የጐመራ ፍሬ የሞላበት ቅርጫት
1ጌታ እግዚአብሔር ይህን አሳየኝ፤ እነሆ፤ የጐመራ ፍሬ የሞላበት ቅርጫት ነበረ። 2እርሱም፣ “አሞጽ ሆይ፤ ምን ታያለህ?” አለኝ። እኔም፣ “የጐመራ ፍሬ የሞላበት ቅርጫት አያለሁ” አልሁ። ከዚያም በኋላ እግዚአብሔር እንዲህ አለኝ፤ “በሕዝቤ በእስራኤል ላይ ፍጻሜ መጥቷል፤ ከእንግዲህም አልምራቸውም።”
3ጌታ እግዚአብሔር፣ “በዚያ ቀን የቤተ መቅደሱ ዝማሬ ወደ ዋይታ8፥3 የቤተ መቅደሱ ዘማርያን ዋይታ ያሰማሉ የሚሉ አሉ። ይለወጣል፤ እጅግ ብዙ የሆነ የሰው ሬሳ ወድቆ ይገኛል፤ ዝምታም ይሰፍናል” ይላል።
4እናንት ችግረኞችን የምትረግጡ፣
የምድሪቱንም ድኾች የምታጠፉ ይህን ስሙ፤
5እንዲህም ትላላችሁ፤
“መስፈሪያውን በማሳነስ፣
ዋጋውን ከፍ በማድረግ፣
በሐሰተኛ ሚዛን በማጭበርበር፣
እህል እንድንሸጥ፣
የወር መባቻ መቼ ያበቃል?
ስንዴም ለገበያ እንድናቀርብ፣
ሰንበት መቼ ያልፋል?”
6ድኻውን በብር፣
ችግረኛውንም በጥንድ ጫማ እንገዛለን፤
ግርዱን እንኳ በስንዴ ዋጋ እንሸጣለን።
7እግዚአብሔር በያዕቆብ ክብር እንዲህ ሲል ምሏል፤ “እነርሱ ያደረጉትን ሁሉ ከቶ አልረሳም።
8“በዚህ ነገር ምድር አትናወጥምን?
በውስጧ የሚኖሩትስ ሁሉ አያለቅሱምን?
የምድር ሁለመና እንደ አባይ ወንዝ ይነሣል፤
እንደ ግብፅ ወንዝም ወደ ላይ ይፈናጠራል፤
ተመልሶም ይወርዳል።”
9ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“በዚያ ቀን፣ ፀሓይ በቀትር እንድትጠልቅ አደርጋለሁ፤
ምድርንም ደማቅ ብርሃን ሳለ በቀን አጨልማታለሁ።
10ዓመት በዓላችሁን ወደ ልቅሶ፣
ዝማሬአችሁንም ሁሉ ወደ ዋይታ እለውጣለሁ፤
ሁላችሁም ማቅ እንድትለብሱ፣
ጠጕራችሁንም እንድትላጩ አደርጋለሁ፤
ያን ጊዜ ለአንድያ ልጅ ሞት እንደሚለቀስበት፣
ፍጻሜውንም እንደ መራራ ቀን አደርገዋለሁ።”
11ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤
“በምድር ላይ ራብን የምሰድድበት ዘመን ይመጣል፤
ይኸውም የእግዚአብሔርን ቃል የመስማት ራብ እንጂ፣
እንጀራን የመራብ ወይም ውሃን የመጠማት አይደለም።
12ሰዎች እግዚአብሔርን ለመሻት፣
ከባሕር ወደ ባሕር፣
ከሰሜን ወደ ምሥራቅ ይንከራተታሉ፤
ነገር ግን አያገኙትም።
13“በዚያ ቀን፣
“ቈነጃጅት ሴቶችና ብርቱዎች ጕልማሶች፣
ከውሃ ጥም የተነሣ ይዝላሉ።
14በሰማርያ ኀፍረት8፥14 ወይም በአሼማ ወይም በጣኦት አማልክት የሚምሉ፣
ወይም፣ ‘ዳን ሆይ፤ ሕያው አምላክህን’ የሚሉ፣
ወይም ‘ሕያው የቤርሳቤህ አምላክን8፥14 ወይም መንገዱን’ ብለው የሚምሉ፣
ዳግመኛ ላይነሡ፣ ለዘላለም ይወድቃሉ።”
Корпа летњег воћа
1Ово ми је показао Господ Бог. Гле, корпа летњег воћа. 2Казао ми је: „Амосе, шта видиш?“
Одговорио сам: „Корпу летњег воћа.“
Господ узврати: „Мом народу, Израиљу, дошао је крај8,2 Игра речи, јер именице крај и летње воће на јеврејском звуче готово исто. и ја више нећу да му попуштам.
3На тај дан ће лелек бити храмска песма – говори Господ Бог – посвуда ће бити разбацани многи лешеви. Тише само!
4Чујте ово, о, ви што газите убогога
и сатирете понизне у земљи!
5Говорите:
’Када ће се завршити младина
да продајемо жито,
и субота, да отворимо житнице;
да закидамо на мери,
варамо на теговима
и подваљујемо непоштеним теразијама;
6да за сребро купујемо сиромаха
и убогог за сандале,
да продајемо житне трице.’“
7Господ се заклео поносом Јаковљевим: „Довека заборавити нећу сва њихова дела.
8Зар се земља због тога неће задрмати
и закукати свако живи на њој?
Подиће се на њој све попут Нила,
набујаће и опашће
као Нил египатски.
9И тога дана ћу дати да сунце зађе у подне,
и донећу земљи помрчину у по бела дана
– говори Господ.
10Окренућу ваше светковине у жалопојку
и све песме ваше у нарицаљку.
Сва ћу бедра ваша обући у кострет
и оћелавићу сваку главу.
Учинићу жалопојку као за јединцем
и крај тога као дан горчине.
11Гле, долазе дани – говори Господ Бог –
када ћу послати глад на земљу.
Али не глад за хлебом, не жеђ за водом,
већ за слушањем речи Господњих!
12Тумараће од мора до мора
и од севера до истока.
Лутаће с једног краја на други,
тражиће реч Господњу и неће је наћи.
13Тога ће дана
од жеђи смалаксати
лепе девојке и младићи,
14они који се заклињу идолом Самарије
и говоре: ’Жив био твој бог, о, Дане!
Жив био пут у Вир-Савеју!’
И онда ће пасти и више се неће дићи.“
