ስለ ባቢሎን የተነገረ መልእክት
51፥15-19 ተጓ ምብ – ኤር 10፥12-16
1እግዚአብሔር ስለ ባቢሎንና ስለ ባቢሎናውያን50፥1 ወይም ከለዳውያን፤ በ8፡25፡35 እና 45 ይመ። ምድር፣ በነቢዩ ኤርምያስ በኩል የተናገረው ቃል ይህ ነው፤
2“በሕዝቦች መካከል ተናገሩ፤ አስታውቁም፤
ሰንደቅ ዐላማ አንሡ፤ ዐውጁ፤
አንዳች ሳታስቀሩ፣ እንዲህ በሉ፤
‘ባቢሎን ትያዛለች፤
ቤል ይዋረዳል፤
ሜሮዳክ በሽብር ይሞላል፤
ጣዖቶቿ ይዋረዳሉ፤
አማልክቷም ይሸበራሉ።’
3ከሰሜን አንድ መንግሥት መጥቶ ይወጋታል፤
ምድሯንም ባድማ ያደርጋል፤
የሚኖርባትም አይገኝም፤
ሰዎችና እንስሳትም ሸሽተው ይሄዳሉ።
4“በዚያ ዘመን፣ በዚያ ጊዜም፤”
ይላል እግዚአብሔር፤
“የእስራኤል ሕዝብና የይሁዳ ሕዝብ በአንድነት ይመጣሉ፤
አምላካቸውንም እግዚአብሔርን በመፈለግ እያለቀሱ ይመጣሉ።
5ወደ ጽዮን የሚወስደውን መንገድ ይጠይቃሉ፤
ፊታቸውንም ወደዚያ ያቀናሉ።
መጥተውም ከቶ በማይረሳ፣
በዘላለም ቃል ኪዳን፣
ከእግዚአብሔር ጋር ይጣበቃሉ።
6“ሕዝቤ የጠፉ በጎች ሆነዋል፤
እረኞቻቸው አሳቷቸው፤
በተራሮችም ላይ እንዲቅበዘበዙ አደረጓቸው፤
በተራራና በኰረብታ ላይ ተንከራተቱ፤
ማደሪያቸውንም ረሱ።
7ያገኛቸው ሁሉ ይውጣቸዋል፤
ጠላቶቻቸውም፣ ‘እኛ በደለኞች አይደለንም፤
እነርሱ የአባቶቻቸውን ተስፋ እግዚአብሔርን፣
እውነተኛ ማደሪያቸው የሆነውን እግዚአብሔርን በድለዋል’ አሉ።
8“ከባቢሎን ሽሹ፤
የባቢሎናውያንን ምድር ልቀቁ፤
መንጋ እንደሚመራ የፍየል አውራ ሁኑ።
9የታላላቅ መንግሥታትን ማኅበር፣
ከሰሜን በባቢሎን ላይ አስነሣለሁ፤
እነርሱም በእርሷ ላይ ይሰለፋሉ፤
መጥተውም ይይዟታል።
ቀስቶቻቸው ባዶ እጃቸውን እንደማይመለሱ፣
እንደ ሥልጡን ተዋጊዎች ናቸው።
10የባቢሎን ምድር50፥10 ወይም ከላውዴዎን ትዘረፋለች፤
የሚዘርፏትም ሁሉ እስኪበቃቸው ይመዘብሯታል፤”
ይላል እግዚአብሔር።
11“እናንተ ርስቴን የበዘበዛችሁ ሆይ፤
ደስ ስላላችሁና ሐሤትም ስላደረጋችሁ፣
በመስክ እንዳለች ጊደር ስለ ፈነጫችሁ፤
እንደ ድንጉላ ፈረስ ስለ አሽካካችሁ፤
12እናታችሁ እጅግ ታፍራለች፤
የወለደቻችሁም ትዋረዳለች።
እርሷም ምድረ በዳ፣ ደረቅ ምድርና በረሓ፣
ከመንግሥታትም ሁሉ ያነሰች ትሆናለች።
13ከእግዚአብሔር ቍጣ የተነሣ ባድማ ትሆናለች እንጂ፣
የሚኖርባት አይገኝም፤
በቍስሎቿም ሁሉ ምክንያት፣
በባቢሎን የሚያልፍ ሁሉ ይገረማል፤ ያፌዝባታልም።
14“እናንተ ቀስት የምትገትሩ ሁሉ፣
