ነህምያ በመጨረሻ የወሰደው የተሐድሶ ርምጃ
1በዚያም ቀን የሙሴን መጽሐፍ ከፍ ባለ ድምፅ ለሕዝቡ አነበቡ፤ አሞናዊም ሆነ ሞዓባዊ ወደ እግዚአብሔር ጉባኤ ፈጽሞ እንዳይገባ የሚከለክል ተጽፎ ተገኘ፤ 2ይህ የሆነው እስራኤልን በምግብና ውሃ መስተንግዶ በመቀበል ፈንታ፣ በለዓም እንዲረግምላቸው በገንዘብ ስለ ገዙት ነበር። ይሁን እንጂ አምላካችን ርግማኑን ወደ በረከት ለወጠው። 3ሕዝቡም ይህን ሕግ በሰሙ ጊዜ፣ የባዕድ ወገን የሆኑትን ሁሉ ከእስራኤል ለዩ።
4ቀድሞ የአምላካችን ዕቃ ቤቶች ኀላፊ ሆኖ የተሾመው ካህኑ ኤልያሴብ ነበር፤ እርሱም ከጦብያ ጋር የጠበቀ ወዳጅነት ነበረው፤ 5ከዚህ በፊት የእህል ቍርባኑ፣ ዕጣኑ፣ የቤተ መቅደሱ ዕቃዎች፣ የእህሉ ዐሥራትና፣ ለሌዋውያን፣ ለመዘምራንና ለበር ጠባቂዎች የታዘዘው አዲሱ ወይንና ዘይት፣ ለካህናቱም የሚመጣው ስጦታ ይቀመጥበት የነበረውን ትልቁን የዕቃ ቤት እንዲኖርበት ሰጥቶት ነበር።
6ይህ ሁሉ ሲሆን እኔ በኢየሩሳሌም አልነበርሁም፤ ምክንያቱም በባቢሎን ንጉሥ በአርጤክስስ ሠላሳ ሁለተኛ ዓመት ተመልሼ ወደ ንጉሡ ሄጄ ነበር። ከጥቂት ጊዜም በኋላ የንጉሡን ፈቃድ ጠይቄ 7ወደ ኢየሩሳሌም ተመለስሁ፤ በዚያም ኤልያሴብ በእግዚአብሔር ቤት አደባባይ ለጦብያ አንድ መኖሪያ ክፍል በመስጠት የፈጸመውን ክፉ ድርጊት ተረዳሁ። 8እኔም በጣም ዐዘንሁ፤ የጦብያንም የቤት ዕቃ ሁሉ ከክፍሉ እያወጣሁ ወደ ውጭ ጣልሁ። 9ክፍሎቹንም እንዲያነጹ ትእዛዝ ሰጠሁ፤ ከዚያም የእግዚአብሔርን ቤት ዕቃዎች፣ የእህሉን ቍርባንና ዕጣኑን ጭምር መልሼ አስገባሁ።
10እንዲሁም ለሌዋውያን የተመደበው ድርሻ እንዳልተሰጣቸውና አገልግሎቱን በኀላፊነት የሚመሩ ሌዋውያንና መዘምራን ሁሉ ወደየርስታቸው መመለሳቸውን ተረዳሁ። 11ስለዚህ ሹማምቱን ገሥጬ፣ “ቤተ መቅደሱ እስከዚህ ቸል የተባለው ለምንድን ነው?” ብዬ ጠየቅኋቸው። ከዚያም እነርሱን በአንድነት ሰብስቤ ወደ ምድብ ሥራቸው እንዲመለሱ አደረግሁ።
12ይሁዳም ሁሉ የእህሉን፣ የአዲሱን ወይንና የዘይቱን ዐሥራት ወደ ዕቃ ቤቶቹ አስገቡ። 13ለዕቃ ቤቶቹም ካህኑን ሰሌምያን፣ ጸሓፊውን ሳዶቅንና ፈዳያ የተባለውን ሌዋዊ ኀላፊ አድርጌ ሾምሁ፤ መደብሁ፤ እንዲሁም የመታንያን ልጅ፣ የዘኩርን ልጅ ሐናንን ረዳታቸው አደረግሁ፤ ምክንያቱም እነዚህ ሰዎች ታማኞች ነበሩ። ሥራቸውም ለወንድሞቻቸው የተመደበውን ቀለብ ማከፋፈል ነበረ።
14አምላኬ ሆይ፤ ስለዚህ ነገር አስበኝ፤ ለአምላኬ ቤትና ለአገልግሎቱ ስል በታማኝነት ያከናወንሁትን አታጥፋ።
