Samuel Anoints Saul to Be Israel’s King
1There was a man named Kish from the tribe of Benjamin. Kish was a very important person. He was the son of Abiel, the son of Zeror. Zeror was the son of Bekorath, the son of Aphiah from the tribe of Benjamin. 2Kish had a son named Saul. Saul was a handsome young man. He was more handsome than anyone in Israel. And he was a head taller than anyone else.
3The donkeys that belonged to Saul’s father Kish were lost. So Kish spoke to his son Saul. He said, “Go and look for the donkeys. Take one of the servants with you.” 4Saul and his servant went through the hill country of Ephraim. They also went through the area around Shalisha. But they didn’t find the donkeys. So they went on into the area of Shaalim. But the donkeys weren’t there either. Then Saul went through the territory of Benjamin. But they still didn’t find the donkeys.
5When Saul and the servant with him reached the area of Zuph, Saul spoke to the servant. He said, “Come on. Let’s go back. If we don’t, my father will stop thinking about the donkeys. Instead, he’ll start worrying about us.”
6But the servant replied, “There’s a man of God here in Ramah. People have a lot of respect for him. Everything he says comes true. So let’s go and see him now. Perhaps he’ll tell us which way to go.”
7Saul said to his servant, “If we go to see the man, what can we give him? There isn’t any food in our sacks. We don’t have a gift for the man of God. So what can we give him?”
8The servant answered Saul again. “Look,” he said. “I’ve got a tenth of an ounce of silver. I’ll give it to the man of God. Then maybe he’ll tell us which way to go.” 9In Israel, prophets used to be called seers. So if someone wanted to ask God for advice, they would say, “Come on. Let’s go to the seer.”
10Saul said to his servant, “That’s a good idea. Come on. Let’s go and ask the seer.” So they started out for the town where the man of God lived.
11They were going up the hill toward the town. Along the way they met some young women who were coming out to get water from the well. Saul and his servant asked them, “Is the seer here?”
12“Yes, he is,” they answered. “In fact, he’s just up ahead of you. So hurry along. He has just come to our town today. The people are going to offer a sacrifice at the high place where they worship. 13As soon as you enter the town, you will find him. He’ll be there until he goes up to the high place to eat. The people won’t start eating until he gets there. He must bless the sacrifice first. After that, those who are invited will eat. So go on up. You should find him there just about now.”
14They went up to the town. As they were entering it, they saw Samuel. He was coming toward them. He was on his way up to the high place.
15The Lord had spoken to Samuel the day before Saul came. He had said, 16“About this time tomorrow I will send you a man. He is from the land of Benjamin. Anoint him to be the king of my people Israel. He will save them from the power of the Philistines. I have seen how much my people are suffering. Their cry for help has reached me.”
17When Samuel saw a man coming toward him, the Lord spoke to Samuel again. He said, “He is the man I told you about. His name is Saul. He will govern my people.”
18Saul approached Samuel at the gate of the town. He asked Samuel, “Can you please show me the seer’s house?”
19“I’m the seer,” Samuel replied. “Go on up to the high place ahead of me. I want you and your servant to eat with me today. Tomorrow morning I’ll tell you what’s on your mind. Then I’ll send you on your way. 20Don’t worry about the donkeys you lost three days ago. They’ve already been found. But who do all the Israelites want? You and your father’s whole family!”
21Saul answered, “But I’m from the tribe of Benjamin. It’s the smallest tribe in Israel. And my family group is the least important in the whole tribe of Benjamin. So why are you saying that to me?”
22Then Samuel brought Saul and his servant into the room where they would be eating. He seated them at the head table. About 30 people had been invited. 23Samuel said to the cook, “Bring the piece of meat I gave you. It’s the one I told you to put to one side.”
24So the cook went and got a choice piece of thigh. He set it in front of Saul. Samuel said, “Here is what has been kept for you. Eat it. It was put to one side for you for this special occasion. We’ve saved it for you ever since I invited the guests.” And Saul ate with Samuel that day.
25They came down from the high place to the town. After that, Samuel talked with Saul on the roof of Samuel’s house. 26The next day they got up at about the time the sun was rising. Samuel called out to Saul on the roof. He said, “Get ready. Then I’ll send you on your way.” So Saul got ready. And he and Samuel went outside together. 27As they were on their way down to the edge of town, Samuel spoke to Saul. He said, “Tell the servant to go ahead of us.” So the servant went on ahead. Then Samuel continued, “Stay here for a while. I’ll give you a message from God.”