በባቢሎን ዙሪያ ተሰለፉ፤
አንዳች ሳታስቀሩ ፍላጾችን ስደዱባት፤
በእግዚአብሔር ላይ ኀጢአት ሠርታለችና።
15ከየአቅጣጫው ጩኹባት፤
እጇን ትሰጣለች፤ ምሽጓም ይወድቃል፤
ቅጥሮቿ ይፈርሳሉ።
ይህ የእግዚአብሔር በቀል ነውና፣
እርሷን ተበቀሏት፤
በሌሎቹ ላይ እንዳደረገችውም አድርጉባት።
16ከባቢሎን ዘር የሚዘራውን፣
በመከር ጊዜ ማጭድ የጨበጠውንም ዐጫጅ አጥፉት፤
ከአጥፊው ሰይፍ የተነሣ፣
እያንዳንዱ ወደ ገዛ ሕዝቡ ይመለስ፤
ወደ ገዛ ምድሩም ይሽሽ።
17“እስራኤል አንበሶች ያሳደዱት፣
የተበተነ መንጋ ነው፤
መጀመሪያ የአሦር ንጉሥ፣
ቦጫጭቆ በላው፤
በኋላም የባቢሎን ንጉሥ ናቡከደነፆር፣
ዐጥንቱን ቈረጣጠመው።”
18ስለዚህ የእስራኤል አምላክ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“የአሦርን ንጉሥ እንደ ቀጣሁት ሁሉ፣
የባቢሎንን ንጉሥና ምድሩን እቀጣለሁ።
19እስራኤልንም ወደ መሰማሪያው እመልሰዋለሁ፤
በቀርሜሎስና በባሳን ላይ ይሰማራል፤
በኤፍሬም ተራሮችና በገለዓድም ላይ፣
እስኪጠግብ ይመገባል።
20በእነዚያ ጊዜያት፣ በዚያ ዘመን፣”
ይላል እግዚአብሔር፤
“የእስራኤል በደል ይፈለጋል፤
አንዳችም አይገኝም፤
የይሁዳም ኀጢአት ይፈለጋል፤
ከቶም የለም፤
እንዲተርፉ ያደረግኋቸውን ቅሬታዎች እምራለሁና።
21“የምራታይምን ምድር፣
የፋቁድ ነዋሪዎችንም፣
አሳድዷቸው፤ ግደሏቸው፤ ፈጽማችሁም አጥፏቸው፤”50፥21 አጥፏቸው ለሚለው የሚተካው የዕብራይስጡ ቃል የሚያመለክተው ነገሮችን ወይም ሰዎችን ዳግም ላይመለሱ ለእግዚአብሔር ሙሉ በሙሉ መስጠትን ነው፤ 26 ይመ።
ይላል እግዚአብሔር፤
“ያዘዝኋችሁንም ሁሉ አድርጉ።
22በምድሪቱ የጦርነት ውካታ፣
የታላቅ ጥፋት ድምፅ ተሰማ።
23የምድር ሁሉ መዶሻ፣
እንዴት ተሰበረ! እንዴትስ ደቀቀ!
በሕዝቦች መካከል፣
ባቢሎን እንዴት ባድማ ሆነች!
24ባቢሎን ሆይ፤ ወጥመድ ዘርግቼልሻለሁ፤
አንቺም ሳታውቂ ተይዘሻል፤
እግዚአብሔርን ተገዳድረሻልና፣
ተገኘሽ፤ ተያዝሽም።
25እግዚአብሔር የመሣሪያ ግምጃ ቤቱን ከፍቷል፤
የቍጣውን የጦር ዕቃ አውጥቷል፤
የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር፣
በባቢሎናውያን ምድር ሥራ አለውና።
26ከሩቅ መጥታችሁ በእርሷ ላይ ውጡ፤
ጐተራዎቿን አፈራርሱ፤
እንደ እህል ክምር ከምሯት፤
ፈጽማችሁ አጥፏት፤
ምኗም አይቅር።
27ወይፈኖቿን ሁሉ ዕረዱ፤
ወደ መታረጃም ይውረዱ!
