La resurrección
24:1-10 – Mt 28:1-8; Mr 16:1-8; Jn 20:1-8
1El primer día de la semana, muy de mañana, las mujeres fueron al sepulcro, llevando las especias aromáticas que habían preparado. 2Encontraron que había sido removida la piedra que cubría el sepulcro 3y, al entrar, no hallaron el cuerpo del Señor Jesús. 4Mientras se preguntaban qué habría pasado, se les presentaron dos hombres con ropas resplandecientes. 5Asustadas, se postraron hasta tocar el suelo con su rostro, pero ellos dijeron:
—¿Por qué buscan ustedes entre los muertos al que vive? 6No está aquí; ¡ha resucitado! Recuerden lo que dijo cuando todavía estaba con ustedes en Galilea: 7“El Hijo del hombre tiene que ser entregado en manos de hombres pecadores y ser crucificado, pero al tercer día resucitará”.
8Entonces ellas se acordaron de las palabras de Jesús. 9Al regresar del sepulcro, les contaron todas estas cosas a los once y a todos los demás. 10Las mujeres eran María Magdalena, Juana, María la madre de Santiago y las demás que las acompañaban. 11Pero a los discípulos el relato les pareció una tontería, así que no les creyeron. 12Pedro, sin embargo, salió corriendo al sepulcro. Se asomó y vio solo las vendas de tela de lino. Luego volvió a su casa, extrañado de lo que había sucedido.
De camino a Emaús
13Aquel mismo día, dos de ellos se dirigían a un pueblo llamado Emaús, a unos once kilómetros24:13 unos once kilómetros. Lit. sesenta estadios. de Jerusalén. 14Iban conversando sobre todo lo que había acontecido. 15Sucedió que, mientras hablaban y discutían, Jesús mismo se acercó y comenzó a caminar con ellos; 16pero no lo reconocieron, pues sus ojos estaban velados.
17—¿Qué vienen discutiendo por el camino? —preguntó.
Se detuvieron, cabizbajos. 18Uno de ellos, llamado Cleofas, le dijo:
—¿Eres tú el único peregrino en Jerusalén que no se ha enterado de todo lo que ha pasado recientemente?
19—¿Qué es lo que ha pasado? —preguntó.
Ellos respondieron:
—Lo de Jesús de Nazaret. Era un profeta poderoso en obras y en palabras delante de Dios y de todo el pueblo. 20Los jefes de los sacerdotes y nuestros gobernantes lo entregaron para ser condenado a muerte y lo crucificaron; 21pero nosotros abrigábamos la esperanza de que era él quien redimiría a Israel. Es más, ya hace tres días que sucedió todo esto. 22También algunas mujeres de nuestro grupo nos dejaron asombrados. Esta mañana, muy temprano, fueron al sepulcro, 23pero no hallaron su cuerpo. Cuando volvieron, nos contaron que se les habían aparecido unos ángeles quienes les dijeron que él está vivo. 24Algunos de nuestros compañeros fueron después al sepulcro y lo encontraron tal como habían dicho las mujeres, pero a él no lo vieron.
25—¡Qué torpes son ustedes —les dijo—, y qué tardos de corazón para creer todo lo que han dicho los profetas! 26¿Acaso no tenía que sufrir el Cristo estas cosas antes de entrar en su gloria?
27Entonces, comenzando por Moisés y por todos los Profetas, les explicó lo que se refería a él en todas las Escrituras.
28Al acercarse al pueblo adonde se dirigían, Jesús hizo como que iba más lejos. 29Pero ellos insistieron:
—Quédate con nosotros que está atardeciendo, pronto será de noche.
Así que entró para quedarse con ellos. 30Luego, estando con ellos a la mesa, tomó el pan, lo bendijo, lo partió y se lo dio. 31Entonces se les abrieron los ojos y lo reconocieron, pero él desapareció. 32Se decían el uno al otro:
—¿No ardía nuestro corazón mientras conversaba con nosotros en el camino y nos explicaba las Escrituras?
33Al instante se pusieron en camino y regresaron a Jerusalén. Allí encontraron a los once y a los que estaban reunidos con ellos. 34«¡Es cierto! —decían—. El Señor ha resucitado y se le ha aparecido a Simón».
35Los dos, por su parte, contaron lo que les había sucedido en el camino y cómo habían reconocido a Jesús cuando partió el pan.
Jesús se aparece a los discípulos
36Todavía estaban ellos hablando acerca de esto, cuando Jesús mismo se puso en medio de ellos y dijo:
—¡La paz sea con ustedes!
37Aterrorizados, creyeron que veían a un espíritu.
38—¿Por qué se asustan tanto? —preguntó—. ¿Por qué les vienen dudas? 39Miren mis manos y mis pies. ¡Soy yo mismo! Tóquenme y vean; un espíritu no tiene carne ni huesos, como ven que los tengo yo.
40Dicho esto, les mostró las manos y los pies. 41Como ellos no acababan de creerlo a causa de la alegría y del asombro, preguntó:
—¿Tienen aquí algo de comer?
42Le dieron un pedazo de pescado asado, 43así que lo tomó y se lo comió delante de ellos. 44Luego dijo:
—Cuando todavía estaba yo con ustedes, les decía que tenía que cumplirse todo lo que está escrito acerca de mí en la Ley de Moisés, en los Profetas y en los Salmos.
45Entonces les abrió el entendimiento para que comprendieran las Escrituras.
46—Esto es lo que está escrito —les explicó—: que el Cristo padecerá y resucitará al tercer día; 47en su nombre se predicarán el arrepentimiento y el perdón de pecados a todas las naciones, comenzando por Jerusalén. 48Ustedes son testigos de estas cosas. 49Ahora voy a enviarles lo que ha prometido mi Padre, pero ustedes quédense en la ciudad hasta que sean revestidos del poder de lo alto.
La ascensión
50Después los llevó Jesús hasta Betania; allí alzó las manos y los bendijo. 51Sucedió que, mientras los bendecía, se alejó de ellos y fue llevado al cielo. 52Entonces, ellos lo adoraron y luego regresaron a Jerusalén con gran alegría. 53Y estaban continuamente en el Templo alabando a Dios.
Васкрсење
1У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. 2Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. 3Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.
4Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. 5Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? 6Он није овде; васкрсао је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: 7’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана васкрснути.’“ 8Оне су се тада сетиле његових речи.
9Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.
Исус се указује двојици ученика
13Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија24,13 Око 11 km.. 14Разговарали су о свим овим догађајима. 15Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“
Они застадоше снуждени. 18Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.
28Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“
30Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“
33Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.
Исус се указује апостолима
36Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42Они му дадоше комад печене рибе. 43Узео га је и појео пред њима. 44Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48Ви сте очевици овога. 49Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Вазнесење
50Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53Стално су били у храму и прослављали Бога.
