The Ark in Ashdod and Ekron
1The Philistines had captured the ark of God. They took it from Ebenezer to Ashdod. 2They carried the ark into the temple of their god Dagon. They set it down beside the statue of Dagon. 3The people of Ashdod got up early the next day. They saw the statue of Dagon. There it was, lying on the ground! It had fallen on its face in front of the ark of the Lord. So they picked up the statue of Dagon. They put it back in its place. 4But the following morning when they got up, they saw the statue of Dagon. There it was, lying on the ground again! It had fallen on its face in front of the ark of the Lord. Its head and hands had been broken off. Only the body of the statue was left. Its head and hands were lying in the doorway of the temple. 5That’s why to this day no one steps on the bottom part of the doorway of Dagon’s temple at Ashdod. Not even the priests of Dagon step there.
6The Lord’s power was against the people of Ashdod and the settlements near it. He destroyed them. He made them suffer with growths in their bodies. 7The people of Ashdod saw what was happening. They said, “The ark of the god of Israel must not stay here with us. His power is against us and against our god Dagon.” 8So they called together all the rulers of the Philistines. They asked them, “What should we do with the ark of the god of Israel?”
The rulers answered, “Have the ark moved to Gath.” So they moved it.
9But after the people of Ashdod had moved the ark, the Lord’s power was against Gath. That threw its people into a great panic. The Lord made them break out with growths in their bodies. It happened to young people and old people alike. 10So the ark of God was sent to Ekron.
As the ark was entering Ekron, the people of the city cried out. They shouted, “They’ve brought the ark of the god of Israel to us. They want to kill us and our people.” 11So they called together all the rulers of the Philistines. They said, “Send the ark of the god of Israel away. Let it go back to its own place. If you don’t, it will kill us and our people.” The death of so many people had filled the city with panic. God’s power was against the city. 12Those who didn’t die suffered with growths in their bodies. The people of Ekron cried out to heaven for help.
Ковчег савеза код Филистејаца
1Филистејци узму Ковчег Божији и донесу га из Евен Езера у Азот. 2Узели су Ковчег Божији, донели га у Дагонов храм и поставили га поред Дагона. 3Поране Азоћани ујутро, кад оно, Дагон пао лицем на земљу пред Ковчегом Господњим. Они узму Дагона и врате га на његово место. 4Устану они сутрадан рано ујутро, а оно, Дагон опет пао лицем на земљу пред Ковчегом Господњим. Његова глава и обе његове руке лежале су одсечене на прагу. Дагону је остао само труп. 5Зато Дагонови свештеници и они који улазе у Дагонов храм у Азоту не ступају на Дагонов праг до дана данашњег.
6Рука је Господња тешко пала на Азоћане. Господ је унео страву међу њих; ударио је чиревима Азот и његову околину. 7Азоћани су били уплашени. Говорили су: „Ковчег Бога Израиљева не сме остати са нама, јер је његова рука тешко пала на нас и на нашег бога Дагона.“ 8Пошаљу они по филистејске кнезове и окупе их. Питали су их: „Шта да радимо с Ковчегом Бога Израиљева?“ Они одговорише: „Нека се Ковчег Бога Израиљева пренесе у Гат.“ Тако они пренесу Ковчег Бога Израиљева.
9Али након што су га пренели, рука се Господња спусти на град и наста велика страхота. Господ је ударио град, и младо и старо, тако што су им избили чиреви. 10Тада су послали Ковчег Божији у Акарон.
Али чим је Ковчег Божији дошао у Акарон, Акароњани дигоше вику: „Донели су Ковчег Бога Израиљева да помори нас и наш народ!“ 11Они пошаљу по све кнезове филистејске и окупе их. Рекли су им: „Пошаљите Ковчег Бога Израиљева да се врати на своје место, да не помремо ми и наш народ.“ Смртна је страва захватила град; рука је Божија тешко пала на њега. 12Они који нису умрли, били су ударени чиревима. Вапај се града дигао до неба.
