1በክፉ ሰዎች አትቅና፤
ጓደኝነታቸውም አይመርህ፤
2ልባቸው ዐመፅን ያውጠነጥናልና፤
ከንፈራቸውም ሸፍጥ ያወራል።
3ቤት በጥበብ ይሠራል፤
በማስተዋልም ይጸናል፤
4በዕውቀትም ውድና ውብ በሆነ ንብረት፣
ክፍሎቹ ይሞላሉ።
5ጠቢብ ሰው ታላቅ ኀይል አለው፤
ዕውቀት ያለውም ሰው ብርታትን ይጨምራል፤
6ጦርነት ለመግጠም መልካም ምክር፣
ድል ለማድረግም ብዙ አማካሪዎች ያስፈልጋሉ።
7ጥበብ ለተላላ በጣም ሩቅ ናት፤
በከተማዪቱ በር ሸንጎ ላይም መናገር አይችልም።
8ክፋት የሚያውጠነጥን፣
“ተንኰለኛ” በመባል ይታወቃል።
9የተላላ ዕቅድ ኀጢአት ነው፤
ሰዎችም ፌዘኛን ይጸየፋሉ።
10በመከራ ጊዜ ፈራ ተባ ካልህ፣
ዐቅምህ ምንኛ ደካማ ነው!
11ወደ ሞት የሚነዱትን ታደጋቸው፤
እየተጐተቱ ለዕርድ የሚሄዱትን አድናቸው።
12አንተም፣ “ስለዚህ ነገር ምንም አላውቅም” ብትል፣
ልብን የሚመረምር እርሱ አያስተውልምን?
ሕይወትህን የሚጠብቃት እርሱ አያውቅምን?
ለእያንዳንዱስ እንደ ሥራው መጠን አይከፍለውምን?
13ልጄ ሆይ፤ መልካም ነውና ማር ብላ፤
የማር ወለላም ጣዕም ይጣፍጥሃል።
14ጥበብም ለነፍስህ እንደዚሁ ጣፋጭ እንደ ሆነች ዕወቅ፤
ብታገኛት ለነገ አለኝታ ይኖርሃል፤
ተስፋህም ከንቱ አይሆንም።
15በጻድቅ ሰው ቤት ላይ እንደ ወንበዴ አታድፍጥ፤
መኖሪያውንም በድንገት አታጥቃ፤
16ጻድቅ ሰባት ጊዜ እንኳ ቢወድቅ ይነሣልና፤
ክፉዎች ግን በጥፋት ይወድቃሉ።
17ጠላትህ ሲወድቅ ደስ አይበልህ፤
ሲሰናከልም ልብህ ሐሤት አያድርግ፤
18አለዚያ እግዚአብሔር ይህን አይቶ ደስ አይለውም፤
ቍጣውንም ከእርሱ ይመልሳል።
19በጨካኞች ድርጊት አትጨነቅ፤
በክፉዎችም አትቅና፤
20ግፈኛ ተስፋ የለውምና፤
የክፉዎችም መብራት ድርግም ብላ ትጠፋለች።
21ልጄ ሆይ፤ እግዚአብሔርንና ንጉሥን ፍራ፤
ከዐመፀኞችም ጋር አትተባበር፤
22ሁለቱም የሚያመጡት መዓት፤
ምን እንደሚሆን ማን ያውቃል?
