بلدد
1فَأَجَابَ بِلْدَدُ الشُّوحِيُّ: 2«إِلَى مَتَى تَظَلُّ تَتَكَلَّمُ بِهَذِهِ الأَقْوَالِ، فَتَخْرُجَ مِنْ فَمِكَ كَرِيحٍ شَدِيدَةٍ؟ 3أَيُحَرِّفُ اللهُ الْقَضَاءَ، أَمْ يَعْكِسُ الْقَدِيرُ مَا هُوَ حَقٌّ؟ 4إِنْ كَانَ أَبْنَاؤُكَ أَخْطَأُوا فَقَدْ أَوْقَعَ بِهِمْ جَزَاءَ مَعَاصِيهِمْ. 5فَإِنْ أَسْرَعْتَ وَطَلَبْتَ وَجْهَ اللهِ وَتَضَرَّعْتَ إِلَى الْقَدِيرِ، 6وَإِنْ كُنْتَ نَقِيًّا صَالِحاً، فَإِنَّهُ حَتْماً يَلْتَفِتُ إِلَيْكَ وَيُكَافِئُكَ بِمَسْكَنِ بِرٍّ. 7وَإِنْ تَكُنْ أُولاكَ مُتَوَاضِعَةً، فَإِنَّ آخِرَتَكَ تَكُونُ عَظِيمَةً جِدّاً.
8اسْأَلِ الأَجْيَالَ الْغَابِرَةَ، وَتَأَمَّلْ مَا اخْتَبَرَهُ الآبَاءُ، 9فَإِنَّنَا قَدْ وُلِدْنَا بِالأَمْسِ الْقَرِيبِ، وَلا نَعْرِفُ شَيْئاً، لأَنَّ أَيَّامَنَا عَلَى الأَرْضِ ظِلٌّ. 10أَلا يُعْلِمُونَكَ وَيُخْبِرُونَكَ وَيَبُثُّونَكَ مَا فِي نُفُوسِهِمْ قَائِلِينَ: 11أَيَنْمُو الْبَرْدِيُّ حَيْثُ لَا مُسْتَنْقَعَ، أَمْ تَنْبُتُ الْحَلْفَاءُ مِنْ غَيْرِ مَاءٍ؟ 12إِنَّهَا تَيْبَسُ قَبْلَ سَائِرِ الْعُشْبِ، وَهِيَ فِي نَضَارَتِهَا لَمْ تُقْطَعْ. 13هَكَذَا يَكُونُ مَصِيرُ كُلِّ مَنْ يَنْسَى اللهَ، وَهَكَذَا يَخِيبُ رَجَاءُ الْفَاجِرِ. 14يَنْهَارُ مَا يَعْتَمِدُ عَلَيْهِ، وَيُصْبِحُ مِثْلَ بَيْتِ الْعَنْكَبُوتِ. 15يَتَّكِئُ عَلَيْهِ فَيَنْهَدِمُ، وَيَتَعَلَّقُ بِهِ فَلا يَثْبُتُ. 16يَزْدَهِرُ كَشَجَرَةٍ أَمَامَ الشَّمْسِ، تَنْتَشِرُ أَغْصَانُهَا فَوْقَ بُسْتَانِهَا. 17تَتَشَابَكُ أُصُولُهُ حَوْلَ كَوْمَةِ الْحِجَارَةِ، وَتَلْتَفُّ حَوْلَ الصُّخُورِ. 18وَلَكِنْ حَالَمَا يُسْتَأْصَلُ مِنْ مَوْضِعِهِ يُنْكِرُهُ مَكَانُهُ قَائِلاً: ’مَا رَأَيْتُكَ قَطُّ!‘ 19هَكَذَا تَكُونُ بَهْجَةُ طَرِيقِهِ. وَلَكِنْ مِنَ التُّرَابِ يَأْتِي آخَرُونَ وَيأْخُذُونَ مَكَانَهُ.
20إِنَّ اللهَ لَا يَنْبِذُ الإِنْسَانَ الْكَامِلَ وَلا يَمُدُّ يَدَ الْعَوْنِ لِفَاعِلِي الشَّرِّ. 21يَمْلأُ فَمَكَ ضَحِكاً وَشَفَتَيْكَ هُتَافاً، 22عِنْدَئِذٍ يَرْتَدِي مُبْغِضُوكَ الْخِزْيَ، وَبَيْتُ الأَشْرَارِ يَنْهَارُ».
Вилдад
1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2„Докле ћеш о томе да причаш
и докле ће речи твојих уста бити вихор?
3Зар Бог изврће правду?
Изврће ли Свемоћни праведност?
4Ако су му твоја деца сагрешила,
он их је препустио њиховим гресима!
5Али ако потражиш Бога
и Свемоћнога преклињеш за милост;
6ако будеш чист и праведан,
он ће бдети над тобом
и обновиће твоје праведно боравиште.
7Незнатни су били почеци твоји,
а будућност твоја процветаће силно.
8Хајде, питај нараштај пређашњи
и истражи сазнања њихових предака.
9Јер, ми смо од јуче, не знамо ништа,
сена су наши земаљски дани.
10Зар те неће поучити,
рећи ти из срца свога и изнети поуке?
11Расте ли папирус мимо мочваре?
Расте ли трска мимо вода?
12Док је још у цвату и непосечена,
већ се суши пре осталих трава.
13Е, такве су стазе оних што Бога заборављају,
тако се руши нада безбожничка;
14онога чије се поуздање кида
и који се ослања на кућу од паучине;
15Елем, ослони ли се на кућу своју –
неће стајати;
прихвати ли је се –
неће се држати.
16Он је као једра биљка на сунцу,
чије се младице пружају изван врта;
17корење му се над камењарем преплиће
и у кршу тражи места.
18Али, ако се искорени са свог места,
оно ће га се одрећи: ’Видело те никад нисам!’
19Ето, то ти је радост његовог пута,
а већ неко други ниче из тла.
20Гле, Бог не одбацује човека без мане,
али и не прихвата злотвора за руку.
21Штавише, смехом ће испунити уста твоја
и усне твоје клицањем!
22Стидом ће се загрнути они који те мрзе,
а шатор зликоваца ће нестати.“
