1إِذَا تَزَوَّجَ رَجُلٌ مِنْ فَتَاةٍ وَلَمْ تَرُقْ لَهُ بَعْدَ ذَلِكَ لأَنَّهُ اكْتَشَفَ فِيهَا عَيْباً مَا، وَأَعْطَاهَا كِتَابَ طَلاقٍ وَصَرَفَهَا مِنْ بَيْتِهِ، 2فَتَزَوَّجَتْ مِنْ رَجُلٍ آخَرَ بَعْدَ أَنْ أَصْبَحَتْ طَلِيقَةً، 3ثُمَّ كَرِهَهَا الزَّوْجُ الثَّانِي وَسَلَّمَهَا كِتَابَ طَلاقٍ وَصَرَفَهَا مِنْ بَيْتِهِ، أَوْ إِذَا مَاتَ هَذَا الزَّوْجُ، 4فَإِنَّهُ يُحْظَرُ عَلَى زَوْجِهَا الأَوَّلِ الَّذِي طَلَّقَهَا أَنْ يَتَزَوَّجَهَا مَرَّةً أُخْرَى، بَعْدَ أَنْ تَنَجَّسَتْ. لأَنَّ ذَلِكَ رِجْسٌ لَدَى الرَّبِّ. فَلا تَجْلِبُوا خَطِيئَةً عَلَى الأَرْضِ الَّتِي يَهَبُهَا الرَّبُّ إِلَهُكُمْ لَكُمْ مِيرَاثاً.
5إِذَا تَزَوَّجَ رَجُلٌ حَدِيثاً يُعْفَى مِنَ الْجُنْدِيَّةِ وَالْمَسْؤُولِيَّاتِ الْعَسْكَرِيَّةِ لِمُدَّةِ سَنَةٍ، يَقْضِيهَا حُرّاً فِي بَيْتِهِ لِيُسْعِدَ زَوْجَتَهُ وَيَسُرَّهَا.
6لَا يَسْتَرْهِنْ أَحَدٌ رَحىً أَوْ أَحَدَ حَجَرَيْهَا، لأَنَّهُ يَسْتَرْهِنُ مَصْدَرَ الرِّزْقِ.
7إِذَا خَطَفَ رَجُلٌ أَحَداً مِنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ إِخْوَتِهِ وَاسْتَعْبَدَهُ وَبَاعَهُ، يَمُوتُ الْخَاطِفُ. فَتَجْتَثُّونَ الشَّرَّ مِنْ بَيْنِكُمْ.
8احْرِصُوا عَلَى طَاعَةِ تَعْلِيمَاتِ الْكَهَنَةِ وَاللّاوِيِّينَ فِي حَالَةِ الإِصَابَةِ بِالْبَرَصِ، وَنَفِّذُوا بِدِقَّةٍ مَا أَمَرْتُهُمْ بِهِ. 9اذْكُرُوا مَا عَاقَبَ الرَّبُّ إِلَهُكُمْ بِهِ مَرْيَمَ فِي الطَّرِيقِ لَدَى خُرُوجِكُمْ مِنْ دِيَارِ مِصْرَ.
10إِذَا أَقْرَضْتَ جَارَكَ قَرْضاً فَلا تَدْخُلْ بَيْتَهُ لِتَسْتَرْهِنَ مِنْهُ شَيْئاً، 11بَلْ تَمْكُثُ خَارِجاً، فَيَأْتِي الرَّجُلُ الَّذِي تُقْرِضُهُ بِالرَّهْنِ إِلَيْكَ حَيْثُ تَقِفُ. 12وَإِنْ كَانَ الْمُقْتَرِضُ فَقِيراً فَلا يَبِتْ رَهْنُهُ عِنْدَكَ، 13بَلْ رُدَّهُ إِلَيْهِ عِنْدَ غُرُوبِ الشَّمْسِ لِيَنَامَ فِي ثَوْبِهِ وَيُبَارِكَكَ، فَيَحْسِبَ الرَّبُّ إِلَهُكَ ذَلِكَ لَكَ بِرّاً.
14لَا تَظْلِمْ أَجِيراً وَفَقِيراً، سَوَاءٌ كَانَ مِنْ بَنِي إِسْرَائِيلَ أَوْ مِنَ الْغُرَبَاءِ الْمُقِيمِينَ فِي مَدِينَتِكَ. 15ادْفَعْ لَهُ أُجْرَتَهُ فِي يَوْمِهِ قَبْلَ غُرُوبِ الشَّمْسِ لأَنَّهُ فَقِيرٌ، أَجْهَدَ نَفْسَهُ لِلْحُصُولِ عَلَيْهَا. وَإلَّا تَوَجَّهَ إِلَى الرَّبِّ بِالشَّكْوَى ضِدَّكَ، فَتَكُونُ هَذِهِ عَلَيْكَ خَطِيئَةً.
16لَا يُقْتَلُ الآبَاءُ عِوَضاً عَنِ الأَبْنَاءِ، وَلا يُقْتَلُ الأَبْنَاءُ بَدَلاً مِنَ الآبَاءِ، فَكُلُّ إِنْسَانٍ يَتَحَمَّلُ وِزْرَ نَفْسِهِ.
