ያዕቆብ ልጆቹን ባረከ
49፥1-28 ተጓ ምብ – ዘዳ 33፥1-29
1ከዚህ በኋላ ያዕቆብ ልጆቹን ሁሉ አስጠርቶ እንዲህ አላቸው፤ “በኋለኛው ዘመን ምን እንደሚደርስባችሁ እነግራችሁ ዘንድ ተሰብሰቡ፤
2“እናንተ የያዕቆብ ልጆች ሆይ፤
ተሰብሰቡና ስሙ፤
አባታችሁ እስራኤልንም አድምጡ፤
3“ሮቤል፣ አንተ የበኵር ልጄ ነህ፤
ኀይሌና የጕብዝናዬም መጀመሪያ፤
በክብር ትልቃለህ፤ በኀይልም
ትበልጣለህ።
4እንደ ውሃ የዋለልህ ነህና እልቅና
አይኖርህም፤
የአባትህን መኝታ ደፍረሃል፤
ምንጣፌንም አርክሰሃል።
5“ስምዖንና ሌዊ ወንድማማቾች፣
ሰይፎቻቸው49፥5 በዕብራይስጥ የዚህ ቃል ትርጕም አይታወቅም። የዐመፅ መሣሪያዎች ናቸው።
6ወደ ሸንጓቸው አልግባ፤
ጉባኤያቸው ውስጥ አልገኝ፤
በቍጣ ተነሣሥተው ሰዎችን ገድለዋል፤
የበሬዎችንም ቋንጃ እንዳሻቸው ቈራርጠዋል።
7እጅግ አስፈሪ የሆነ ቍጣቸው፣
ጭከና የተሞላ ንዴታቸው የተረገመ ይሁን፤
በያዕቆብ እበትናቸዋለሁ፤
በመላው እስራኤልም አሠራጫቸዋለሁ።
8“ይሁዳ፣49፥8 ይሁዳ የሚለው ቃል ውዳሴ የሚል ትርጕም ካለው የዕብራይስጥ ቃል የመጣ ሲሆን፣ ከዚሁ ቃል ጋር አንድ ዐይነት ድምፅ አለው። ወንድሞችህ ይወድሱሃል፤
እጅህም የጠላቶችህን ዐንገት ዐንቆ ይይዛል፤
የአባትህ ልጆች በፊትህ ተደፍተው ይሰግዱልሃል።
9አንተ የአንበሳ ደቦል ይሁዳ፤
ከዐደንህ የምትመለስ ልጄ፣
እንደ አንበሳ ያደፍጣል፤ በምድርም ላይ ይተኛል፤
እንደ እንስት አንበሳም ያደባል፤
ታዲያ ማን ሊቀሰቅሰው ይደፍራል?
10በትረ መንግሥት ከይሁዳ እጅ አይወጣም፤
የገዥነት ምርኵዝም ከእግሮቹ መካከል።
ገዥነት የሚገባው እስኪመጣ ድረስ፣49፥10 ወይም ሴሎ እስኪመጣ ድረስ ወይም ክብር የሚገባው እስኪመጣ ድረስ
ሕዝቦች ሁሉ ይታዘዙታል።
11አህያውን በወይን ግንድ፣
ውርንጫውንም በምርጡ የወይን ሐረግ
ቅርንጫፍ ላይ ያስራል፤
ልብሱን በወይን ጠጅ፣
መጐናጸፊያውንም በወይን ጭማቂ ያጥባል።
12ዐይኖቹ ከወይን ጠጅ የቀሉ፣
ጥርሶቹም ከወተት ይልቅ የነጡ ይሆናሉ።
13“ዛብሎን፣ በባሕር ዳር ይኖራል፤
የመርከቦች መጠጊያም ይሆናል፤
ወሰኑም እስከ ሲዶና ይደርሳል።
14“ይሳኮር፣ በጭነት49፥14 የመስክ ላይ እሳት መካከል የሚተኛ
ዐጥንተ ብርቱ አህያ ነው።
15ማረፊያ ቦታው መልካም፣
ምድሪቱም አስደሳች መሆኗን ሲያይ፣
ትከሻውን ለሸክም ያመቻቻል፤
ተገድዶም ያገለግላል።
16“ዳን፣49፥16 ዳን ማለት ፍትሕ ይሰጣል ማለት ነው። ከእስራኤል ነገዶች እንደ አንዱ ሆኖ፣
በራሱ ሕዝብ ላይ ይፈርዳል።
17ዳን የመንገድ ዳር እባብ፣
የመተላለፊያም መንገድ እፉኝት ነው፤
ጋላቢው የኋሊት እንዲወድቅ፣
የፈረሱን ሰኰና ይነክሳል።
18“እግዚአብሔር ሆይ (ያህዌ)፤ ማዳንህን እጠባበቃለሁ።