የሚቀጡበት ጊዜ፣
ቀናቸው ደርሷልና ወዮላቸው!
28እግዚአብሔር አምላካችን የተበቀለውን፣
ስለ ቤተ መቅደሱ የተበቀለውን በቀል፣
ከባቢሎን የመጡ ኰብላዮችና ስደተኞች፣
በጽዮን የሚናገሩትን ስሟቸው።
29“ቀስት የሚገትሩትን፣
ቀስተኞችን ሁሉ በባቢሎን ላይ ጥሩ፤
አንድም ሰው እንዳያመልጥ፣
ዙሪያውን ሁሉ መሽጉ፤
የእስራኤልን ቅዱስ፣
እግዚአብሔርን አቃልላለችና፣
እንደ ሥራዋ መጠን መልሱላት፤
በሌሎች ላይ እንዳደረገችውም አድርጉባት።
30ስለዚህ ወንዶች ወጣቶቿ በየአደባባዩ ይረግፋሉ፤
በዚያ ቀን ወታደሮቿ ሁሉ ይወድቃሉ፤”
ይላል እግዚአብሔር፤
31“አንተ ትዕቢተኛ፤ እነሆ፤ በአንተ ላይ ተነሥቻለሁ፤”
ይላል የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር፤
“የምትቀጣበት ጊዜ፣
ቀንህ ደርሷልና።
32ትዕቢተኛው ይሰናከላል፤ ይወድቃልም፤
የሚያነሣውም የለም፤
በዙሪያው ያሉትን ሁሉ የሚበላ እሳት፣
በከተሞቹ ውስጥ አስነሣለሁ።”
33የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“የእስራኤል ሕዝብና የይሁዳ ሕዝብ፣
በአንድነት ተጨቍነዋል፤
የማረኳቸውም ሁሉ አጥብቀው ይዘዋቸዋል፤
ይለቅቋቸውም ዘንድ እንቢ ብለዋል።
34ነገር ግን ቤዛቸው ብርቱ ነው፤
ስሙም የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር ነው፤
ለምድራቸው ዕረፍትን ለመስጠት፤
ተግቶ ይሟገትላቸዋል፤
በባቢሎን የሚኖሩትን ግን ዕረፍት ይነሣቸዋል።
35“ሰይፍ በባቢሎናውያን ላይ መጣ!”
ይላል እግዚአብሔር፤
“በባቢሎን ነዋሪዎች ላይ፤
በባለሥልጣኖቿና በጥበበኞቿም ላይ ተመዘዘ!
36ሰይፍ በሐሰተኞች ነቢያቷ ላይ መጣ!
እነርሱም ሞኞች ይሆናሉ፤
ሰይፍ በጦረኞቿ ላይ ተመዘዘ፤
እነርሱም ይሸበራሉ።
37ሰይፍ በፈረሰኞቿና በሠረገሎቿ ላይ፣
በመካከሏ ባሉት ባዕዳን ወታደሮች ሁሉ ላይ መጣ!
እነርሱም እንደ ሴቶች ይሆናሉ፤
ሰይፍ በሀብት ንብረቷ ላይ መጣ!
ለዝርፊያም ይሆናሉ።
38ድርቅ50፥38 ወይም ሰይፍ በውሆቿ ላይ መጣ!
