ከጥበብ የሚገኝ ተጨማሪ በረከት
1ልጄ ሆይ፤ ትምህርቴን አትርሳ፤
ትእዛዞቼን በልብህ ጠብቅ፤
2ቀኖችን ይጨምሩልሃል፤ ዓመቶችንም ያረዝሙልሃል፤
ሕይወት፣ ሀብትንና ሰላምን ያበዙልሃል።
3ፍቅርና ታማኝነት ከቶ አይለዩህ፤
በዐንገትህ ዙሪያ እሰራቸው፤
በልብህም ጽላት ላይ ጻፋቸው።
4በዚያን ጊዜ ሞገስንና መልካም ስምን፣
በእግዚአብሔርና በሰው ዘንድ ታገኛለህ።
5በፍጹም ልብህ በእግዚአብሔር ታመን፤
በራስህ ማስተዋል አትደገፍ፤
6በመንገድህ ሁሉ እርሱን ዕወቅ፤
እርሱም ጐዳናህን ቀና ያደርገዋል።3፥6 ወይም ጐዳናህን ያቀናልሃል
7በራስህ አስተያየት ጠቢብ ነኝ አትበል፤
እግዚአብሔርን ፍራ፤ ከክፉም ራቅ።
8ይህም ለሰውነትህ ጤንነትን፣
ለዐጥንትህም ልምላሜን ያመጣልሃል።
9እግዚአብሔርን በሀብትህ፣
ከምርትህ ሁሉ በኵራት አክብረው፤
10ይህን ብታደርግ፣ ጎተራህ ሞልቶ ይትረፈረፋል፤
መጥመቂያህም በአዲስ የወይን ጠጅ ቲፍ ብሎ ይሞላል።
11ልጄ ሆይ፤ የእግዚአብሔርን ተግሣጽ አትናቅ፤
በዘለፋውም አትመረር፤
12አባት ደስ የሚሰኝበትን ልጁን እንደሚቀጣ3፥12 ወይም እንደሚገሥጽ ሁሉ፣
እግዚአብሔርም የሚወድደውን ይገሥጻልና።
13ጥበብን የሚያገኛት፣
ማስተዋልንም ገንዘቡ የሚያደርጋት ሰው ቡሩክ ነው፤
14እርሷ ከብር ይልቅ ትርፍ የምታመጣ፣
ከወርቅም ይልቅ ጥቅም የምታስገኝ ናትና።
15ከቀይ ዕንይበልጥ ውድ ናት፤
አንተ ከምትመኘውም ሁሉ የሚስተካከላት የለም።
16በቀኝ እጇ ረዥም ዕድሜ አለ፤
በግራ እጇም ሀብትና ክብር ይዛለች።
17መንገዷ ደስ የሚያሰኝ ነው፤
ጐዳናዋም ሁሉ ሰላም ነው።
18ለሚያቅፏት የሕይወት ዛፍ ናት፤
የሚይዟትም ይባረካሉ።
19እግዚአብሔር በጥበብ ምድርን መሠረተ፤
በማስተዋል ሰማያትን በየስፍራቸው አጸና፤
20በዕውቀቱ ቀላያት ተከፈሉ፤
ደመናትም ጠልን አንጠበጠቡ።
21ልጄ ሆይ፤ ትክክለኛ ፍርድንና አስተውሎ መለየትን ጠብቅ፤
እነዚህ ከእይታህ አይራቁ፤
22ለነፍስህ ሕይወት፣
ለዐንገትህም ጌጥ ይሆናሉ።
23ከዚያም መንገድህን በሰላም ትሄዳለህ፤
እግርህም አይሰናከልም፤
24ስትተኛ አትፈራም፤
ትተኛለህ እንቅልፍህም ጣፋጭ ይሆናል።
25ድንገተኛን መከራ፣
በክፉዎች ላይ የሚደርሰውንም ጥፋት አትፍራ፤
26እግዚአብሔር መታመኛህ ይሆናልና፤
እግርህንም በወጥመድ ከመያዝ ይጠብቃል።
27ማድረግ እየቻልህ
ለሚገባቸው መልካም ነገር ከማድረግ አትቈጠብ።
28አሁን በእጅህ እያለ፣
ጎረቤትህን፣ “ቈይተህ ተመለስ፤ ነገ እሰጥሃለሁ” አትበለው።
29አንተን ተማምኖ በአጠገብህ በተቀመጠ፣
በጎረቤትህ ላይ ክፉ አትምከርበት።
30ምንም ጕዳት ሳያደርስብህ፣
ያለ ምክንያት ሰውን አትክሰስ።
31በክፉ ሰው አትቅና፤
የትኛውንም መንገዱን አትምረጥ፤
32እግዚአብሔር ጠማማን ሁሉ ይጸየፋልና፤
ለቅን ሰው ግን ምስጢሩን ይገልጥለታል።
33የእግዚአብሔር ርግማን በክፉዎች ቤት ላይ ነው፤
የጻድቃንን ቤት ግን ይባርካል።
34እርሱ በዕቡያን ፌዘኞች ላይ ያፌዛል፤
ለትሑታን ግን ሞገስን ይሰጣል።
35ጠቢባን ክብርን ይወርሳሉ፤
ሞኞችን ግን ለውርደት ያጋልጣቸዋል።
Благодати мудрости
1Сине мој, поуку моју не заборављај
и у срцу чувај заповести моје,
2јер ће ти продужити дане и године живота,
мир ће ти придодати.
3Милост и истина нека не одлазе од тебе.
Вежи их око врата,
упиши их на плочу срца!
4И тад ћеш наћи милост и наклоност
и у Божијим и у људским очима.
5У Господа поуздај се свим срцем својим
и немој се ослањати на мудрост своју.
