1وَقَالَ الرَّبُّ لِمُوسَى: 2«قُلْ لِهَرُونَ وَأَبْنَائِهِ أَلّا يَنْتَهِكُوا تَقْدِمَاتِ بَنِي إِسْرَائِيلَ الَّتِي يُقَدِّسُونَهَا، وَلا يُدَنِّسُوا اسْمِي الْقُدُّوسَ. فَأَنَا الرَّبُّ. 3قُلْ لَهُمْ: إِيَّاكُمْ عَلَى مَدَى أَجْيَالِكُمْ أَنْ يَقْتَرِبَ كَاهِنٌ إِلَى التَّقْدِمَاتِ الَّتِي يُقَدِّسُهَا بَنُو إِسْرَائِيلَ وَهُوَ غَيْرُ طَاهِرٍ، فَإِنَّ تِلْكَ النَّفْسَ تُسْتَأْصَلُ مِنْ أَمَامِي، فَأَنَا الرَّبُّ. 4أَيُّ كَاهِنٍ مِنْ نَسْلِ هَرُونَ مُصَابٌ بِالْبَرَصِ أَوِ السَّيَلانِ، لَا يَأْكُلْ مِنَ الذَّبَائِحِ الْمُقَدَّسَةِ حَتَّى يَطْهُرَ، وَكَذَلِكَ كُلُّ مَنْ لَمَسَ شَيْئاً تَنَجَّسَ بِجُثَّةِ مَيْتٍ، أَوْ شَخْصاً حَدَثَ مِنْهُ قَذْفٌ مَنَوِيٌّ. 5أَيُّ كَاهِنٍ لَمَسَ حَيَوَاناً أَوْ إِنْسَاناً غَيْرَ طَاهِرٍ لِنَجَاسَةٍ فِيهِ، 6فَاللّامِسُ يَكُونُ نَجِساً إِلَى الْمَسَاءِ، وَلا يَأْكُلُ مِنَ الذَّبَائِحِ الْمُقَدَّسَةِ، بَلْ يَسْتَحِمُّ بِمَاءٍ. 7وَلَكِنْ مَتَى غَرَبَتِ الشَّمْسُ يُصْبِحُ طَاهِراً، ثُمَّ يَأْكُلُ مِنَ الذَّبَائِحِ الْمُقَدَّسَةِ، لأَنَّهَا طَعَامُهُ. 8لَا يَأْكُلْ مِنْ جِيفَةِ حَيَوَانٍ أَوْ فَرِيسَةٍ فَيَتَنَجَّسَ بِها. فَأَنَا الرَّبُّ. 9أَطِيعُوا شَعَائِرِي لِئَلَّا تَحْمِلُوا خَطِيئَتَهَا وَتَمُوتُوا بِسَبَبِهَا لأَنَّكُمْ دَنَّسْتُمُوهَا، فَأَنَا الرَّبُّ الَّذِي أُقَدِّسُكُمْ.
10يُحَظَرُ عَلَى غَيْرِ أُسْرَةِ الْكَاهِنِ أَنْ يَأْكُلُوا مِنَ الذَّبَائِحِ الْمُقَدَّسَةِ، سَوَاءٌ أَكَانَ ضَيْفَ الْكَاهِنِ أَمْ أَجِيرَهُ. 11لَكِنْ إِذَا اشْتَرَى الْكَاهِنُ عَبْداً بِفِضَّةٍ، أَوْ وُلِدَ فِي بَيْتِهِ عَبْدٌ، فَإِنَّ ذَلِكَ الْعَبْدَ يَأْكُلُ مِنْ طَعَامِ الْكَاهِنِ. 12وَإذَا تَزَوَّجَتِ ابْنَةُ الْكَاهِنِ مِنْ غَيْرِ كَاهِنٍ، فَإِنَّهَا لَا تَأْكُلُ مِنَ التَّقْدِمَاتِ الْمُقَدَّسَةِ. 13أَمَّا إِذَا أَصْبَحَتْ أَرْمَلَةً، أَوْ مُطَلَّقَةً مِنْ غَيْرِ عَائِلٍ مِنْ نَسْلِهَا، وَرَجَعَتْ إِلَى بَيْتِ أَبِيهَا كَمَا فِي أَيَّامِ صِبَاهَا، فَإِنَّهَا تَأْكُلُ مِنْ طَعَامِ أَبِيهَا. إِنَّمَا الْغَرِيبُ لَا يَأْكُلُ مِنْهُ. 14وَإذَا أَكَلَ أَحَدٌ مِنَ الذَّبَائِحِ الْمُقَدَّسَةِ سَهْواً، وَلَمْ يَكُنْ مِنْ نَسْلِ هَرُونَ، يَرُدُّ لِلْكَاهِنِ قِيمَةَ مَا أَكَلَهُ مِنَ الذَّبِيحَةِ، مُضَافاً إِلَيْهِ خُمْسُهُ. 15عَلَى الْكَهَنَةِ أَلّا يُدَنِّسُوا الذَّبَائِحَ الَّتِي يُحْضِرُهَا بَنُو إِسْرَائِيلَ لِلرَّبِّ، 16لأَنَّهُمْ بِذَلِكَ يُحَمِّلُونَ الآكِلِينَ مِنَ الذَّبَائِحِ الْمُقَدَّسَةِ ذُنُوباً تَسْتَوْجِبُ الْعِقَابَ، لأَنِّي أَنَا الرَّبُّ الَّذِي أُقَدِّسُهَا».