19“ጋድን49፥19 ጋድ ማለት ማጥቃት እንዲሁም ወራሪ ሰራዊት ማለት ነው። ወራሪዎች አደጋ ይጥሉበታል፤
እርሱ ግን ዱካቸውን ተከታትሎ ብድሩን ይመልሳል።
20“አሴር ማእደ ሰፊ ይሆናል፤
ለነገሥታትም የሚስማማ ምግብ ያቀርባል።
21“ንፍታሌም ነጻ እንደ ተለቀቀች፣
የሚያማምሩም ግልገሎች49፥21 ወይም ነጻ፤ ውብ ቃሎችን የሚናገር
እንደምትወልድ ሚዳቋ ነው።
22“ዮሴፍ፤ ፍሬያማ የወይን ተክል፣
በምንጭ ዳር የተተከለ ወይን ነው።
ሐረጎቹ ቅጥርን ያለብሳሉ።49፥22 ወይም ዮሴፍ የዱር የፈረስ ግልገል፣ በምንጭ ዳር ያለ የፈረስ ግልገል፣ በባለ ዕርከን ኰረብታ ላይ የዱር አህያ ነው
23ቀስተኞች በጭካኔ አጠቁት፤
በጥላቻም ነደፉት።
24ነገር ግን በያዕቆብ ኀያል አምላክ ክንድ፣49፥23-24 ወይም ቀስተኞች ያጠቃሉ… ያስፈነጥራሉ… ይኖራሉ… ይቈያሉ
እረኛው በሆነው በእስራኤል ዐለት፣ ቀስቱ ጸና፤
ጠንካራ ክንዱም ቀለጠፈ።
25አንተን በሚረዳህ በአባትህ አምላክ፣
በሚባርክህ፣ ሁሉን ማድረግ በሚችል አምላክ፣49፥25 ዕብራይስጡ ሻዳይ ይለዋል
ከላይ ከሰማይ በሚገኝ ረድኤት፣
ከምድር ጥልቅ በሚገኝ በረከት፣
ከማሕፀንና ከጡት በሚገኝ ምርቃት ይባርክሃል።
26ከጥንት ተራሮች በረከት፣
ከዘላለም ኰረብቶች ምርቃት ይልቅ፣
የአባትህ በረከት ይበልጣል።49፥26 …ከአያት ቅድማያቶቼ… ታላቅ ነው
ይህ ሁሉ በዮሴፍ ራስ ላይ ይውረድ፤
በወንድሞቹ መካከል አለቃ በሆነውም ግንባር ላይ ይረፍ።49፥26 ወይም ከ… የተለየ
27“ብንያም፣ ነጣቂ ተኵላ ነው፤
ያደነውን ማለዳ ይበላል፤
የማረከውን ማታ ይከፋፈላል።”
28እነዚህ ሁሉ ዐሥራ ሁለቱ የእስራኤል ነገዶች ናቸው። ይህም እያንዳንዳቸውን ተገቢ በሆነው በረከት አባታቸው ሲባርካቸው የተናገረው ቃል ነው።
የያዕቆብ መሞት
29ከዚህ በኋላ ያዕቆብ እንዲህ ሲል አዘዛቸው፤ “እነሆ፤ ወደ ወገኖቼ የምሰበሰብበት ጊዜ ደርሷል፤ በኬጢያዊው በኤፍሮን ዕርሻ ውስጥ ባለችው ዋሻ ከአባቶቼ ዘንድ ቅበሩኝ፤ 30ይህ በከነዓን ምድር፣ በመምሬ አጠገብ፣ በማክፌላ ዕርሻ ውስጥ ያለው ዋሻ፣ የመቃብር ቦታ እንዲሆን አብርሃም ከኬጢያዊው ኤፍሮን ላይ ከነዕርሻ ቦታው የገዛው ነው። 31በዚያ አብርሃምና ሚስቱ ሣራ ተቀብረዋል፤ በዚያ ይስሐቅና ሚስቱ ርብቃ ተቀብረዋል፤ 32እኔም ልያን የቀበርኋት እዚያው ነው። ዕርሻውና ዋሻው የተገዙት ከኬጢያውያን49፥32 ወይም ከኬጢ ልጆች ላይ ነው።”
33ያዕቆብ እነዚህን ቃላት ለልጆቹ ተናግሮ እንዳበቃ፣ እግሮቹን በዐልጋው ላይ ሰብስቦ፣ የመጨረሻ ትንፋሹን ተነፈሰ፤ ወደ ወገኖቹም ተሰበሰበ።
Јаковљево завештање
1Јаков затим позва своје остале синове и рече: „Окупите се да вам кажем шта ће се збити са вама у последњим данима.
