التثنية 33 – NAV & NSP

Ketab El Hayat

التثنية 33:1-29

موسى يبارك أسباط إسرائيل

1وَهَذِهِ هِيَ الْبَرَكَةُ الَّتِي بَارَكَ بِها مُوسَى، رَجُلُ اللهِ، بَنِي إِسْرَائِيلَ قَبْلَ مَوْتِهِ، 2فَقَالَ: «أَقْبَلَ الرَّبُّ مِنْ سِينَاءَ، وَأَشْرَفَ عَلَيْهِمْ مِنْ سَعِيرَ، وَتَأَلَّقَ فِي جَبَلِ فَارَانَ؛ جَاءَ مُحَاطاً بِعَشَرَاتِ الأُلُوفِ مِنَ الْمَلائِكَةِ وَعَنْ يَمِينِهِ يُوْمِضُ بَرْقٌ عَلَيْهِمْ. 3حَقّاً إِنَّكَ أَنْتَ الَّذِي أَحْبَبْتَ الشَّعْبَ؛ وَجَمِيعُ الْقِدِّيسِينَ فِي يَدِكَ، سَاجِدُونَ عِنْدَ قَدَمَيْكَ يَتَلَقَّوْنَ مِنْكَ أَقْوَالَكَ، 4الَّتِي تَشْتَمِلُ عَلَيْهَا الشَّرِيعَةُ الَّتِي أَوْصَانَا بِها مُوسَى، لِتَكُونَ مِيرَاثاً لِجَمَاعَةِ يَعْقُوبَ. 5صَارَ الرَّبُّ مَلِكاً لِشَعْبِهِ حِينَ اجْتَمَعَ رُؤَسَاءُ أَسْبَاطِ إِسْرَائِيلَ مَعاً. 6لِيَحْيَ رَأُوبَيْنُ وَلا يَمُتْ، وَلْيَتَكَاثَرْ رِجَالُهُ».

7وَقَالَ عَنْ يَهُوذَا: «اسْمَعْ يَا رَبُّ دُعَاءَ يَهُوذَا، وَاجْمَعْ شَمْلَهُ بِقَوْمِهِ، فَإِنَّهُ بِيَدَيْهِ يُدَافِعُ عَنْ قَضِيَّتِهِ فَأَعِنْهُ عَلَى أَعْدَائِهِ».

8وَقَالَ عَنْ سِبْطِ لاوِي: «لَقَدْ أَعْطَيْتَ يَا رَبُّ تُمِّيمَكَ وَأُورِيمَكَ لِرَجُلِكَ الَّذِي جَرَّبْتَهُ وَامْتَحَنْتَهُ فِي مَسَّةَ، وَخَاصَمْتَهُ عِنْدَ مَاءِ مَرِيبَةَ. 9الَّذِي قَالَ عَنْ وَالِدَيْهِ: لَمْ أَرَهُمَا، وَبِإِخْوَتِهِ لَمْ يَعْتَرِفْ، وَأَنْكَرَ أَبْنَاءَهُ، بَلْ أَطَاعُوا وَصَايَاكَ وَصَانُوا عَهْدَكَ. 10هُمْ يُعَلِّمُونَ يَعْقُوبَ أَحْكَامَكَ وَبَنِي إِسْرَائِيلَ شَرِيعَتَكَ، يُحْرِقُونَ بَخُوراً أَمَامَ أَنْفِكَ وَقَرَابِينَ عَلَى مَذْبَحِكَ 11بَارِكْ يَا رَبُّ مَهَارَاتِهِمْ وَاغْتَبِطْ بِعَمَلِ أَيْدِيهِمْ. حَطِّمْ مُتُونَ مُقَاوِمِيهِمْ وَمُبْغِضِيهِمْ فَلا تَقُومَ لَهُمْ قَائِمَةٌ».

12وَقَالَ عَنْ سِبْطِ بِنْيَامِينَ: «إِنَّهُ حَبِيبُ الرَّبِّ، يَسْكُنُ لَدَيْهِ آمِناً، يَصُونُهُ طُولَ النَّهَارِ، وَبَيْنَ مِنْكَبَيْهِ يَسْكُنُ مُطْمَئِنّاً».