الذبائح غير المقبولة
17وَقَالَ الرَّبُّ لِمُوسَى: 18«قُلْ لِهَرُونَ وَأَبْنَائِهِ وَسَائِرِ إِسْرَائِيلَ: كُلُّ إِسْرَائِيلِيٍّ، أَوْ مِنَ الْغُرَبَاءِ الْمُقِيمِينَ فِي إِسْرَائِيلَ يُقَدِّمُ قُرْبَاناً، سَوَاءٌ كَانَ وَفَاءً لِنَذْرٍ، أَمْ تَقْدِمَةً طَوْعِيَّةً يُقَرِّبُونَهَا مُحْرَقَةً لِلرَّبِّ، 19تَكُونُ مُحْرَقَةً لِلرِّضَى عَنْكُمْ، ثَوْراً أَوْ كَبْشاً أَوْ تَيْساً سَلِيماً. 20لَا تُقَرِّبُوا تَقْدِمَةً فِيهَا عَيْبٌ، لأَنَّهَا لَنْ تَكُونَ مَقْبُولَةً لِلرِّضَى عَنْكُمْ. 21وَإذَا أَصْعَدَ أَحَدُكُمْ ذَبِيحَةَ سَلامٍ لِلرَّبِّ، وَفَاءً لِنَذْرٍ، أَوْ ذَبِيحَةً طَوْعِيَّةً، فَلْتَكُنْ مِنَ الْبَقَرِ أَوِ الْغَنَمِ، سَلِيمَةً خَالِيَةً مِنْ كُلِّ عَيْبٍ لِيَرْضَى الرَّبُّ عَنْكُمْ. 22لَا تُقَرِّبُوا لِلرَّبِّ مِنَ الذَّبَائِحِ مَا هُوَ أَعْمَى أَوْ مَكْسُورٌ أَوْ مَجْرُوحٌ أَوْ بِهِ بُثُورٌ أَوْ أَجْرَبُ أَوْ أَكْلَفُ، وَلا تَجْعَلُوا مِنْهَا وَقُوداً عَلَى الْمَذْبَحِ لِلرَّبِّ. 23أَمَّا الثَّوْرُ أَوِ الْحَمَلُ الَّذِي فِيهِ عُضْوٌ زَائِدٌ أَوْ نَاقِصٌ، فَلَكَ أَنْ تُقَرِّبَهُ تَقْدِمَةً طَوْعِيَّةً، وَلَكِنْ لَيْسَ وَفَاءً لِنَذْرٍ، فَإِنَّهُ يَكُونُ مَرْفُوضاً. 24لَا تُصْعِدُوا لِلرَّبِّ حَيَوَاناً ذَا خُصىً مَرْضُوضَةٍ أَوْ مَسْحُوقَةٍ أَوْ مَقْطُوعَةٍ. لَا تَفْعَلُوا هَذَا فِي أَرْضِكُمْ. 25لَا تَشْتَرُوا مِثْلَ هَذِهِ الْحَيَوَانَاتِ مِنْ غَرِيبٍ لِتُقَدِّمُوهَا ذَبَائِحَ لإِلَهِكُمْ، لأَنَّهُ لَنْ يَقْبَلَهَا مِنْكُمْ، لِمَا فِيهَا مِنْ تَشْوِيهٍ وَعَيْبٍ».
26وَقَالَ الرَّبُّ لِمُوسَى: 27«مَتَى وَلَدَتْ بَقَرَةٌ أَوْ شَاةٌ أَوْ عَنْزَةٌ يَمْكُثُ وَلِيدُهَا مَعَهَا سَبْعَةَ أَيَّامٍ، ثُمَّ فِي الْيَوْمِ الثَّامِنِ يَصِحُّ تَقْدِيمُهَا قُرْبَانَ وَقُودٍ لِلرَّبِّ. 28لَا تَذْبَحُوا الْبَقَرَةَ أَوِ الشَّاةَ مَعَ ابْنِهَا فِي يَوْمٍ وَاحِدٍ. 29وَمَتَى ذَبَحْتُمْ قُرْبَانَ شُكْرٍ لِلرَّبِّ، فَاذْبَحُوهْ لِلرِّضَى عَنْكُمْ، 30وَكُلُوهُ فِي الْيَوْمِ عَيْنِهِ، وَلا تُبْقُوا مِنْهُ شَيْئاً إِلَى الْغَدِ، فَأَنَا الرَّبُّ. 31أَطِيعُوا وَصَايَايَ وَاعْمَلُوا بِها، فَأَنَا الرَّبُّ. 32وَلا تُدَنِّسُوا اسْمِي الْقُدُّوسَ، فَأَتَقَدَّسَ وَسَطَ بَنِي إِسْرَائِيلَ، فَأَنَا الرَّبُّ الَّذِي أُقَدِّسُكُمْ، 33وَالَّذِي أَخْرَجَكُمْ مِنْ دِيَارِ مِصْرَ لِيَكُونَ لَكُمْ إِلَهاً. أَنَا الرَّبُّ».
