የጥበብ ጥሪ
1ጥበብ ጮኻ አትጣራምን?
ማስተዋልስ ድምፅዋን ከፍ አድርጋ አታሰማምን?
2በመንገድ አጠገብ ባሉ ኰረብቶች፣
መንገዶቹ በሚገናኙበትም ላይ ትቆማለች፤
3ወደ ከተማዪቱ በሚያስገቡት በሮች አጠገብ፣
በመግቢያዎቹ ላይ፣ ድምፅዋን ከፍ አድርጋ እንዲህ ስትል ትጮኻለች፤
4“ሰዎች ሆይ፤ የምጠራው እኮ እናንተን ነው፤
ለሰው ልጆች ሁሉ ድምፄን ከፍ አደርጋለሁ።
5እናንተ ብስለት የጐደላችሁ፤ ጠንቃቃነትን ገንዘብ አድርጉ፤
እናንተ ተላሎች፤ ማስተዋልን አትርፉ።
6የምናገረው ጠቃሚ ነገር ስላለኝ አድምጡኝ፤
ቀና ነገር ለመናገር ከንፈሮቼን እከፍታለሁ።
7አንደበቴ እውነትን ይናገራል፤
ከንፈሮቼ ክፋትን ይጸየፋሉና።
8ከአንደበቴ የሚወጡት ቃሎች ሁሉ ጽድቅ ናቸው፤
አንዳቸውም ጠማማና ግራ የሚያጋቡ አይደሉም።
9በጥልቅ ለሚያስተውሉ ሁሉም ቀና ናቸው፤
ዕውቀት ላላቸውም ስሕተት የለባቸውም።
10ከብር ይልቅ ምክሬን፣
ከንጹሕ ወርቅ ይልቅ ዕውቀትን ምረጡ፤
11ጥበብ ከቀይ ዕንይበልጥ ውድ ናትና፤
ከምትመኙት ነገር ሁሉ አንዳች የሚስተካከላት የለም።
12“እኔ ጥበብ ከማስተዋል ጋር አብሬ እኖራለሁ፤
ዕውቀትና ልባምነት ገንዘቦቼ ናቸው።
13እግዚአብሔርን መፍራት ክፋትን መጥላት ነው፤
እኔም ትዕቢትንና እብሪትን፣
ክፉ ጠባይንና ጠማማ ንግግርን እጠላለሁ።
14ምክርና ትክክለኛ ፍርድ የእኔ ናቸው፤
ማስተዋል አለኝ፤ ብርታት አለኝ።
15ነገሥታት በእኔ ይነግሣሉ፤
ገዦችም ትክክል የሆነውን ሕግ ይደነግጋሉ፤
16መሳፍንት በእኔ ይገዛሉ፤
በምድር ላይ የሚገዙ መኳንንትም ሁሉ በእኔ ያስተዳድራሉ።8፥16 አያሌ የዕብራይስጥ ቅጆችና የሰብዓ ሊቃናት ትርጕም፣ ብዙ የዕብራይስጥ ቅጆች በምድር ላይ በጽድቅ የሚገዙ ይላሉ።
17የሚወድዱኝን እወድዳቸዋለሁ፤
ተግተው የሚሹኝም ያገኙኛል።
18ሀብትና ክብር፣
ዘላቂ ብልጽግናና ስኬት በእኔ ዘንድ አሉ።
19ፍሬዬ ከንጹሕ ወርቅ ይበልጣል፤
ስጦታዬም ከነጠረ ብር።
20እኔ በጽድቅ መንገድ እሄዳለሁ፤
በፍትሕም ጐዳና እጓዛለሁ፤
21ለሚወድዱኝ ብልጽግና እሰጣለሁ፤
ግምጃ ቤታቸውንም እሞላለሁ።
22“እግዚአብሔር ከቀድሞ ሥራዎቹ በፊት፣
የተግባሮቹ8፥22 ወይም የመንገዱ፣ የግዛቱ መጀመሪያ አድርጎ አመጣኝ፤8፥22 ወይም እግዚአብሔር በሥራው መጀመሪያ ያዘኝ ወይም እግዚአብሔር በሥራው መጀመሪያ አመጣኝ
23ዓለም ከመፈጠሩ አስቀድሞ፣
ከጥንት ከዘላለም ተሾምሁ።8፥23 ወይም ተሠራ?