እነሆ፤ ይደርቃሉ፤
ምድሪቱ በፍርሀት በሚሸበሩ አማልክት፣
በጣዖትም ብዛት ተሞልታለችና።
39“ስለዚህ የምድረ በዳ አራዊትና የጅብ መኖሪያ፣
የጕጕትም ማደሪያ ትሆናለች፤
ከእንግዲህ ወዲህ ማንም አይኖርባትም፤
ከትውልድ እስከ ትውልድም የሚቀመጥባት አይገኝም።
40እግዚአብሔር ሰዶምንና ገሞራን፣
በዙሪያቸውም የነበሩትን ከተሞች ያለ ነዋሪ እንዳስቀራቸው”
ይላል እግዚአብሔር፤
“እንዲሁ ማንም በዚያ አይኖርም፤
የሚቀመጥባትም አይገኝም።
41“እነሆ፤ ሰራዊት ከሰሜን ይመጣል፤
አንድ ኀያል መንግሥትና ብዙ ነገሥታት፣
ከምድር ዳርቻ ተነሣሥተዋል።
42ቀስትና ጦር ይዘዋል፤
ጨካኞች ናቸው፤ ምሕረትም አያደርጉም፤
በፈረሳቸው እየጋለቡ ሲመጡ፣
ድምፃቸው እንደ ባሕር ሞገድ ይተምማል፤ ያስገመግማል።
አንቺ የባቢሎን ሴት ልጅ ሆይ፤
ለጦርነት እንደ ተዘጋጁ ተዋጊዎች ይመጡብሻል።
43የባቢሎን ንጉሥ ስለ እነርሱ ሰማ፤
እጆቹም በድን ሆኑ፤
ጭንቀት ይዞታል፤
ምጥ እንደ ያዛት ሴት ታምሟል።
44አንበሳ ከዮርዳኖስ ደኖች ድንገት ወጥቶ፣
ወደ ግጦሽ ሜዳ ብቅ እንደሚል፣
እኔም ባቢሎንን ሳይታሰብ ከምድሯ አባርራታለሁ፤
የመረጥሁትንም በእርሷ ላይ እሾማለሁ፤
እንደ እኔ ያለ ማን ነው? ማንስ ሊገዳደረኝ ይችላል?
የትኛውስ እረኛ ሊቋቋመኝ ይችላል?”
45ስለዚህ እግዚአብሔር በባቢሎን ላይ ያቀደውን፣
በባቢሎናውያንም ምድር ላይ ያሰበውን ስሙ፤
ከመንጋው ታናናሹ ተጐትቶ ይወሰዳል፤
በእነርሱም ምክንያት መሰማሪያቸውን ፈጽሞ ያጠፋል።
46በባቢሎን ውድቀት ድምፅ ትናወጣለች፤
ጩኸቷም በሕዝቦች መካከል ያስተጋባል።
Порука Вавилону
1Реч коју је руком пророка Јеремије Господ објавио о Вавилону и о земљи халдејској:
2„Објавите међу народима и прогласите;
подигните заставу,
прогласите и не сакривајте.
Реците: ’Освојен је Вавилон,
осрамоћен је Вил
и Меродах50,2 Или: Мардук, једно од највећих вавилонских божанстава. је скршен.
Осрамоћени су њихови идоли
и сломљени њихови одурни ликови.’
3Јер против њега долази народ са севера
који ће му опустошити земљу.
Тамо неће бити потомака људи, а ни стоке,
јер ће побећи и отићи.
4У тим данима и у то време
– говори Господ –
доћи ће заједно Израиљци и Јудејци.
Ићи ће плачући и Господа, Бога свога тражиће.
5Питаће за пут за Сион, лице своје ће к њему окренути:
Прионимо уз Господа
и вечни савез који се неће заборавити.
6Мој је народ сад постао стадо изгубљено,
на грех су их заводили њихови пастири.
Заводили су га по горама,
ишли од брда до брда.
Заборавили су своје почивалиште.
7Прождире их свако ко их нађе,
а њихови душмани говоре: ’Ми за ово нисмо криви!
Они су згрешили Господу, пребивалишту правде;
Господу, нади њихових отаца.’
8Бежите из Вавилона
и из земље халдејске!
Изађите и будите као јарац предводник.
9Ево, ја подижем и доводим на Вавилон
збор народа великих из северне земље.
Постројиће се према њему
и оданде га заробити.
Стреле су им као у ратника што децу одводи
и који се не враћа без плена.
10Халдеја ће плен постати,
а они што је плене чиниће то колико им је по вољи
– говори Господ.
11Јер ви сте се радовали, ви сте и ликовали
док сте пленили моје наследство.
Ритали сте се ко јуница по пропланку,
њиштали сте ко обесни коњи.
12Ваша је мајка јако посрамљена,
зацрвенела се она што вас роди.
Ево, последња међу народима
је као дивљина, пустош и пустара.
13Због гнева Господњег тамо се не живи,
сва ће бити опустошена.
И свако ко поред Вавилона прође ужаснут ће бити
и звиждаће због свих рана његових.
14Постројте се на Вавилон свуд унаоколо!
Гађајте га, чето с луковима,
не штедите стреле јер је Господу згрешио!
15Покличем сад против њега свуд унаоколо!