15በእነዚያ ቀናት በይሁዳ በሰንበት ቀን የወይን መጭመቂያ የሚረግጡ፣ እህል የሚያስገቡና፣ የወይን ጠጅ፣ የወይን ዘለላ፣ የበለስና ሌሎችን የጭነት ዐይነቶች ሁሉ በአህያ ላይ የሚጭኑ ሰዎች አየሁ፤ ይህን ሁሉ ወደ ኢየሩሳሌም ያስገቡ የነበረው በሰንበት ቀን ነበረ። ስለዚህ በዚያን ቀን ምግብ እንዳይሸጡ ከለከልኋቸው። 16በኢየሩሳሌም የሚኖሩ የጢሮስ ሰዎችም ዓሣና ልዩ ልዩ ሸቀጣ ሸቀጥ በሰንበት ቀን እያመጡ ለይሁዳ ሕዝብ በኢየሩሳሌም ይሸጡ ነበር። 17እኔም የይሁዳን መኳንንት በመገሠጽ እንዲህ አልኋቸው፤ “ሰንበትን በማርከስ ይህ የምትፈጽሙት ክፉ ድርጊት ምንድን ነው? 18የቀድሞ አባቶቻችሁ ያደረጉት ይህንኑ አልነበረምን? አምላካችንስ ይህን ሁሉ ጥፋት በእኛና በዚች ከተማ ላይ ያመጣው በዚሁ በደላችን አይደለምን? አሁንም እናንተ ሰንበትን በማርከስ የባሰ መከራ በእስራኤል ላይ ታመጣላችሁ።”
19በሰንበት ዋዜማ በኢየሩሳሌም በሮች ላይ የምሽቱ ጥላ ማረፍ ሲጀምር በሮቹ እንዲዘጉና፣ ሰንበት እስኪያልፍ ድረስ እንዳይከፈቱ አዘዝሁ፤ በሰንበት ቀን ጭነት እንዳይገባም ከራሴ ሰዎች አንዳንዶቹን በየበሩ ላይ አቆምሁ። 20የልዩ ልዩ ሸቀጣ ሸቀጥ ነጋዴዎችና ቸርቻሪዎች ከኢየሩሳሌም ውጭ አንድ ወይም ሁለት ጊዜ ዐድረዋል። 21እኔ ግን፣ “ከቅጥሩ ውጭ የምታድሩት ለምንድን ነው? እንዲህ ያለውን ነገር ዳግመኛ ብታደርጉ እጄን አነሣባችኋለሁ” ስል አስጠነቀቅኋቸው፤ እነርሱም ከዚያን ጊዜ ጀምሮ በሰንበት ቀን አልመጡም። 22ከዚያም ሌዋውያኑ ራሳቸውን እንዲያነጹ፣ ሄደውም የቅጥሩን በር እንዲጠብቁና የሰንበትንም ቀን እንዲቀድሱ አዘዝኋቸው።
አምላኬ ሆይ፤ ስለዚህም ደግሞ አስበኝ፤ እንደ ታላቅ ፍቅርህም ብዛት ምሕረት አድርግልኝ።
23በእነዚያም ቀናት የአሽዶድን፣ የአሞንንና የሞዓብን ሴቶች ያገቡ አይሁድ አገኘሁ። 24ከልጆቻቸውም እኩሌቶቹ የአሽዶድን፣ ወይም ከሌሎቹ ሕዝቦች የአንዱን ቋንቋ እንጂ የአይሁድን ቋንቋ መናገር አይችሉም ነበር። 25እኔም ገሠጽኋቸው፤ ርግማንም አወረድሁባቸው። አንዳንዶቹን መታኋቸው፤ ጠጕራቸውንም ነጨሁ። በእግዚአብሔር ስም እንዲህ ስል አማልኋቸው፤ “ሴቶች ልጆቻችሁን ለወንዶች ልጆቻቸው አትስጡ፤ ሴቶች ልጆቻቸውንም ለወንዶች ልጆቻችሁ አትውሰዱ። 26የእስራኤል ንጉሥ ሰሎሞን ኀጢአት የሠራው እንዲህ ከመሰለው ጋብቻ የተነሣ አይደለምን? በብዙ መንግሥታት መካከል እንደ እርሱ ያለ ንጉሥ አልነበረም፤ በአምላኩም የተወደደ ነበረ፤ እግዚአብሔርም በእስራኤል ሁሉ ላይ ንጉሥ አደረገው። ነገር ግን ባዕዳን ሴቶች ወደ ኀጢአት መሩት። 27እናንተም ደግሞ ባዕዳን ሴቶችን በማግባት ይህን የመሰለ ታላቅ በደል እንደምትፈጽሙና ለአምላካችንም ታማኞች እንዳልሆናችሁ መስማት ይገባናልን?”
