الْمَزْمُورُ السَّابِعُ وَالسَّبْعُونَ
لِقَائِدِ الْمُنْشِدِينَ عَلَى يَدُوثُونَ. لآسَافَ. مَزْمُورٌ
1إِلَى اللهِ أَرْفَعُ صَوْتِي، إِلَى اللهِ أَصْرُخُ فَيُصْغِي إِلَيَّ. 2فِي يَوْمِ ضِيقِي طَلَبْتُ الرَّبَّ. انْبَسَطَتْ يَدِي طُولَ اللَّيْلِ فَلَمْ تَكِلَّ. أَبَتْ نَفْسِي الْعَزَاءَ. 3أَذْكُرُ الرَّبَّ فَأَتَنَهَّدُ، أُنَاجِي نَفْسِي فَيُغْشَى عَلَى رُوحِي.
4أَمْسَكْتَ أَجْفَانِي عَنِ النَّوْمِ. اعْتَرَانِي الْقَلَقُ فَعَجَزْتُ عَنِ الْكَلامِ. 5فَكَّرْتُ فِي الأَيَّامِ الْقَدِيمَةِ وَفِي السِّنِينَ السَّحِيقَةِ. 6فِي اللَّيْلِ أَتَذَكَّرُ تَرْنِيمِي، وَأُنَاجِي قَلْبِي، وَتَجِدُّ فِي الْبَحْثِ نَفْسِي. 7هَلْ إِلَى الأَبَدِ يَرْفُضُنَا الرَّبُّ وَلَا يَرْضَى عَنَّا أَبَداً؟ 8هَلِ انْتَهَتْ رَحْمَتُهُ إِلَى الأَبَدِ؟ هَلِ انْقَطَعَتْ عَنَّا مَوَاعِيدُهُ؟ 9أَلَعَلَّ اللهَ نَسِيَ رَأْفَتَهُ؟ أَمْ حَبَسَ بِغَضَبٍ مَرَاحِمَهُ؟
10ثُمَّ قُلْتُ: «هَذَا يُسْقِمُنِي: أَنَّ يَمِينَ اللهِ الْعَلِيِّ قَدْ تَحَوَّلَتْ (عَنَّا).» 11أَذْكُرُ أَعْمَالَكَ يَا رَبُّ. أَذْكُرُ عَجَائِبَكَ الَّتِي عَمِلْتَهَا فِي الْقَدِيمِ، 12وَأَتَأَمَّلُ جَمِيعَ أَفْعَالِكَ وَأُنَاجِي بِكُلِّ مَا صَنَعْتَهُ.
13يَا اللهُ، إِنَّ طَرِيقَكَ هِيَ الْقَدَاسَةُ، فَأَيُّ إِلَهٍ عَظِيمٌ مِثْلُ اللهِ؟ 14أَنْتَ الإِلَهُ الصَّانِعُ الْعَجَائِبَ، وَقَدْ أَعْلَنْتَ قُوَّتَكَ بَيْنَ الشُّعُوبِ. 15بِذِرَاعِكَ القَدِيرَةِ افْتَدَيْتَ شَعْبَكَ بَنِي يَعْقُوبَ وَيُوسُفَ. 16رَأَتْكَ الْمِيَاهُ يَا اللهُ فَارْتَجَفَتْ وَاضْطَرَبَتْ أَعْمَاقُهَا أَيْضاً. 17سَكَبَتِ الْغُيُومُ مَاءً وَأَرْعَدَتِ السُّحُبُ، وَتَطَايَرَتْ سِهَامُكَ. 18(زَأَرَ) صَوْتُ رَعْدِكَ فِي الزَّوْبَعَةِ، فَأَضَاءَتِ الْبُرُوقُ الْمَسْكُونَةَ، وَارْتَعَدَتِ الأَرْضُ وَاهْتَزَّتْ. 19إِنَّمَا فِي الْبَحْرِ طَرِيقُكَ، وَمَسَالِكُكَ فِي الْمِيَاهِ الْغَامِرَةِ، وَآثَارُ خُطْوَاتِكَ لَا تُتَقَصَّى. 20هَدَيْتَ شَعْبَكَ كَقَطِيعٍ عَلَى يَدِ مُوسَى وَهَارُونَ.
Псалам 77
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
1Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
3Спомињем Бога и јецам,
јадам се, а дух ми малакше. Села
4Капке очне не даш ми да склопим!
Немиран сам, да причам не могу.
5Мислим на минуле дане
и године давне.
6Ноћу се сећам своје песме
па срцем својим размишљам
и духом својим испитујем.
7Одбацује ли Господ довека?
Зар се неће опет приклонити?
8Је ли му љубав довека ишчезла?
Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
9Зар је Бог заборавио да се смилује
или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села
10Рекао сам: „Ово је моја рана –
десница Свевишњег више није иста!“77,10 Овај стих може и овако да се преведе: И за овим жалим: за годинама када је десница Господња била испружена.
11Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