Руке диже, куле му падају,
строваљене зидине његове
јер ово је Господња освета.
Осветите се:
као што је он чинио, тако њему учините.
16Истребите сејача из Вавилона
и онога што о жетви замахује српом.
Нека се од мача тлачитељског
свако у свој народ врати,
нека свако својој земљи бежи.
17Израиљ је овца отерана
коју су лавови потерали.
Први лав, цар асирски,
га је прождерао;
а овај задњи, Навуходоносор,
цар Вавилона, му је кости оглодао.“
18Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ево, казнићу цара Вавилона у његовој земљи
као што сам казнио цара Асирије.
19Вратићу Израиљ на његову пашу,
да пасе по Кармилу, по Васану,
по Јефремовом горју и по Галаду
док му се душа не напасе.
20У тим данима и у то време
– говори Господ –
неће бити кривице на Израиљу
која се тражи,
и неће бити греха на Јуди
који се тражи;
јер ја опраштам онима који су остатак.
21На мератајимску земљу50,21 Мератајим значи двострука буна а Фекод казна. изађи
и на становнике Фекода.
Побиј их, изручи за њима све клетом уништењу
– говори Господ –
и учини све како сам ти заповедио.
22Бојни поклич и разарање велико
су по земљи!
23Како је пресечен и сломљен
маљ читаве земље!
Како је Вавилон постао ругло
међу народима!
24Замку сам ти поставио
и ти си се ухватио, Вавилоне.
Ти и не знаш да си разоткривен
и ухваћен јер си против Господа заратио.“
25Господ је отворио своју оружарницу
и изнео оружје своје јарости,
јер то у халдејској земљи
је подухват Господа, Бога над војскама.
26На њу дођите са свих крајева,
отворите њене житнице
и згрните је на гомиле!
Изручите је клетом уништењу
да јој нико не преживи!
27Покољите све њене насилнике као бикове,
на клање их поведите!
Јао њима, јер стиже њихов дан,
време њихове казне!
28Глас бегунаца и избеглих из вавилонске земље
јавља по Сиону
о освети Господа, нашег Бога,
о освети за његов Дом.
29„Окупи стрелце на Вавилон,
утабори чету с луковима
против њих свуда унаоколо.
Нека нико не побегне.
Узврати му по делима његовим,
према свему што је учинио ти му учини,
јер се понео дрско против Господа,
против Свеца Израиљева.
30Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ.
31Ево, долазим на тебе, о, дрзниче
– говори Господ Бог над војскама –
јер је дошао твој дан
и време да те казним!
32Посрнуће дрзник, пашће,
а нико га подигнути неће.
Запалићу ватру у његовим градовима
да прогута све унаоколо.“
33Овако каже Господ над војскама:
„Потлачени су заједно народ Израиља
и народ Јуде.
Сви њихови тлачитељи су их зграбили,
одбијају да их ослободе.
34Али је јак њихов Откупитељ!
’Господ над војскама’ му је име.
Он ће их бранити у њиховој парници
да земљи да спокој,
а неспокој свим становницима Вавилона.
35Мач на Халдејце
– говори Господ –
и на све становнике Вавилона,
на његове главаре и мудраце његове!
36Мач на лажне пророке –
нека буду будале.
Мачем на њихове ратнике –
нека се ужасну.
37Мач на њихове коње, на њихова кола
и на све који су међу њима, а мешаног су порекла.
Постаће као жене!
Мач на њихове ризнице –
нека буду оплењене.
38Суша водама његовим!
Нека пресуше,
јер је то земља идола
од чијег ужаса лудо раде.
39Зато ће у њему боравити звери пустињске са хијенама,
и нојеви ће се настанити.
Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
40Као кад је Бог опустошио Содому и Гомору
и околне градове
– говори Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
41Гле, народ долази са севера!
Велики народ и цареви многи
биће подигнути из најдаљих земљиних крајева.
42Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко вавилонска.
43Чуо је о њима глас цар Вавилона
и руке су му клонуле,
обузели су га зебња
и бол као породиљу.
44Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу их потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
45Зато чујте намере Господње што их је за Вавилон намерио,
и његове науме што је за земљу халдејску наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
46Од повика „Освојен је Вавилон“ потрешће се земља
и вапај ће се чути међу народима.