2Окупите се и чујте, синови Јаковљеви,
чујте оца свога Израиља.
3Рувиме, првенче мој,
ти си моја снага,
први плод си моје мужевности.
Достојанством друге надмашујеш,
а по снази равна ти нема.
4Ипак, необуздан као бујица,
ти првенац нећеш више бити.
Јер на лежај свога оца си се попео,
на постељу си се моју попео
и тако је оскрнавио.
5Симеун и Левије браћа су рођена,
мачеви њихови оруђе су насиља.
6На већања њихова ја не силазио,
нити у савез са њима улазио.
Јер у срџби људе су побили,
из обести волове сакатили.
7Проклет био гнев њихов
јер је прежесток,
и јарост њихова,
јер је преокрутна!
Зато ћу их разделити по Јакову
и расејати по Израиљу.
8Јудо! Браћа ће те твоја славити;
рука ће твоја бити на врату непријатеља твојих,
браћа твоја теби ће се клањати.
9Јудо, лавићу!
Од плена си, сине, сит отишао;
као лав је полегао,
као лавица се испружио.
Ко сме њега да изазива?
10Жезло се царско од Јуде одвојити неће,
ни палица владарска од његових ногу,
док не дође онај коме припада,49,10 Или: док не дође онај коме припада данак, или све док не дође Силом.
коме ће се народи покорити.
11Своје магаре за лозу привезује,
ждребе магарице за чокот лозе.
Своју одећу у вину пере,
своју хаљину у крви од вина.
12Очи су му мутне од вина,
зуби су му бели од млека.
13Завулон ће живети на обали мора,
уточиште биће бродовима,
до Сидона биће му граница.
14Исахар је магарац кошчати
што под својим самаром49,14 Или: у тору. лежи.
15Видеће он да је одмориште згодно
а земља прелепа,
па ће своја леђа под терет ставити,
и на службу ропску ће пристати.
16Дан ће своме народу судити;
он је као свако племе Израиљево.
17Нек Дан буде змија на путу,
љута гуја покрај стазе
што ће коња за пету ујести,
а коњаник његов наузнак ће пасти.
18Твоме се спасењу надам, Господе!
19Гада ће нападати пљачкаши,
но он ће им за петама бити.
20У Асира обиље је хране,
за цареве даваће посластице.
21Нефталим је кошута слободна,
која дивну ланад млади.49,21 Или: Нефталим је крошњато дрво, што пушта дивне гране.
22Јосиф је лоза родна,
лоза родна крај извора,
која гране преко зида пружа.49,22 Или: Јосиф је дивљи магарац крај извора, дивљи магарац на обронку.
23Љуто су га стрелци напали,
стрелама се на њега окомили,
24али лук он чврсто запет држи,
мишице му крепке, ојачале,
руком Бога, Јаког Јаковљевог,
заслугом Пастира, Стене Израиља,
25Богом твога оца, који ти помаже,
Свемоћним који те благосиља
благословима одозго с небеса,
благословима одоздо из бездана,
благословима дојења и рађања.
26Благослови твога оца
од благослова древних планина су обилнији49,26 Или: од благослова мојих предака.,
од обиља вечних брда издашнији.
Нек се они спусте на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу браћом.
27Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе ловину,
а навече дели плен.“
28То су сва Израиљева племена, њих дванаест. Ово им је њихов отац рекао кад их је благосиљао. Свакога од њих је благословио посебним благословом.
Јаковљева смрт
29Затим им је заповедио: „Ускоро ћу се придружити своме народу. Сахраните ме са мојим прецима у пећину која се налази на пољу Ефрона Хетита. 30То је пећина на пољу Макпели, према Мамрији у хананској земљи, коју је Аврахам, заједно с пољем, купио од Ефрона Хетита за место сахрањивања. 31Тамо су сахрањени Аврахам и његова жена Сара, тамо су сахрањени Исак и његова жена Ревека, а тамо сам сахранио и Лију. 32Поље и пећина на њему су купљени од потомака Хетита.“
33Кад је Јаков дао ова упутства својим синовима, привукао је своје ноге на постељу и издахнуо, придруживши се тако своме народу.