6Мисли на њега на својим путевима
да би твоје стазе учинио равним.
7У очима својим немој бити мудар,
бој се Господа и бежи од зла.
8То ће ти телу донети здравље,
кости ће ти подмладити.
9Дај част Господу својим добрима
и првинама свега што си стекао.
10Тада ће се обилно напунити амбари твоји,
преливаће се широм каце твоје.
11Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
12јер Господ кори оног кога воли,
баш као и отац сина у коме му је милина.
13Како је благословен човек који је нашао мудрост,
човек који је добио разборитост!
14Јер је она драгоценија него добит од сребра,
корист је њена од злата већа.
15Вреднија је од драгуља
и равна јој нису сва уживања твоја.
16У десници њеној је дуги живот,
а у њеној левици су богатство и углед.
17Путеви су њени путеви благи
и све њене стазе су мирне.
18Она је дрво живота онима који је се држе
и благословени су они који су чврсто прионули уз њу.
19Мудрошћу је Господ утемељио земљу
и разборитошћу је поставио небеса.
20Знање је његово провалило бездане
и облаци су прокапали росом.
21Сине мој, не скрећи поглед са тога
и очувај истинску мудрост и домишљатост;
22биће то живот твојој души
и привезак око твога врата.
23Тада ћеш спокојно корачати својим путем
и нога се твоја неће спотакнути.
24Кад починеш, нећеш се бојати,
када легнеш слатко ћеш да спаваш.
25Нећеш се бојати кад страхота бане,
када зликовачко разарање дође.
26Јер ће Господ поред тебе бити
и чуваће твој корак од замке.
27Не ускраћуј помоћ невољницима
када су ти руке кадре да учине.
28Немој рећи своме ближњем –
„Сутра дођи и даћу ти“ –
када имаш то код себе.
29Не смишљај злобу ближњему своме,
јер он са тобом спокојно живи.
30Не свађај се с било киме без разлога
ако ти није нанео зло.
31Не завиди насилнику
и не бирај било коју од стаза његових.
32Јер је Господу одуран покварењак,
а близак је с честитима.
33На кући је зликовачкој Господње проклетство,
а његови благослови на кући праведника.
34Ругачима Бог се руга,
а понизнима исказује милост.
35Мудри људи наследиће углед,
а безумнима следује срамота.