Бог изабира Саула за цара
1Био неки имућан човек, из Венијаминовог племена, који се звао Кис. Он је био син Авилов, син Сероров, син Вехоратов, син Афијин. 2Кис је имао младог и доброг сина по имену Саул. У целом Израиљу није му било равна; за главу је био виши од свакога у народу.
3Једном су се Кису, Сауловом оцу, изгубиле магарице. Кис рече своме сину Саулу: „Хајде узми једног момка, па иди да тражиш магарице.“ 4Саул је прошао Јефремовом гором и земљом салиском, али их нису нашли. Прошли су и земљом салимском, али их тамо није било. Затим су прошли земљом Венијаминовом, али их нису нашли.
5Када су дошли у земљу Суф, Саул рече своме слузи који је био са њим: „Хајде да се вратимо; иначе ће мој отац престати да брине због магарица и почети да брине због нас.“
6Слуга му одговори: „Ево, овде у овом граду живи човек Божији, кога веома поштују; све што каже, то се оствари. Пођимо тамо; можда ће нам рећи којим путем да кренемо.“
7Саул рече своме слузи: „Ако и пођемо, шта да понесемо човеку? Хлеба нам је нестало у врећама, а немамо ни дара да понесемо човеку Божијем. Шта имамо?“
8Слуга опет одговори Саулу: „Ево, имам при себи четврт шекела сребра9,8 Око 3 gr.. Даћу то човеку Божијем, да нам каже којим путем да кренемо.“ 9Некада би у Израиљу овако говорио онај који би ишао да пита Бога: „Хајдемо к видеоцу!“, јер данашњи пророк се некада звао виделац.
10Саул рече своме слузи: „Добро кажеш. Хајдемо!“ Тако су отишли у град где је живео човек Божији.
11Док су се пењали уз брдо према граду, наишли су на неке девојке које су излазиле да извуку воду. Питали су их: „Да ли је овде виделац?“
12„Јесте, ево ту је пред вама – одговорише им – пожурите сад, јер баш данас је дошао у град да на узвишици принесе жртву за народ. 13Чим уђете у град наћи ћете га пре него што оде на узвишицу да једе. Народ, наиме, неће јести, док он не дође, јер он прво мора да благослови жртву. Након тога ће званице јести. Идите сад, јер ћете га још данас наћи.“
14Тако су отишли до града. Док су улазили у град угледали су Самуила како им иде у сусрет на путу према узвишици.
15А дан пре него што је Саул дошао, Господ је објавио Самуилу, рекавши: 16„Сутра, у ово време, послаћу ти човека из земље Венијаминове. Помажи га за владара над мојим народом, Израиљем. Он ће избавити мој народ од Филистејаца, јер сам погледао на мој народ; њихов је вапај дошао до мене.“
17Кад је Самуило видео Саула, Господ му рече: „То је човек за кога сам ти рекао да ће владати мојим народом.“
18Саул приступи Самуилу унутар градских врата и рече му: „Реци ми, молим те, где је видеочева кућа?“
19Самуило одговори Саулу: „Ја сам виделац. Идите преда мном на узвишицу. Данас ћете јести са мном, а ујутро ћу те испратити и рећи ти све што ти је на уму. 20А што се тиче магарица које су ти се изгубиле пре три дана, не брини се, јер су пронађене. А за ким сав Израиљ чезне, ако не за тобом и за свим твојим очинским домом?“
21Саул одговори: „Нисам ли ја Венијаминовац, из најмањег Израиљевог племена? Није ли моја породица најнезнатнија од свих породица Венијаминовог племена? Зашто ми говориш тако нешто?“
22Тада је Самуило повео Саула и његовог слугу, па их је довео у гозбену собу, где им је дао почасно место међу званицама. Тамо је било тридесетак људи. 23Самуило је рекао кувару: „Донеси онај део који сам ти дао; онај за који сам ти рекао: ’Стави га на страну.’“
24Кувар узе бут и што је било на њему, и постави пред Саула. Самуило рече: „Ево, што је остављено, то стави пред себе и једи, јер је остављено за тебе ради ове прилике. Зато сам – рече – позвао народ.“ Тако је Саул јео са Самуилом тог дана.
25Затим су се вратили с узвишице у град, а Самуило је разговарао са Саулом на крову. 26Кад су у освит зоре устали, Самуило позва Саула на крову: „Устани да те испратим.“ Саул устане, па обојица, он и Самуило, изађу напоље. 27Док су ходали према крају града, Самуило рече Саулу: „Реци момку да пође испред нас.“ Момак оде. „А ти стани на час да ти објавим реч Божију.“