ተጨማሪ የጠቢባን ምሳሌዎች
23እነዚህም ደግሞ የጠቢባን ምሳሌዎች ናቸው፦
በዳኝነት አድልዎ ማድረግ ተገቢ አይደለም፤
24በደለኛውን፣ “አንተ ንጹሕ ነህ” የሚለውን፣
ሕዝቦች ይረግሙታል፤ መንግሥታትም ያወግዙታል።
25በደለኛውን፣ “አንተ ጥፋተኛ ነህ” የሚሉት ግን መልካም ነገር ይገጥማቸዋል፤
የተትረፈረፈ በረከትም ይወርድላቸዋል።
26እውነተኛ መልስ መስጠት፣
ከንፈርን እንደ መሳም ነው።
27በደጅ ያለውን ሥራህን ፈጽም፤
ዕርሻህን አዘጋጅ፤
ከዚያም በኋላ ቤትህን ሥራ።
28በባልንጀራህ ላይ ያለ ምክንያት አትመስክር፤
በከንፈርህም አትሸንግል።
29“በእኔ ላይ እንደ ሠራብኝ እሠራለታለሁ፤
ስለ አድራጎቱም የእጁን እመልስለታለሁ” አትበል።
30በሰነፍ ሰው ዕርሻ በኩል ዐለፍሁ፤
ማስተዋል የጐደለውን ሰው የወይን ቦታ ዐልፌ ሄድሁ፤
31በያለበት እሾኽ በቅሎበታል፤
መሬቱም ዐረም ለብሷል፤
ቅጥሩም ፈራርሷል።
32ያየሁትን ነገር አወጣሁ፣ አወረድሁ፤
ካስተዋልሁትም ትምህርት አገኘሁ፤
33“ጥቂት ላንቀላፋ፣ ጥቂት ላሸልብ፣
እጄን አጣጥፌ ጥቂት ልረፍ” ብትል፣
34ድኽነት እንደ ወንበዴ፣
ዕጦትም እንደ ታጠቀ ሰው ይመጣብሃል።24፥34 ወይም እንደ ቦዘኔ ወይም ዕጦትም እንደ ለማኝ
Двадесета прича
1Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Двадесет прва прича
3Мудрошћу се подиже кућа,
а разборитошћу је основана;
4знањем су јој собе напуњене
сваким благом пожељним и вредним.
Двадесет друга прича
5Човек ратник је јак,
али онај који зна јача снагу своју;
6јер ћеш рат добити мудрим саветима
и победа је у многим саветницима.
Двадесет трећа прича
7Висока је мудрост немудроме,
он уста своја не отвара на судским вратима.
Двадесет четврта прича
8Ко је предан да зло смишља
назваће га сплеткарошем.
9Грех су безумни науми
и подругљивац је одуран људима.
Двадесет пета прича
10Клонеш ли у дану невоље,
клонуће и твоја снага.
11Спасавај оне које у смрт вуку,
извлачи оне што тетурају на погубљење.
12Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
и узвратити човеку по делу његовом?
Двадесет шеста прича
13Једи мед, сине мој, јер је здрав
и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14Такво је познање мудрости души твојој
ако је пронађеш; тада будућност постоји
и твоја нада неће пропасти.
Двадесет седма прича
15Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
и коначиште његово не руши.
16Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
а зликовац ће посрнути у невољи.
Двадесет осма прича
17Не радуј се док се руши душманин твој,
кад посрне нека ти се срце не весели;
18да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
па са душманина повуче свој гнев.
Двадесет девета прича
19Не жести се због злотвора,
не завиди зликовцима;
20јер будућност не припада злотвору,
догорева светиљка зликовцу.
Тридесета прича
21Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
не дружи се с бунтовнима;
22јер изненадна долази њихова пропаст
и ко да зна који је крај ове двојице?
Остале мудре приче
23И ово се тиче мудрих људи:
Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
људи ће га проклињати,
народи га презирати.
25А онима који га прекоре уживање ће бити,
на њих ће доћи благослов добра.
26Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.
27Посао свој на пољу заврши,
припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.
28Не сведочи без разлога против ближњег свога,
зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
Узвратићу му по делу његовом!“
30Прошао сам поред поља ленштине
и поред винограда безумника.
31И гле, у трње је све зарасло,
копривама све обрасло,
зид камени беше срушен.
32Када сам то видео, срцем сам схватио,
видео сам и прихватио поуку:
33Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
34и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
