The Lord Is Sad That He Made Saul King
1Samuel said to Saul, “The Lord sent me to anoint you as king over his people Israel. So listen now to a message from him. 2The Lord who rules over all says, ‘I will punish the Amalekites because of what they did to Israel. As the Israelites came up from Egypt, the Amalekites attacked them. 3Now go. Attack the Amalekites. Completely destroy all that belongs to them. Do not spare the Amalekites. Put the men and women to death. Put the children and babies to death. Also kill the cattle, sheep, camels and donkeys.’ ”
4So Saul brought his men together at Telaim. The total number was 200,000 soldiers on foot from Israel and 10,000 from Judah. 5Saul went to the city of Amalek. Then Saul had some of his men hide and wait in the valley. 6Then Saul said to the Kenites, “You were kind to all the Israelites when they came up out of Egypt. Get away from the Amalekites. Then I won’t have to destroy you along with them.” So the Kenites moved away from the Amalekites.
7Saul attacked the Amalekites. He struck them down all the way from Havilah to Shur. Shur was near the eastern border of Egypt. 8Saul captured Agag, the king of the Amalekites. But he and his men totally destroyed with their swords all Agag’s people. 9So Saul and the army spared Agag. They spared the best of the sheep and cattle. They spared the fat calves and lambs. They spared everything that was valuable. They weren’t willing to completely destroy any of those things. But they totally destroyed everything that was worthless and weak.
10Then the Lord gave Samuel a message. He said, 11“I am very sad I have made Saul king. He has turned away from me. He has not done what I directed him to do.” When Samuel heard that, he was angry. He cried out to the Lord during that whole night.
12Early the next morning Samuel got up. He went to see Saul. But Samuel was told, “Saul went to Carmel. There he set up a monument in his own honor. Now he has gone on down to Gilgal.”
13When Samuel got there, Saul said, “May the Lord bless you. I’ve done what he directed me to do.”
14But Samuel said, “Then why do I hear the baaing of sheep? Why do I hear the mooing of cattle?”
15Saul answered, “The soldiers brought them from the Amalekites. They spared the best of the sheep and cattle. They did it to sacrifice them to the Lord your God. But we totally destroyed everything else.”
16“That’s enough!” Samuel said to Saul. “Let me tell you what the Lord said to me last night.”
“Tell me,” Saul replied.
17Samuel said, “There was a time when you didn’t think you were important. But you became the leader of the tribes of Israel. The Lord anointed you to be king over Israel. 18He sent you to do something for him. He said, ‘Go and completely destroy the Amalekites. Go and destroy those evil people. Fight against them until you have wiped them out.’ 19Why didn’t you obey the Lord? Why did you keep for yourselves what you had taken from your enemies? Why did you do what is evil in the sight of the Lord?”
20“But I did obey the Lord,” Saul said. “I went to do what he sent me to do. I completely destroyed the Amalekites. I brought back Agag, their king. 21The soldiers took sheep and cattle from what had been taken from our enemies. They took the best of what had been set apart to God. They wanted to sacrifice them to the Lord your God at Gilgal.”
22But Samuel replied,
“What pleases the Lord more?
Burnt offerings and sacrifices, or obeying the Lord?
It is better to obey than to offer a sacrifice.
It is better to do what he says than to offer the fat of rams.
23Refusing to obey the Lord is as sinful as using evil magic.
Being proud is as evil as worshiping statues of gods.
You have refused to do what the Lord told you to do.
So he has refused to have you as king.”
24Then Saul said to Samuel, “I have sinned. I’ve broken the Lord’s command. I haven’t done what you directed me to do. I was afraid of the men. So I did what they said I should do. 25Now I beg you, forgive my sin. Come back into town with me so I can worship the Lord.”
26But Samuel said to him, “I won’t go back with you. You have refused to do what the Lord told you to do. So he has refused to have you as king over Israel!”
27Samuel turned to leave. But Saul grabbed the hem of his robe, and it tore. 28Samuel said to Saul, “The Lord has torn the kingdom of Israel away from you today. He has given it to one of your neighbors. He has given it to someone better than you. 29The God who is the Glory of Israel does not lie. He doesn’t change his mind. That’s because he isn’t a mere human being. If he were, he might change his mind.”
30Saul replied, “I have sinned. But please honor me in front of the elders of my people and in front of Israel. Come back with me so I can worship the Lord your God.” 31So Samuel went back with Saul. And Saul worshiped the Lord.
32Then Samuel said, “Bring me Agag, the king of the Amalekites.”
Agag was in chains when he came to Samuel. Agag thought, “The time for me to be put to death must have passed by now.”
33But Samuel said,
“Your sword has killed the children of other women.
So the child of your mother will be killed.”
Samuel put Agag to death at Gilgal in front of the Lord.
34Then Samuel left to go to Ramah. But Saul went up to his home in Gibeah of Saul. 35Until the day Samuel died, he didn’t go to see Saul again. Samuel was filled with sorrow because of Saul. And the Lord was very sad he had made Saul king over Israel.
