ﺍﻟﻤﺰﺍﻣﻴﺮ 73 NAV - Псалми 73 NSP

ﺍﻟﻤﺰﺍﻣﻴﺮ

Ketab El Hayat

ﺍﻟﻤﺰﺍﻣﻴﺮ 73

الكتاب الثالث: مزمور 73‏–89

مَزْمُورٌ لآسَافَ

1حَقّاً إِنَّ اللهَ رَفِيقٌ بِإِسْرَائِيلَ، بِذَوِي الْقُلُوبِ النَّقِيَّةِ. أَمَّا أَنَا فَقَدْ أَوْشَكَتْ قَدَمَايَ أَنْ تَزِلّا، وَخَطَوَاتِي أَنْ تَنْزَلِقَ، لأَنِّي حَسَدْتُ الْمُتَكَبِّرِينَ، إِذْ شَاهَدْتُ نَجَاحَ الأَشْرَارِ. فَإِنَّ أَوْجَاعَ الْمَوْتِ لَا تُصِيبُهُمْ وَأَجْسَامَهُمْ سَمِينَةٌ. لَا يُقَاسُونَ مِنْ أَتْعَابِ الْبَشَرِ، وَلَا يُعَانُونَ مِنَ الْمَصَائِبِ كَالنَّاسِ. لِذَلِكَ لَبِسُوا الْكِبْرِيَاءَ كَقِلادَةٍ، وَارْتَدَوْا الظُّلْمَ كَثَوْبٍ. عُيُونُهُمْ جَاحِظَةٌ مِنْ كَثْرَةِ شَحْمِ طَمَعِهِمْ. وَشَرُّهُمْ تَجَاوَزَ مَا يَتَصَوَّرُهُ الْقَلْبُ. يَسْتَهْزِئُونَ وَيَتَكَلَّمُونَ بِالظُّلْمِ خُبْثاً، وَبِكِبْرِيَاءَ يَنْطِقُونَ. جَدَّفُوا عَلَى السَّمَاءِ بِأَفْوَاهِهِمْ، وَلَوَّثُوا الأَرْضَ بِخُبْثِ أَلْسِنَتِهِمْ. 10 حَتَّى شَعْبُ اللهِ يَرْجِعُونَ إِلَيْهِمْ، وَيُصَدِّقُونَ مَا يَقُولُونَهُ لَهُمْ. 11 أَمَّا هُمْ فَيَقُولُونَ: كَيْفَ يَعْلَمُ اللهُ، وَهَلْ يَدْرِي الْعَلِيُّ بِمَا يَحْدُثُ؟ 12 هَا هُمُ الأَشْرَارُ الْمُفْلِحُونَ فِي الْعَالَمِ يَزْدَادُونَ ثَرْوَةً.

13 بَاطِلاً قَدْ طَهَّرْتُ قَلْبِي وَغَسَلْتُ يَدَيَّ بِالنَّقَاوَةِ. 14 لَقَدْ جَعَلْتَنِي يَا رَبُّ مُصَاباً طُولَ النَّهَارِ، وَأَوْقَعْتَ علَيَّ عِقَابَكَ كُلَّ صَبَاحٍ. 15 لَوْ أَنَّنِي نَطَقْتُ بِمِثْلِ هَذَا، لَكُنْتُ قَدْ خُنْتُ جِيلَ أَوْلادِكَ. 16 وَعِنْدَمَا نَوَيْتُ أَنْ أَفْهَمَ هَذَا، تَعَذَّرَ الأَمْرُ عَلَيَّ، 17 إِلَى أَنْ دَخَلْتُ أَقْدَاسَ اللهِ، وَتَأَمَّلْتُ آخِرَةَ الأَشْرَارِ 18 حَقّاً إِنَّكَ أَوْقَفْتَهُمْ فِي أَمَاكِنَ زَلِقَةٍ، وَأَوْقَعْتَهُمْ فِي التَّهْلُكَاتِ. 19 كَيْفَ صَارُوا لِلْخَرَابِ فَجْأَةً؟ انْقَرَضُوا وَأَفْنَتْهُمُ الدَّوَاهِي. 20 كَحُلْمٍ يَتَلاشَى عِنْدَ الْيَقَظَةِ هَكَذَا تَخْتَفِي صُورَتُهُمْ عِنْدَمَا تَنْهَضُ يَا رَبُّ لِمُعَاقَبَتِهِمْ.