13وَقَالَ عَنْ سِبْطِ يُوسُفَ: «لِيُبَارِكِ الرَّبُّ أَرْضَهُ بِنَفَائِسِ قَطَرَاتِ نَدَى السَّمَاءِ، وَبِلُجَجِ الْمِيَاهِ الْغَائِرَةِ مِنْ تَحْتُ، 14وَبِخَيْرِ مَا تُنْمِيهِ الشَّمْسُ وَمَا تُغِلُّهُ الأَقْمَارُ، 15وَبِأَنْفَسِ مَا تَدَّخِرُهُ الْجِبَالُ الْقَدِيمَةُ، وَبِأَثْمَنِ كُنُوزِ التِّلالِ الأَبَدِيَّةِ، 16وَبِأَفْضَلِ خَيْرَاتِ الأَرْضِ وَبَرَكَاتِهَا، وَبِرِضَى السَّاكِنِ فِي الْعُلَّيْقَةِ. فَلْتَنْسَكِبْ هَذِهِ جَمِيعُهَا عَلَى رَأْسِ يُوسُفَ، عَلَى جَبِينِ الأَمِيرِ بَيْنَ إِخْوَتِهِ. 17فَهُوَ فِي جَلالِهِ كَالثَّوْرِ الْبِكْرِ، وَقَرْنَاهُ مِثْلُ قَرْنَيْ ثَوْرٍ وَحْشِيٍّ، يَنْطَحُ بِهِمَا الشُّعُوبَ، حَتَّى أُولَئِكَ الْمُقِيمِينَ فِي أَقَاصِي الأَرْضِ. لِتَكُنْ هَكَذَا عَشَرَاتُ أُلُوفِ أَفْرَايِمَ، لِتَكُنْ هَكَذَا أُلُوفُ مَنَسَّى».

18وَقَالَ عَنْ سِبْطَيْ زَبُولُونَ وَيَسَّاكَرَ: «افْرَحْ يَا زَبُولُونُ بِخُرُوجِكَ، وَأَنْتَ يَا يَسَّاكَرُ بِخِيَامِكَ، 19فَإِنَّهُمَا يَدْعُوَانِ الشَّعْبَ إِلَى الْجَبَلِ حَيْثُ يُقَرِّبَانِ مُحْرَقَاتِ الْبِرِّ، لأَنَّهُمَا يَشْبَعَانِ مِنْ خَيْرَاتِ الْبِحَارِ، وَمِنَ الذَّخَائِرِ الْكَامِنَةِ فِي الرَّمْلِ».

20وَقَالَ عَنْ سِبْطِ جَادٍ: «لِتَحِلَّ الْبَرَكَةُ عَلَى مَنْ وَسَّعَ تُخُومَ جَادٍ حَيْثُ يَرْبِضُ جَادٌ هُنَاكَ كَالأَسَدِ، يَفْتَرِسُ الذِّرَاعَ مَعَ قِمَّةِ الرَّأْسِ. 21اخْتَارَ خَيْرَ الأَرْضِ لِنَفْسِهِ، وَاحْتَفَظَ لِنَفْسِهِ بِنَصِيبِ الْقَائِدِ: وَعِنْدَمَا اجْتَمَعَ شُيُوخُ الشَّعْبِ أَجْرَى حَقَّ الرَّبِّ الْعَادِلِ وَأَحْكَامَهُ مَعَ إِسْرَائِيلَ».

22وَقَالَ عَنْ سِبْطِ دَانٍ: «دَانٌ مِثْلُ شِبْلِ أَسَدٍ يَنْقَضُّ مِنْ بَاشَانَ». 23وَقَالَ عَنْ سِبْطِ نَفْتَالِي: «اشْبَعْ يَا نَفْتَالِي رِضًى، وَامْتَلِئْ بَرَكَةً مِنَ الرَّبِّ، وَامْلِكْ سَاحِلَ الْبَحْرِ الْمُتَوَسِّطِ وَالنَّقَبِ».

24وَقَالَ عَنْ سِبْطِ أَشِيرَ: «أَشِيرُ الابْنُ الأَكْثَرُ مُبَارَكَةً. فَلْيَكُنْ صَاحِبَ حُظْوَةٍ عِنْدَ إِخْوَتِهِ، وَلْيَغْمِسْ فِي الزَّيْتِ قَدَمَيْهِ. 25وَلْتَكُنْ مَزَالِيجُ أَبْوَابِكَ مِنْ حَدِيدٍ وَنُحَاسٍ، وَلْتُعَادِلْ قُوَّتُكَ امْتِدَادَ أَيَّامِكَ.

26لَيْسَ نَظِيرَ الرَّبِّ يَا بَنِي إِسْرَائِيلَ يَمْتَطِي السَّمَاءَ لِمَعُونَتِكُمْ وَالْغَمَامَ فِي عَظَمَتِهِ، 27فَالإِلَهُ الأَبَدِيُّ هُوَ مَلْجَأُكُمْ، وَتَحْتَكُمْ تَنْبَسِطُ الأَذْرُعُ الأَبَدِيَّةُ، يَطْرُدُ أَمَامَكُمْ أَعْدَاءَكُمْ قَائِلاً: أَهْلِكُوهُمْ. 28لِيَسْكُنْ بَنُو إِسْرَائِيلَ آمِنِينَ وَحْدَهُمْ، وَلْتَجْرِ يَنَابِيعُ مَاءِ يَعْقُوبَ إِلَى أَرْضِ قَمْحٍ وَخَمْرٍ، وَتَقْطُرْ سَمَاؤُهُ بِالنَّدَى. 29طُوبَاكُمْ يَا بَنِي إِسْرَائِيلَ، أَيُّ شَعْبٍ مِثْلُكُمْ مُنْتَصِرٌ بِالرَّبِّ؟ إِنَّهُ تُرْسُكُمْ وَعَوْنُكُمْ وَسَيْفُكُمُ الْمَجِيدُ. لَكُمْ يَخْضَعُ أَعْدَاؤُكُمْ، وَأَنْتُمْ تَطَأُونَ مُرْتَفَعَاتِهِمْ».