17لَا تُحَرِّفُوا حُكْمَ الْعَدَالَةِ فَتَظْلِمُوا الْغَرِيبَ وَالْيَتِيمَ، وَلا تَسْتَرْهِنُوا ثَوْبَ الأَرْمَلَةِ، 18وَاذْكُرُوا أَنَّكُمْ كُنْتُمْ عَبِيداً فِي دِيَارِ مِصْرَ فَأَنْقَذَكُمُ الرَّبُّ إِلَهُكُمْ. لِهَذَا أُوصِيكُمْ بِالْعَدْلِ.
19إِذَا حَصَدْتُمْ غَلّاتِكُمْ وَنَسِيْتُمْ حُزْمَةً فِي الْحَقْلِ فَلا تَرْجِعُوا لأَخْذِهَا، بَلِ اتْرُكُوهَا لِلْغَرِيبِ وَالْيَتِيمِ وَالأَرْمَلَةِ، لِيُبَارِكَكُمُ الرَّبُّ إِلَهُكُمْ فِي كُلِّ مَا تَعْمَلُهُ أَيْدِيكُمْ. 20إِذَا هَزَزْتُمْ أَشْجَارَ زَيْتُونِكُمْ لإِسْقَاطِ ثِمَارِهَا، فَلا تَلْتَقِطُوا مَا بَقِيَ فِي الأَغْصَانِ مِنْهَا، بَلِ اتْرُكُوهَا وَرَاءَكُمْ لِلْغَرِيبِ وَالْيَتِيمِ وَالأَرْمَلَةِ. 21إِذَا قَطَفْتُمْ كُرُومَكُمْ فَلا تُعَاوِدُوا قَطْفَ مَا بَقِيَ مِنْ عَنَاقِيدَ وَرَاءَكُمْ، بَلِ اتْرُكُوهَا لِلْغَرِيبِ وَالْيَتِيمِ وَالأَرْمَلَةِ. 22وَاذْكُرُوا أَنَّكُمْ كُنْتُمْ عَبِيداً فِي دِيَارِ مِصْرَ. مِنْ أَجْلِ هَذَا أُوصِيكُمْ أَنْ تُنَفِّذُوا هَذَا الأَمْرَ.
1Ако човек узме жену и постане јој муж, али му она не буде по вољи, пошто је пронашао нешто недолично на њој, нека јој напише потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће. 2А ако оде из његове куће и постане жена другом човеку, 3па је и тај други човек замрзи и напише јој потврду о разводу, уручи јој је и отера је из своје куће – или тај други човек, који ју је узео за жену, умре – 4тада први муж који ју је отерао, не може да је врати к себи како би је узео за жену, након што се тако оскрнавила. Било би то одвратно пред Господом. Зато не уваљуј у грех земљу, коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство.
5Ако се неко тек ожени, нека не иде у војску; њему се не сме ништа стављати у дужност. Он ће ослобођен провести годину дана у својој кући, да развесељује жену којом се оженио.
6Нико да не узима у залог воденични камен, ни горњи ни доњи, јер би тако узео у залог нечији живот.
7Ако се нађе неко да је отео свога брата, Израиљца, те да је поступио с њим као с робом или га је продао, нека се отмичар погуби. Тако ћеш искоренити ово зло из своје средине.
8Ако се појави губа, добро пази да учиниш све што те поуче свештеници, Левити. Држите и вршите што сам њима заповедио. 9Сећај се шта је Господ, Бог твој, учинио Марији на путу кад сте изашли из Египта.
10Ако своме ближњему дајеш што год у зајам, не одлази у његову кућу да узмеш залог од њега. 11Ти стој напољу, а тај човек коме позајмљујеш нека ти донесе напоље залог. 12Ако је човек сиромашан, немој легати са његовим залогом на себи. 13Његов залог мораш да му вратиш кад зађе сунце, да би могао да спава у свом огртачу. Тако ће те благосиљати, а теби ће се то урачунати у праведно дело пред Господом, Богом твојим.
14Не закидај сиромашног или убогог најамника, било да је твој брат или странац који живи у једном од твојих градова. 15Свакога дана му исплаћуј његову зараду, пре него што зађе сунце, јер је сиромах, те му од ње зависи живот. Иначе ће завапити Господу против тебе, па ћеш навући на себе грех.
16Нека се очеви не погубљују због својих синова и нека се синови не погубљују због својих очева. Свако треба да буде погубљен за свој грех.
17Не изврћи правду странцу или сирочету, нити узимај у залог хаљине удовици.
18Сећај се да си био роб у Египту и да те је Господ, Бог твој, избавио оданде. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
19Кад жањеш жито на своме пољу, па испустиш сноп, не враћај се да га узмеш. Нека остане странцу, сирочету и удовици, да те Господ, Бог твој, благослови у свему чега се твоје руке лате. 20Кад једном отресеш маслину, не прегледај гране иза себе. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 21Кад береш свој виноград, немој да пабирчиш за собом. То нека остане странцу, сирочету и удовици. 22Сећај се да си био роб у земљи египатској. Зато ти заповедам да вршиш ову заповест.