24ከውቅያኖሶች በፊት፣
የውሃ ምንጮች ከመፍለቃቸው በፊት ተወለድሁ፤
25ተራሮች ገና ሳይመሠረቱ፣
ከኰረብቶችም በፊት ተወለድሁ፤
26ምድርን ወይም ሜዳዎቿን፣
ወይም ምንም ዐይነት የዓለም ትቢያን ከመፍጠሩ በፊት እኔ ተወለድሁ።
27ሰማያትን በዘረጋ ጊዜ፣
በውቅያኖስ ላይ የአድማስ ምልክት ባደረገ ጊዜ እኔ እዚያ ነበርሁ፤
28ደመናትን በላይ ባጸና ጊዜ፣
የውቅያኖስን ምንጮች በመሠረተ ጊዜ፣
29ለባሕር ድንበርን በከለለ ጊዜ፣
ውሆችም የእርሱን ትእዛዝ እንዳያልፉ፣
የምድርንም መሠረቶች ወሰን ባበጀ ጊዜ፣
30በዚያን ጊዜ ከጐኑ ዋና ባለሙያ ነበርሁ።
ሁልጊዜ በፊቱ ሐሤት እያደረግሁ፣
ዕለት ተዕለት በደስታ እሞላ ነበር፤
31የእርሱ በሆነው መላው ዓለም ሐሤት እያደረግሁ፣
በሰው ልጆች ደስ እሰኝ ነበር።
32“እንግዲህ፣ ልጆቼ ሆይ፤ አድምጡኝ፤
መንገዴን የሚጠብቁ ቡሩካን ናቸው።
33ምክሬን አድምጡ፤ ጥበበኞች ሁኑ፤
ቸልም አትበሉት።
34በየዕለቱ ደጃፌ ላይ የሚጠብቅ፣
በበራፌ ላይ የሚጠባበቅ፣
የሚያዳምጠኝ ሰው ቡሩክ ነው።
35የሚያገኘኝ ሁሉ ሕይወትን ያገኛልና፤
ከእግዚአብሔርም ዘንድ ሞገስን ይቀበላል።
36የሚያጣኝ ሁሉ ግን ራሱ ይጐዳል፤
የሚጠሉኝም ሁሉ ሞትን ይወድዳሉ።”
Мудрост позива
1Зар то мудрост не позива,
не диже ли разборитост глас свој?
2Ено је на узвишицама, покрај пута,
на раскршћима се поставила;
3на капијама, на улазима у град,
на улазним вратима она виче:
4„Људи, вас дозивам
и глас дижем целом човечанству!
5Разборитости се научите, лаковерни људи,
уразумите срце, неразумни.
6Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
честите ће бити изреке усана мојих.
7Баш истину казиваћу
јер је злоба мрска уснама мојим.
8Праведне су све речи мојих уста
и нема у њима изопачености и непоштења.
9Све су оне јасне разборитом
и исправне онима што знање стичу.
10Прихватите поуку моју, а не сребро,
изаберите знање пре него суво злато.
11Јер је мудрост од драгуља боља
и сва јој уживања ни принети нису.
12Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
проналазим знање и домишљатост.
13Богобојазност значи мрзети зло,
јер ја мрзим бахати понос,
пут злобе и уста покварена.
14У мени је савет, поуздана мудрост.
У мени је умност, ја имам снагу.
15Цареви владају уз моју помоћ
и владари деле правду.
16Главари, кнезови и све праведне судије
владају уз моју помоћ.
17Ја волим све који воле мене,
налазе ме сви који ме помно траже.
18Част, иметак, трајно благостање
и праведност су са мном.
19Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
и добит моја боља од пробраног сребра.
20Ја ходам путем праведности
и посред стаза правде,
21да онима који ме воле дам наследство
и њихове ризнице напуним.
22Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
још пре дела својих древних.
23Постављена сам од давнина,
од искона, пре постања земље.
24Рођена сам кад бездана још није било,
када није било ни извора обилних вода.
25Пре планина постављених
и пре брда рођена сам,
26док још земљу он створио није,
ни поља, ни прво тло света.
27Када је створио небеса, ја сам била тамо,
када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28када је горе учвршћивао облаке
и када су набујали извори бездана;
29када је мору поставио његове обале,
како вода не би прелазила његову заповест,
и када је означио темеље земљине.
30Била сам уз њега као градитељка,
била сам му радост свакодневна,
веселила се пред њим стално;
31веселила се по свету, по његовој земљи
и радовала се са потомцима људи.
32Зато ме, децо, послушајте.
О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33Послушајте поуку моју,
радите мудро и не одбацујте је.
34Како је благословен човек који ме слуша,
који свакодневно бдије на мојим вратима
и пази на доврацима врата мојих!
35Јер ко мене нађе, нашао је живот
и добио наклоност Господњу.
36Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
а сви који ме мрзе воле смрт.“
