1Hermanos, el deseo de mi corazón y mi oración a Dios por los israelitas es que lleguen a ser salvos. 2Puedo declarar en favor de ellos que muestran celo por Dios, pero su celo no se basa en el conocimiento. 3No conociendo la justicia que proviene de Dios y procurando establecer la suya propia, no se sometieron a la justicia de Dios. 4De hecho, Cristo es la culminación de la Ley para que todo el que cree sea justificado.
5Así describe Moisés la justicia que se basa en la Ley: «Quien practique estas cosas vivirá por ellas».10:5 Lv 18:5. 6Pero la justicia que se basa en la fe afirma: «No digas en tu corazón: “¿Quién subirá al cielo?”10:6 Dt 30:12. (es decir, para hacer bajar a Cristo), 7o “¿Quién bajará al abismo?”» (es decir, para hacer subir a Cristo de entre los muertos). 8¿Qué afirma entonces? «La palabra está cerca de ti, la tienes en la boca y en el corazón».10:8 Dt 30:14. Esta es la palabra de fe que predicamos: 9que si confiesas con tu boca que Jesús es el Señor y crees en tu corazón que Dios lo levantó de entre los muertos, serás salvo. 10Porque con el corazón se cree para ser justificado, pero con la boca se confiesa para ser salvo. 11Así dice la Escritura: «Todo el que confíe en él no será defraudado».10:11 Is 28:16. 12No hay diferencia entre judíos y los que no son judíos, pues el mismo Señor es Señor de todos y bendice abundantemente a cuantos lo invocan, 13porque «todo el que invoque el nombre del Señor será salvo».10:13 Jl 2:32.
14Ahora bien, ¿cómo invocarán a aquel en quien no han creído? ¿Y cómo creerán en aquel de quien no han oído? ¿Y cómo oirán si no hay quien predique? 15¿Y cómo predicarán sin ser enviados? Así está escrito: «¡Qué hermosos son los pies de los que anuncian las buenas noticias!».10:15 Is 52:7.
16Sin embargo, no todos los israelitas aceptaron las buenas noticias. Isaías dice: «Señor, ¿quién ha creído a nuestro mensaje?».10:16 Is 53:1. 17Así que la fe viene como resultado de oír el mensaje y el mensaje que se oye es la palabra de Cristo.10:17 Cristo. Var. Dios. 18Pero pregunto: ¿Acaso no oyeron? ¡Claro que sí!
«Por toda la tierra se difundió su voz,
¡sus palabras llegan hasta los confines del mundo!».10:18 Sal 19:4.
19Pero insisto: ¿Acaso no entendió Israel? En primer lugar, Moisés dice:
«Yo haré que ustedes sientan envidia de los que no son nación;
voy a irritarlos con una nación insensata».10:19 Dt 32:21.
20Luego Isaías se atreve a decir:
«Dejé que me hallaran los que no me buscaban;
me di a conocer a los que no preguntaban por mí».10:20 Is 65:1.
21En cambio, respecto de Israel, dice:
«Todo el día extendí mis manos
hacia un pueblo desobediente y rebelde».10:21 Is 65:2.
1Браћо, жеља мога срца и молитва Богу за њих је да се они спасу. 2Ја, наиме, могу да им посведочим да имају ревности за Бога, али без правог разумевања. 3Али пошто нису познавали Божију праведност, желели су да успоставе своју сопствену, те се нису потчинили Божијој праведности. 4Јер, Христ је довршетак Закона, да свако ко верује у њега дође до праведности пред Богом. 5Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ 6А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) 7„или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). 8Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. 9Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. 10Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. 11Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“
12Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. 13Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“
14Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? 15А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:
„Како ли су дивне ноге оних
који доносе добре вести.“
16Ипак, нису сви послушали Радосну вест. Наиме, Исаија каже: „Господе, ко је поверовао нашој поруци?“ 17Дакле, вера долази преко поруке, а порука посредством Христове речи.
18Али, ја питам: зар нису чули? Наравно да су чули! Јер:
„Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.“
19А ја питам: зар Израиљ није разумео? Понајпре Мојсије каже:
„Ја ћу вас учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу вас народом безумним.“
20Исаија храбро каже:
„Нашли су ме који ме нису тражили,
објавио сам се онима
који нису питали за мене.“
21А Израиљу вели:
„Руке своје пружао сам ваздан
према народу непослушном и недоказаном.“