Свети рат против Амаличана
1Самуило рече Саулу: „Мене је Господ послао да те помажем за цара над његовим народом Израиљем. Зато послушај речи Господње: 2Говори Господ над војскама: ’Видео сам шта је Амалик учинио Израиљу, како му се испречио на путу кад је изашао из Египта. 3Зато навали на Амалика и изврши клето уништење над њим и над свим што му припада. Не штеди га, него истреби људе и жене, децу и дојенчад, волове и овце, камиле и магарце.’“
4Тада је Саул окупио народ и избројио их у Телајиму. Било је две стотине хиљада пешака, а Јудејаца десет хиљада. 5Саул је дошао код амаличког града и у долини поставио заседу. 6Саул рече Кенејцима: „Идите, одвојте се од Амаличана да вас не истребим с њима, јер сте били наклоњени свим Израиљцима кад су изашли из Египта.“ Тако су се Кенејци одвојили од Амаличана.
7Саул је тукао Амалика од Евиле па до Сура, који је близу Египта. 8Агага, амаличког цара је ухватио живог, а сав народ је побио мачем, клетим уништењем. 9Ипак, Саул и народ су поштедели Агага, те најбоље овце, крупну стоку, угојену телад и јагњад и све што је ваљало. Над тим нису хтели да изврше клето уништење, већ само над оним што је било безвредно и рђаво.
Бог одбацује Саула
10Тада је реч Господња дошла Самуилу: 11„Жао ми је што сам поставио Саула за цара, јер се окренуо од мене и није извршио моје заповести.“ Самуило је био љут, па је целе ноћи вапио Господу.
12Самуило је устао у рано јутро да се нађе са Саулом. Самуилу су јавили: „Саул је отишао у Кармил. Тамо је, ено, подигао себи споменик. Затим се окренуо и отишао доле у Галгал.“
13Кад је Самуило дошао к Саулу, овај му рече: „Нека те Господ благослови! Извршио сам заповест Господњу!“
14Самуило га упита: „Какво је онда ово блејање оваца што допире до мојих ушију, и мукање говеда које чујем?“
15Саул одговори: „Дотерали су их од Амалика; народ је поштедео најбоље овце и говеда да их жртвује Господу, твоме Богу. Над осталим смо извршили клето уништење.“
16Тада му Самуило рече: „Доста! Објавићу ти шта ми је Господ рекао ноћас.“ Саул му рече: „Говори!“
17Самуило рече: „Колико год да си незнатан у својим очима, ниси ли ти глава Израиљевих племена? Господ те је помазао за цара над Израиљем. 18Господ те је послао на пут и рекао ти: ’Изврши клето уништење над оним грешницима, Амаличанима. Војуј против њих док их не истребиш.’ 19Зашто ниси послушао глас Господњи? Зашто си се бацио на плен и учинио што је зло у Господњим очима?“
20Саул одговори Самуилу: „Ја сам послушао глас Господњи: отишао сам на пут на који ме је Господ послао: довео сам Агага, амаличког цара, и извршио клето уништење над Амаличанима. 21А народ је узео од плена, ситну и крупну стоку, првину од онога што је одређено за клето уништење, да се жртвује Господу, твоме Богу у Галгалу.“
22Самуило на то рече:
„Зар су Господу милије жртве свеспалнице
и приноси него послушност Господњем гласу?
Послушност је боља од жртве,
и покорност је боља од овнујског сала.
23Непослушност је као грех врачања,
а непокорност као злочин идолопоклонства.
Ти си одбацио реч Господњу,
и зато је Господ одбацио тебе као цара.“
24Саул рече Самуилу: „Згрешио сам! Преступио сам Господњу заповест и твоје налоге, јер сам се уплашио народа и послушао њихов глас. 25Сада те молим, опрости ми мој грех, и врати се са мном да се поклоним Господу.“
26Самуило одговори Саулу: „Нећу се вратити с тобом! Ти си одбацио реч Господњу и зато је Господ одбацио тебе као цара Израиљевог.“
27Самуило се окренуо да иде, али је Саул зграбио руб његовог плашта, и руб се откинуо. 28Самуило му рече: „Данас је Господ откинуо од тебе Израиљево царство и дао га твоме ближњем који је бољи од тебе. 29А Он, Слава Израиљева, не лаже и не каје се, јер није човек да би се кајао.“
30Саул рече на то: „Згрешио сам! Али молим те сад, укажи ми част пред старешинама мог народа и пред Израиљем, па се врати са мном да се поклоним Господу, твоме Богу.“
31Тада се Самуило вратио са Саулом, а Саул се поклонио Господу.
32Самуило затим рече: „Доведите ми Агага, амаличког цара!“
Агаг је ведро дошао к њему мислећи: „Горчина смрти ме је заиста мимоишла.“
33Али Самуило рече:
„Као што је твој мач одузео децу женама,
тако ће међу женама твоја мајка остати без деце.“
Тада је Самуило посекао Агага пред Господом у Галгалу.
34Затим је Самуило отишао у Раму, а Саул се вратио својој кући у Геву Саулову.
35Самуило није више видео Саула до дана своје смрти. Самуило је жалио за Саулом, јер се Господ покајао што је поставио Саула за цара над Израиљем.