28ከሊቀ ካህኑ ከኤልያሴብ ልጅ ከዮአዳ ልጆች አንዱ የሖሮናዊው የሰንባላጥ አማች ነበረ፤ እኔም ከአጠገቤ አባረርሁት።
29አምላኬ ሆይ፤ የክህነትን ማዕረግ፣ የክህነትንና የሌዋውያንን ቃል ኪዳን ስላረከሱ ዐስባቸው።
30ስለዚህ ካህናቱንና ሌዋውያኑን ከማናቸውም ባዕድ ነገር ሁሉ አነጻኋቸው፤ የእያንዳንዱንም ተግባር በመለየት በየሥራ ቦታቸው መደብኋቸው። 31በተወሰነው ጊዜ ስለሚዋጣውም የማገዶ ዕንጨትና ስለ በኵራቱ መመሪያ ሰጠሁ።
አምላኬ ሆይ፤ በቸርነት አስበኝ።
Немијина последња дела обнове
1Тог дана била је народу читана Мојсијева књига и у њој се нашло да је записано да се Амонац и Моавац довека не примају у Божији збор. 2Јер нису изашли у сусрет израиљском народу са хлебом и водом. Чак су против њих унајмили Валама да их прокуне, али је наш Бог преокренуо клетву у благослов. 3И чим су чули Закон одвојили су од Израиља сваку особу мешаног порекла.
4Пре тога је свештеник Елијасив, Товијин рођак, постављен над одајама Дома нашег Бога. 5Он је уредио за њега велику одају, где је народ раније стављао житне жртве, тамјан, посуђе, десетак у житу, младом вину и уљу; према заповести за Левите, певаче, вратаре и приносе за свештенике.
6Наиме, док се све то дешавало, ја нисам био у Јерусалиму, јер сам у тридесет другој години Артаксеркса, цара Вавилона, отишао цару. Након неколико дана затражио сам од цара да одсуствујем. 7А када сам дошао у Јерусалим запазио сам зло које је направио Елијасив за Товију, да је за њега уредио одају у дворишту Дома Божијег. 8То ми је било веома мрско па сам избацио све ствари Товијине куће ван одаје. 9Тада сам заповедио и они су очистили одаје, па сам поново унео посуђе Божијег Дома, житне жртве и тамјан.
10Запазио сам и да се делови за Левите нису давали, па су са службе коју су обављали одбегли и Левити и певачи, свако на своју њиву. 11Зато сам укорио достојанственике и рекао им: „Зашто је занемарен Божији Дом?!“ Затим сам их окупио и поставио на њихова места.
12Сви из Јуде су донели у складишта десетак у житу, младом вину и уљу. 13Над складиштима сам као надгледнике поставио свештеника Селемију и Садока, зналца Светог писма, и Федају као једног од Левита. Поред њих је био Захуров син Анана, син Матанијин. Њих су сматрали поузданима и на њима је било да раздељују својој браћи.
14Сети ме се, о, мој Боже, због овога! Не заборави моја добра која сам учинио у Дому мога Бога и у његовим службама!
15Тих дана видео сам у Јуди неке како муљају грожђе у суботу, неки су скупљали жито, неки га товарили на магарце са вином, грожђем, смоквама и разним товарима. Све то су доносили у Јерусалим у суботњи дан, а ја сам их упозоравао што на тај дан продају храну. 16А Тирци који су ту пребивали доносили су рибу и разноврсну робу, па су је продавали суботом Јеврејима и у Јерусалиму. 17Зато сам укорио Јудине главаре и рекао им: „Какво је то зло што радите и скрнавите суботњи дан?! 18Зар то нису радили и ваши преци па је Бог наш довео на нас и на овај град све ове невоље? А ви још распламсавате гнев над Израиљем скрнавећи суботу.“
19Тако, кад се смркло на вратима Јерусалима пред суботу, заповедио сам и затворили су врата. Још сам заповедио да се не отварају док субота не прође. Затим сам неке од мојих слугу поставио на врата да не би улазио товар у суботњи дан. 20Трговци и продавци разноврсне робе су једном или два пута преноћили изван Јерусалима. 21Упозорио сам их и рекао им: „Зашто ноћите пред зидом? Дићи ћу руку на вас ако то поново урадите!“ И од тада више нису долазили суботом. 22Још сам рекао Левитима да се посвете и дођу да чувају врата, да се посвети суботњи дан.
Сети ме се и због овог, о, мој Боже, и сажали се на мене по богатству своје милости!
23Такође, тих сам дана видео Јевреје који су оженили Азоћанке, Амонке и Моавке. 24Половина њихове децe су говорила азотски и нису умела да причају јудејски, него језик овог или оног народа. 25Ја сам их корио, проклињао их, ударао неке људе и чупао им косу. Заветовао сам их Богом: „Не дајите своје ћерке за њихове синове и не узимајте њихове ћерке за своје синове и за себе! 26Зар није тако згрешио Соломон, цар Израиља, а међу многим народима није било цара попут њега? Његов Бог га је волео и учинио га је Бог царем над свим Израиљем, али су и њега на грех навеле жене туђинке. 27Зар да слушамо о вама како радите све то велико зло, да радите невернички према нашем Богу женећи се туђинкама?“
28А један од синова Јодаја – који је син Првосвештеника Елијасива – био је зет Санавалата Ороњанина и ја сам га отерао од себе.
29Сети их се, о, мој Боже, због скрнављења свештенства и завета свештенства и левитства!
30Онда сам их очистио од свега што је туђе и поставио на дужности свештенике и Левите, сваког на његов посао, 31и за принос у дрвима у одређено време и за првине плодова.
Сети ме се, о, мој Боже, по добру!