New Serbian Translation

5. Мојсијева 33:1-29

Мојсије благосиља израиљска племена

1Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.

2Рече:

„Сиђе Господ са Синаја,

са Сира се њему објави,

заблиста с горе Фарана,

с хиљадама својих светих дође,

у десници му пламен Закона.33,2 Не зна се тачно значење овог стиха.

3Да, ти волиш народе,

сви свети његови у руци су твојој!

Пред твоје су ноге пали,

учећи се твојим речима.

4Мојсије нам Закон предаде,

у наследство збора Јаковљева.

5Нека буде цара у Јешуруну,

кад главари се народни сакупе,

заједно с племенима Израиљевим.

6Нека живи Рувим, нека не изумре,

нек му увек шачица преостане!“

7А за Јуду рече ово:

„Услиши, Господе, глас Јудин,

и доведи га његовом народу.

Нек рукама својим право своје брани,

помоћ му буди против душмана његових.“

8А за Левија рече:

„Тумими и Урими твоји, Господе,

припадају твом верном човеку.

Њега си кушао код Масе,

с њим се свађао код вода меривских.

9Он каже о оцу своме и мајци својој:

’Не видим их!’

Браћу своју не препознаје,

децу своју не примећује;

јер твоје је наредбе вршио

и твој савез чувао.

10Он Јакова учи твојим одредбама,

и Израиља твоме Закону.

Он кад приноси твојим ноздрвама,

и свеспалницу на твој жртвеник.

11Благослови, Господе, снагу његову,

и прихвати дела руку његових.

Сломи бедра оних што устају на њега,

да не устану више његови мрзитељи.“

12За Венијамина рече:

„Господњи је он миљеник,

спокојно код њега почива;

Он га штити свакодневно,

у наручју његовом пребива.“

13За Јосифа рече:

„Нек Господ благослови земљу његову,

обиљем росе са небеса,

те водом из дубине што лежи под земљом;

14обиљем плодова које даје сунце,

обиљем урода што дају месеци;

15првином древних гора,

и обиљем вечних брда;

16обиљем земље и њене пунине,

добром вољом оног што у грму пребива.

Све то нек се спусти на главу Јосифову,

на теме посвећеног међу својом браћом.

17Величанством је као во првенац,

рогови му као биволови.

Њима он пробада народе,

све до крајева земаљских.

Такво је мноштво хиљада Јефремових,

такве су хиљаде Манасијине.“

18За Завулона рече:

„Радуј се, Завулоне, у својим походима,

и ти, Исахаре, у својим шаторима!

19На планину ће позвати народе,

да принесу жртве праведне;

црпиће од обиља мора,

од блага које песак крије.“

20А за Гада рече:

„Нек је благословен онај

што шири границе Гадове!

Као лав у заседи лежи,

те раздире раме и главу.

21Изабрао је за себе првину,

одређену за главара.

Дошао је с главарима народа

и правду Господњу извршио,

и одредбе његове с Израиљем.“

22За Дана рече:

„Дан је лавић,

што скаче из Васана.“

23За Нефталима рече:

„Нефталим је милошћу насићен,

и испуњен благословом Господњим,

запад и југ он ће заузети.33,23 Или: јужни део од језера он ће заузети.

24За Асира рече:

„Благословен био Асир међу синовима,

нек миљеник буде међу својом браћом,

и нек своје ноге у уље умаче.

25Нек ти браве буду од железа и бронзе,

нек ти снага траје у све твоје дане.

26Нико није као Бог Јешурунов,

који по небесима језди

да ти у помоћ стигне,

и по облацима у своме величанству.

27Бог исконски твоје је уточиште,

вечне мишице његове подижу те;

он пред тобом тера твога душмана,

и говори: ’Истреби!’

28У спокојству живи Израиљ,

издвојен је извор Јаковљев

у земљи жита и младог вина,

где небеса росом дажде.

29Срећан ли си, Израиљу!

Ко је као ти, народе,

кога Господ избавља?

Он ти је штит – твоја одбрана,

Он је мач твој – твоја победа.

Душмани твоји пузиће пред тобом,

а ти ћеш им по леђима газити.33,29 Или: а ти ћеш им узвишице газити.