотина јагањаца и јарића и три стотине јунаца. 9Хенанија и његова браћа Семај и Натанаило, затим главари Левита Асавија, Јеиел и Јозавад за Левите, за пасхални принос су приложили пет хиљада јагањаца и јарића и пет стотина јунаца.
10Када је служба била припремљена, свештеници су заузели своја места, а и Левити према својим редовима и по царевој заповести. 11Заклали су пасхалну жртву и свештеници су пошкропили из њихових руку, док су Левити дерали. 12Затим су одвојили свеспалнице да их дају народу према редовима отачких домова, да их принесу Господу онако како је записано у Мојсијевој књизи. Исто су урадили и са јунцима. 13Пекли су Пасху на ватри према прописима, а свете жртве су кували у лонцима, котловима и зделама. То су брзо разделили народу. 14Касније су припремили и за себе и за свештенике, јер су свештеници, Аронови потомци, жртвовали свеспалнице и сало до ноћи. Тако су Левити припремили за себе и за свештенике, Аронове потомке.
15Певачи, Асафови потомци, били су на својим местима, према заповести Давида, Асафа, Емана и царевог видеоца Једутуна. Вратари на свим вратима се нису помицали са својих служби, њима су спремила њихова браћа Левити.
16Тако су тог дана припремили све за службу Господњу да се прослави Пасха и жртвују свеспалнице на Господњем жртвенику, по заповести цара Јосије. 17И прославили су Пасху Израиљци који су се затекли тада, у то време, као и празник Бесквасних хлебова седам дана. 18Наиме, таква Пасха се није славила у Израиљу од времена пророка Самуила. Нико од царева није прославио такву Пасху какву је прославио Јосија, свештеници, Левити, сви Јудејци, Израиљци који су се тамо затекли и Јерусалимљани. 19Осамнаесте године цара Јосије славила се ова Пасха.
Јосијина смрт
20Након свега овог, када је Јосија све уредио у Дому, дошао је египатски цар Нехаон да ратује код Харкемиса на Еуфрату. Јосија је изашао пред њега. 21Нехаон му је послао гласнике са поруком: „Шта ја имам с тобом, Јудин царе?! Ја данас не идем на тебе него на дом с којим сам у рату. И Бог ми је рекао да пожурим, а ти се прођи Бога који је са мном, да те не би сатро!“
22Али Јосија се није окренуо од њега већ се прерушио како би га напао. Није послушао Нехаонову поруку из Божијих уста него је кренуо у окршај у долину Мегидо.
23Али стрелци су погодили цара Јосију, и он рече својим слугама: „Водите ме јер сам тешко рањен!“ 24Његове слуге су га снеле са кола и ставиле на његова друга кола. Затим су га одвезли у Јерусалим где је и умро. Сахранили су га у гробницама његових предака. Сва Јуда и Јерусалим су жалили за Јосијом.
25Јеремија је испевао тужбалицу за Јосијом па сви певачи и певачице жале Јосију до данас својим тужбалицама. Ставили су их у уредбу за Израиљ и записали у Плачу.
26Остала Јосијина дела и његова доброчинства – према ономе што је записано у Закону Господњем – 27његова дела, прва и последња, записана су у Књизи царева израиљских и Јудиних.