21 عِنْدَمَا تَمَرْمَرَ قَلْبِي وَوَخَزَنِي ضَمِيرِي، 22 أَدْرَكْتُ أَنَّنِي كُنْتُ غَبِيًّا لَا أَعْرِفُ شَيْئاً، إِذْ كُنْتُ كَبَهِيمَةٍ أَمَامَكَ. 23 غَيْرَ أَنِّي مَعَكَ دَائِماً، وَأَنْتَ قَدْ أَمْسَكْتَ بِيَدِي الْيُمْنَى. 24 تَهْدِينِي بِمَشُورَتِكَ، وَبَعْدَ ذَلِكَ تَأْخُذُنِي إِلَى الْمَجْدِ. 25 مَنْ لِي فِي السَّمَاءِ غَيْرُكَ؟ وَلَسْتُ أَبْغِي فِي الأَرْضِ أَحَداً مَعَكَ. 26 إِنَّ جَسَدِي وَقَلْبِي يَفْنَيَانِ، أَمَّا اللهُ فَهُوَ صَخْرَةُ قَلْبِي وَنَصِيبِي إِلَى الدَّهْرِ. 27 هُوَذَا الْمُبْتَعِدُونَ عَنْكَ يَهْلِكُونَ وَأَنْتَ تُدَمِّرُ كُلَّ مَنْ يَخُونُكَ. 28 أَمَّا أَنَا فَخَيْرٌ لِي أَنْ أَقْتَرِبَ إِلَى اللهِ، لأَنِّي عَلَى السَّيِّدِ تَوَكَّلْتُ، لأُحَدِّثَ بِجَمِيعِ عَجَائِبِكَ.

New Serbian Translation

Псалми 73

Књига Трећа

Псалми 73–89

Псалам Асафов.

1Зацело је Бог добар Израиљу,
    и онима чије срце је без мане.

Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
    кораци се моји скоро исклизаше.
Јер сам завидео бахатима
    гледајући благостање зликоваца.

Ето, стрепњу од смрти немају,
    тело им је задригло.
Људске муке не познају,
    не страдају са људима.
Надменост је зато њима као огрлица,
    огрће их одећа насиља.
Од дебљине очи своје избечише,
    зло им срце за границу не зна.
Исмевају се, говоре злобно
    и насиљем прете поносито.
Њихова су уста окренута небесима,
    а њихов језик земљом шета.
10 Зато им се њихов народ враћа
    и обиље воде испијају.
11 И говоре: „Како би Бог знао?
    Постоји ли знање Свевишњега?“

12 Гле, такви су зликовци:
    спокојни довека
    и богатство гомилају!

13 Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
    своје руке невиношћу очистио!
14 Од јутра до сутра ојађен сам био,
    јутра су ми доносила казну.

15 А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
    изневерио бих нараштај твоје деце.
16 Размишљао сам да разазнам ово,
    и очима мојим то је мучно било;
17 док нисам ушао у Божије Светилиште,
    и схватио њихов свршетак.

18 Зацело их стављаш на клизаво место,
    обараш их у руине.
19 Како су опустошени, у трену су окончали
    и наглом страхотом докрајчени!
20 Они су попут сна када се неко пробуди.
    О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.

21 Када огорчено беше срце моје
    и нутрина моја беше прободена,
22 без памети и без знања сам био,
    пред тобом сам био животиња.

23 Ипак сам ја са тобом стално,
    ти ми држиш десну руку.
24 Саветом ме својим водиш,
    напослетку ћеш ме у славу узети.
25 Кога ја имам на небесима?
    Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
26 Нека ми окопне и тело и срце,
    Бог је довека стена мога срца
    и баштина моја.

27 Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
    ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
28 Што се мене тиче,
    добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
    и сва дела твоја објавићу.