David at Nob
1David went to Ahimelek the priest at Nob. Ahimelek trembled with fear when he met him. He asked David, “Why are you alone? Why isn’t anyone with you?”
2David answered Ahimelek the priest, “The king gave me a special job to do. He said to me, ‘I don’t want anyone to know what I’m sending you to do. So don’t say anything about it.’ I’ve told my men to meet me at a certain place. 3Do you have anything for us to eat? Give me five loaves of bread, or anything else you can find.”
4But the priest answered David, “I don’t have any bread that isn’t holy. I only have some holy bread here. But it’s for men who haven’t slept with women recently.”
5David replied, “Well, we haven’t slept with women recently. That’s the way it is every time I lead my men out to battle. We keep ourselves holy even when we do jobs that aren’t holy. And that’s even more true today.” 6So the priest gave him the holy bread. It was the only bread he had. It had been removed from the table that was in front of the Lord. On the same day, hot bread had been put in its place.
7One of Saul’s servants was there that day. He had been made to stay at the holy tent for a while. He was Doeg from Edom. Doeg was Saul’s chief shepherd.
8David asked Ahimelek, “Don’t you have a spear or sword here? I haven’t brought my sword or any other weapon. That’s because the job the king gave me to do had to be done right away.”
9The priest replied, “The sword of Goliath, the Philistine, is here. You killed him in the Valley of Elah. His sword is wrapped in a cloth. It’s behind the sacred linen apron. If you want it, take it. It’s the only sword here.”
David said, “There isn’t any sword like it. Give it to me.”
David at Gath
10That day David ran away from Saul. He went to Achish, the king of Gath. 11But the servants of Achish spoke to him. They said, “Isn’t this David, the king of the land? Isn’t he the one the Israelites sing about when they dance? They sing,
“ ‘Saul has killed thousands of men.
David has killed tens of thousands.’ ”
12David paid close attention to what the servants were saying. He became very much afraid of what Achish, the king of Gath, might do. 13So he pretended to be out of his mind when he was with them. As long as he was in Gath, he acted like a crazy person. He made marks on the doors of the city gate. He let spit run down his beard.
14Achish said to his servants, “Just look at the man! He’s out of his mind! Why are you bringing him to me? 15Don’t I have enough crazy people around me already? So why do you have to bring this fellow here? Just look at how he’s carrying on in front of me! Why do you have to bring this man into my house?”
Давид у Нову
1Давид је дошао у Нов к свештенику Ахимелеку. Дрхтећи од страха Ахимелек пође Давиду у сусрет, и упита га: „Зашто си сам и нема никога с тобом?“
2Давид одговори свештенику Ахимелеку: „Цар ми је заповедио рекавши ми: ’Нико не сме да зна зашто те шаљем и шта сам ти заповедио.’ Момке сам послао на једно место где ћемо се састати. 3А сад, шта имаш при руци? Дај ми пет хлебова, или шта год ти се нађе.“
4Свештеник одговори Давиду: „Немам обичног хлеба при руци, већ само посвећени хлеб, под условом да су се момци уздржавали од жена.“
5Давид одговори свештенику: „Жене су нам свакако биле ускраћене, као и увек кад одлазим на задатак. Тела момака су чиста, чак и на обичном путовању, а колико пре ће им тела бити чиста данас!“
6Тада му је свештеник дао посвећене хлебове, јер тамо није било обичног хлеба, осим принесеног хлеба, који се уклањао испред Господа да се замени топлим хлебом онога дана кад се стари односио.
7Међутим, тога се дана затекао тамо један од Саулових слугу, који се задржао пред Господом. Звао се Доик Едомац, а био је надзорник Саулових пастира.
8Давид рече Ахимелеку: „Имаш ли овде при себи какво копље, или мач? Нисам, наиме, понео ни свој мач, ни своје оружје, јер је царев посао био хитан.“
9Свештеник одговори: „Овде је мач Голијата Филистејца кога си убио у долини Или. Ево, замотан је овде у плашту иза ефода. Узми га ако хоћеш; другога осим овога нема овде.“ Давид одговори: „Таквога нигде нема, дај ми га!“
Давид у Гату
10Давид се диже тог дана и побеже од Саула. Онда је дошао к Ахису, цару Гата. 11Ахисове слуге су говориле Ахису: „Није ли ово Давид, цар земље? Нису ли о њему певали, играјући и говорећи:
’Саул поби своје хиљаде,
а Давид десетине хиљада’?“
12Давид се веома забринуо због ових речи, и веома се уплашио Ахиса, цара Гата. 13Зато је почео да се претвара пред њима као да није при чистој памети у њиховим рукама: шкрабао је по градској капији и пуштао да му бале цуре низ браду.
14Тада Ахис рече својим слугама: „Ето, видите да је човек луд. Зашто га доводите к мени? 15Зар немам довољно лудака, па сте довели овога к мени да лудује преда мном? Зар ће ми такав ући у кућу?“
