የምስጋና መዝሙር
1በዚያ ቀን ይህ መዝሙር በይሁዳ ምድር ይዘመራል፤
ብርቱ ከተማ አለችን፤
አምላካችን ቅጥሮቿንና ምሽጎቿን፣
ለድነት አድርጓል።
2በእምነቱ የጸና
ጻድቅ የሆነ ሕዝብ ይገባ ዘንድ፣
በሮቿን ክፈቱ።
3በአንተ ላይ ታምናለችና፣
በአንተ የምትደገፈውን ነፍስ
ፈጽመህ በሰላም ትጠብቃታለህ።
4በእግዚአብሔር ለዘላለም ታመኑ፤
ጌታ እግዚአብሔር የዘላለም ዐምባ ነውና።
5በከፍታ የሚኖሩትን ዝቅ ዝቅ ያደርጋል፤
ከፍ ከፍ ያለችውን ከተማ ያዋርዳል፤
ወደ ምድር ይጥላታል፤
ከትቢያም ጋር ይደባልቃታል።
6እግር፣
የተጨቋኞች እግር፣
የድኾች ኮቴ ይረግጣታል።
7የጻድቃን መንገድ ቅን ናት፤
አንተ ቅን የሆንህ ሆይ፤
የጻድቃንን መንገድ ታቃናለህ።
8እግዚአብሔር ሆይ፤ በሕግህ26፥8 ወይም፣ በፍርድህ ተብሎ መተርጐም ይችላል። ጐዳና በመሄድ፣
አንተን ተስፋ አድርገናል፤
ስምህና ዝናህ፣
የልባችን ምኞት ነው።
9ነፍሴ በሌሊት ትናፍቅሃለች፤
መንፈሴም በውስጤ ትፈልግሃለች።
ፍርድህ ወደ ምድር በመጣ ጊዜ፣
የዓለም ሕዝቦች ጽድቅን ይማራሉ።
10ክፉዎች ርኅራኄ ቢደረግላቸው እንኳ፣
ጽድቅን አይማሩም፤
በቅንነት ምድር እንኳ ክፋትን ያደርጋሉ፤
የእግዚአብሔርንም ግርማ አያስተውሉም።
11እግዚአብሔር ሆይ፤ ክንድህ ከፍ ከፍ ብሏል፤
እነርሱ ግን አላስተዋሉም፤
ለሕዝብህ ያለህን ቅናት ይዩ፤ ይፈሩም፤
ለጠላቶችህም የተዘጋጀው እሳት ይብላቸው።
12እግዚአብሔር ሆይ፤ አንተ ሰላምን መሠረትህልን፤
የሠራነውንም ሁሉ አንተ አከናወንህልን።
13እግዚአብሔር አምላካችን ሆይ፤
ከአንተ ሌላ ሌሎች ጌቶች ገዝተውናል፤
እኛ ግን የአንተን ስም ብቻ እናከብራለን።
14እነርሱ ሞተዋል፤ ከእንግዲህ በሕይወት አይኖሩም፤
መንፈሳቸው ተነሥቶ አይመጣም።
አንተ ቀጣሃቸው፤ አጠፋሃቸው፤
መታሰቢያቸውንም ሁሉ ደመሰስህ።
15እግዚአብሔር ሆይ፤ ሕዝብን አበዛህ፤
ሕዝብን አበዛህ።
ክብሩን ለራስህ አደረግህ፤
የምድሪቱንም ወሰን ሁሉ አሰፋህ።
16እግዚአብሔር ሆይ፤ በተጨነቁ ጊዜ ወደ አንተ መጡ፤
በገሠጽሃቸውም ጊዜ፣
በለሆሳስ ድምፅ ይጸልያሉ26፥16 በዕብራይስጡ የዚህ ሐረግ ትርጕም በትክክል አይታወቅም።።
17እግዚአብሔር ሆይ፤ የፀነሰች ሴት ልትወልድ ስትል፣
በምጥ እንደምትጨነቅና እንደምትጮኽ፣
እኛም በፊትህ እንዲሁ ሆነናል።
18አረገዝን በምጥም ተጨነቅን፤
ነገር ግን ነፋስን ወለድን፤
ለምድርም ድነትን አላመጣንም፤
የዓለምን ሕዝብ አልወለድንም።
19ነገር ግን ሙታንህ ሕያዋን ይሆናሉ፤
በድናቸውም ይነሣል።
እናንት በዐፈር ውስጥ የምትኖሩ፣
ተነሡ፤ በደስታም ዘምሩ።
ጠልህ እንደ ንጋት ጠል ነው፤
ምድር ሙታንን ትወልዳለች።
20ሕዝቤ ሆይ፤ ሂድ ወደ ቤትህ ግባ፤
በርህን ከኋላህ ዝጋ፤
ቍጣው እስኪያልፍ ድረስ፣
ለጥቂት ቀን ተሸሸግ።
21በምድር ላይ የሚኖረውን ሕዝብ ስለ ኀጢአቱ ለመቅጣት፣
እነሆ፤ እግዚአብሔር ከመኖሪያው ወጥቶ ይመጣል፤
ምድር በላይዋ የፈሰሰውን ደም ትገልጣለች፤
የተገደሉትንም ከእንግዲህ አትሸሽግም።
Песма победничка
1У онај дан певаће се ова песма у земљи Јудиној:
„Имамо тврд град,
он нам подиже спасење,
зидове и бедеме.
2Отворите вратнице
да уђе пук праведни
који је доследно веран,
3чију ћеш сабраност засновану на теби
ти сабрати у миру,
у миру зато што се у тебе узда.
4Уздајте се у Господа довека,