Свети приноси
1Господ рече Мојсију: 2„Реци Арону и његовим синовима да пажљиво поступају са посвећеним прилозима Израиљаца, које ми посвећују, да не би оскрнавили моје свето име. Ја сам Господ!
3Реци им: ’Ако било ко од ваших потомака, у свим вашим нараштајима, приђе посвећеним приносима, које Израиљци посвећују Господу, док је нечист, нека се такав човек истреби преда мном. Ја сам Господ!
4Ако неко од Аронових потомака има губу или излив, нека не једе од посвећених приноса док се не очисти. Ко год дотакне нешто што се онечистило мртвим телом, или има излив семена, 5или дотакне каквог гмизавца, па постане нечист, или дотакне човека и тако постане нечист – каква год да је његова нечистоћа – 6човек који дотакне тако нешто, биће нечист до вечери. Он не сме јести од посвећених приноса, док не опере тело у води. 7Кад сунце зађе, биће чист. Након тога може да једе од посвећених приноса, јер то му је храна. 8Нека не једе цркотину или што је раздерала звер, да се не би оскрнавио о њу. Ја сам Господ!
9Стога нека чувају мој налог, да не навуку на себе грех и не умру ради њега, уколико се оскрнаве. Ја сам Господ који их посвећујем!
10Непосвећени нека не једе посвећени принос. Посвећени принос не смеју јести ни гост свештеников ни његов надничар. 11Али, ако свештеник купи некога новцем као својину, тај може јести принос. Хлеб смеју јести и они који су рођени у његовом дому. 12Ако се свештеникова ћерка уда за човека из другог племена22,12 То се односи на човека који није из Левијевог племена, које је од свих израиљских племена једино било одређено за свештеничку службу., она не сме јести од светих приноса. 13Ако свештеникова ћерка остане удовица, или је разведена, а нема деце, па се врати у дом свога оца, као кад је била млада, она сме да једе хлеб свога оца. Ипак, ниједан световњак не сме да једе.
14Ако човек нехотице поједе од светог приноса, нека да свештенику надокнаду за свети принос додајући петину његове вредности. 15Нека свештеници не скрнаве посвећене приносе Израиљаца, које их они подижу Господу. 16Допуштајући народу да једе од њихових приноса, народ би теретио грех који захтева надокнаду, јер сам ја, Господ, који их посвећује.’“
Неприхватљиве жртве
17Господ рече Мојсију: 18„Реци Арону, његовим синовима, и свим Израиљцима. Реци им: ’Ако неки човек из дома Израиљева, или странац који борави у Израиљу, жртвује принос да се изврши било какав завет, или даје драговољни прилог, који се приноси Господу као жртва свеспалница – 19да би био примљен – мора принети мушко, без мане, било то јунац, овца или коза. 20Не приносите ништа што на себи има ману, јер вам то неће бити примљено. 21Ако неко приноси Господу жртву мира да изврши завет, или даје драговољни прилог од крупне или ситне стоке, нека буде без мане да би било примљено; не сме имати никакав недостатак. 22Не приносите Господу што је слепо, или повређено, или осакаћено, или са чиром, или са сврабом, или са шугом. Такво не стављајте на жртвеник да се принесе Господу као паљена жртва. 23Ипак, вола или овцу са дужим или краћим удом можете принети као добровољни прилог, али то неће бити примљено за завет. 24А што има нагњечене, здробљене, откинуте, или одсечене мошнице, то не приносите Господу. Тако нешто немојте чинити у својој земљи. 25Ниједну од ових животиња не примајте од странца, да бисте је принели као храну своме Богу, јер су осакаћене; на њима је мана, те вам то неће бити примљено.’“
26Господ рече Мојсију: 27„Када се омладе мушко теле, јагње, или коза, нека остане седам дана са својом мајком, а од осмога дана па навише биће примљено као паљена жртва Господу. 28Не кољите вола, или овцу, и њено младо у исти дан.
29Када приносите Господу жртву захвалницу, принесите је тако да вам буде примљена. 30Нека се поједе истог дана; ништа не остављајте до следећег јутра. Ја сам Господ!
31Чувајте моје заповеди и вршите их. Ја сам Господ! 32Не скрнавите моје свето име, да би моја светост била држана међу народом израиљским. Ја сам Господ, који вас посвећујем. 33Ја сам вас извео из египатске земље, да бих вам био Бог. Ја сам Господ!“