јер у Господу, у Господу самом је вечна Стена;
5јер он обара оне који станују високо,
насеље уздигнуто он руши,
он га руши на земљу,
он га срозава у прашину.
6Газиће га нога,
ноге убогих,
кораци невољних.“
Псалам о правди Божијој
7Стаза праведникова је честита
и праведников колосек ти равнаш.
8Да, на стази твојих пресуда,
Господе, ми те очекујемо,
и за именом твојим и за споменом твојим
жуди душа.
9Душа моја жуди ноћу,
да, дух мој у мени, тебе тражим,
јер кад ти пресудиш на земљи,
тад се правди уче становници света.
10Ако опаки добије наклоност,
ипак неће научити шта је праведност;
у земљи честитих он чини неправду
и не обазире се на величанство Господње.
11Господе, рука твоја је подигнута,
ипак они не виде.
Дај да виде ревност твоју за твој народ,
па нек се постиде.
Пламен за непријатеље твоје
нека их прождере.
12Господе, ти нам мир одређујеш,
јер си ти уредио сва дела наша.
13Господе, Боже наш, управљали су нама
осим тебе други господари.
Теби јединоме,
твоје име помињемо.
14Мртви неће оживети,
покојници неће устати,
јер ти си их походио и разорио,
и затро си сваку успомену на њих.
15Умножио си пук, Господе,
умножио си пук,
прославио си се,
проширио си земљи све границе њене.
16Господе, у невољи они су к теби дошли,
тиху молитву изливали
када си их карао.
17Као трудница пред порођајем,
грчи се, вришти у боловима,
такви смо ми пред лицем твојим, Господе,
18Затруднели смо,
грчимо се као да ветар порађамо,
нити смо земљи спасења донели,
нити се родише становници света.
19Оживеће мртви твоји,
дићи ће се с мојим мртвим телом.
Пробудите се и певајте
који боравите у праху,
јер роса светлосна роса је твоја,
и земља покојника пород ће дати.
Бог разоткрива покољ
20Хајде, народе мој, у одаје своје уђи,
и врата своја за собом затвори.
Сакриј се часком на трен,
док јарост не прође.
21Јер, гле, Господ ће изаћи из места својега
да походи кривицу становника земаљских;
и откриће земља крв што је у њој,
и неће више покривати поклане који су у њој.