1ከገዥ ጋር ለመብላት በምትቀመጥበት ጊዜ፣
በፊትህ ያለውን በሚገባ23፥1 ወይም ማን መሆኑን አስተውል፤
2ስግብግብም ብትሆን እንኳ፣
በጕረሮህ ላይ ካራ አጋድምበት፤
3የእርሱ ጣፋጭ መብል አያስጐምጅህ፤
ምግቡ አታላይ ነውና።
4ሀብት ለማግኘት ስትል ራስህን አታድክም፤
ሐሳብህን የመግታት ጥበብ ይኑርህ።
5በሀብት ላይ ዐይንህን ብትጥል፣
ወዲያው ይጠፋል፤
ወደ ሰማይ እንደሚበርር ንስር፣ በርግጥ ክንፍ አውጥቶ ይበርራል።
6የሥሥታምን ምግብ አትብላ፤
ጣፋጭ መብሉም አያስጐምጅህ፤
7ሁልጊዜ ስለ ዋጋ የሚያሰላ ሰው ነውና፤23፥7 ወይም በልቡ እንዳሰበ እንዲሁ ነውና ወይም ግብዣ አዘጋጅቶ
“ብላ፣ ጠጣ” ይልሃል፤
ልቡ ግን ከአንተ ጋር አይደለም።
8የበላሃት ትንሿ እንኳ ታስመልስሃለች፤
የምስጋና ቃልህንም ከንቱ ታደርጋለህ።
9ከጅል ጋር አትነጋገር፤
የቃልህን ጥበብ ያንኳስሳልና።
10የጥንቱን የወሰን ምልክት አታፋልስ፤
አባት የሌላቸውንም ልጆች መሬት አትግፋ፤
11ታዳጊያቸው ብርቱ ነውና፤
እርሱ ይፋረድላቸዋል።
12ልብህን ለምክር፣
ጆሮህንም ለዕውቀት ቃል ስጥ።
13ልጅን ከመቅጣት ወደ ኋላ አትበል፤
በአርጩሜ ብትገርፈው አይሞትም።
14በአርጩሜ ቅጣው፤
ነፍሱንም ከሞት23፥14 ዕብራይስጡ ሲኦል ይላል አድናት።
15ልጄ ሆይ፤ ልብህ ጠቢብ ቢሆን፣
የእኔም ልብ ሐሤት ያደርጋል፤
16ከንፈሮችህ ትክክሉን ቢናገሩ፣
ውስጣዊ ሁለንተናዬ ሐሤት ያደርጋል።
17ልብህ በኀጢአተኞች አይቅና፤
ነገር ግን ዘወትር እግዚአብሔርን ለመፍራት ትጋ።
18ለነገ ርግጠኛ አለኝታ ይኖርሃል፤
ተስፋህም ከንቱ አይሆንም።
19ልጄ ሆይ አድምጥ፤ ጠቢብም ሁን፤
ልብህም ከትክክለኛው መንገድ አይውጣ።
20ብዙ የወይን ጠጅ ከሚጠጡ፣
ሥጋ ከሚሰለቅጡ ጋር አትወዳጅ፤
21ሰካራሞችና ሆዳሞች ድኾች ይሆናሉና፤
እንቅልፋምነትም ቡትቶ ያለብሳቸዋል።
22የወለደህን አባትህን አድምጥ፤
እናትህንም ባረጀች ጊዜ አትናቃት።
23እውነትን ግዛት እንጂ አትሽጣት፤
ጥበብን፣ ተግሣጽንና ማስተዋልን ገንዘብህ አድርግ።
24የጻድቅ ሰው አባት እጅግ ደስ ይለዋል፤
ጠቢብ ልጅ ያለውም በእርሱ ሐሤት ያደርጋል።
25አባት እናትህ ደስ ይበላቸው፤
ወላጅ እናትህም ሐሤት ታድርግ።
26ልጄ ሆይ፤ ልብህን ስጠኝ፤
ዐይኖችህም ከመንገዴ አይውጡ፤
27ዘልዛላ ሚስት ጠባብ ጕድጓድ፣
አመንዝራም ሴት ዐዘቅት ናትና፤
28እንደ ወንበዴ ታደባለች፤
በሰዎችም መካከል ወስላቶችን ታበዛለች።
29ዋይታ የማን ነው? ሐዘንስ የማን ነው?
ጠብ የማን ነው? ብሶትስ የማን ነው?
በከንቱ መቍሰል የማን ነው? የዐይን ቅላትስ የማን ነው?
30የወይን ጠጅ በመጠጣት ጊዜያቸውን ለሚያባክኑ ነው፤
እየዞሩ ድብልቅ የወይን ጠጅ ለሚቀማምሱ ሰዎች ነው።
31መልኩ ቀይ ሆኖ፣
በብርጭቆ ውስጥ ሲያንጸባርቅ፣
ሰተት ብሎ በሚወርድበትም ጊዜ፣ ወደ ወይን ጠጅ ትክ ብለህ አትመልከት።
32በመጨረሻው እንደ እባብ ይነድፋል፤
እንደ እፉኝትም መርዙን ይረጫል።
33ዐይኖችህ እንግዳ ነገር ያያሉ፤
አእምሮህም ይቀባዥራል።
34በባሕር ላይ የተኛህ፣
በመርከብ ምሰሶ ጫፍ ላይ የተጋደምህ ትመስላለህ።
35አንተም፣ “መቱኝ፤ አልተጐዳሁም፤
ደበደቡኝ፤ አልተሰማኝም፤
ታዲያ፣ ሌላ መጠጥ እንዳገኝ፣
መቼ ነው የምነቃው?” ትላለህ።
Седма прича
1Кад са владаром седаш да једеш
пажљиво размотри шта је пред тобом;
2нож ћеш ставити под грло своје
ако си алав.
3Не жуди за његовим ђаконијама,
јер је то варљива храна.
Осма прича
4Не напињи се да стекнеш богатство
и своје се памети прођи.
5Пустиш ли на њега очи своје, гле њега нема,
јер је себи начинило крила попут орла,
што се вине у небеса.
Девета прича
6Не једи храну саможивца,
не пожели ђаконије његове.
7Јер како се он у себи прерачунава,
баш је такав када ти каже –
„Једи и пиј!“ –
а срце му није с тобом.
8Избљуваћеш залогај који си појео,
проћердаћеш све љубазне речи своје.
Десета прича
9Не говори ушима безумног,
јер ће презрети поруку твојих речи.
Једанаеста прича
10Не помичи древни међаш,
не залази у њиве сирочади.
11Јер је јак њихов Откупитељ,
одбраниће њихов случај од тебе.
Дванаеста прича
12Срце своје предај опомени,
своје уши поучним речима.
Тринаеста прича
13Не ускраћуј казну детету,
јер неће да умре ако га и удариш шибом.
14Туци га шибом
и душу му од Света мртвих спаси.
Четрнаеста прича
15О, мој сине, ако ти је срце мудро
и моје се срце радује;
16радује се нутрина моја,
кад ти усне честито говоре.
Петнаеста прича
17Нек ти срце грешницима не завиди,
у богобојазности ти поваздан буди.
18Нема сумње, будућност постоји,
твоја нада неће пропасти.
Шеснаеста прича
19Сине мој, послушај и мудар буди,
своје срце ти на пут усмери.
20Не дружи се са онима што се вином опијају,
са онима који ждеру месо.
21Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,
мамурлук ће их обући у дроњке.
Седамнаеста прича
22Слушај оца свога што те је родио,
мајку своју не презири ни када остари.
23Истину купуј и не продаји
мудрост, прекор и поуку.
24Јако се радује отац праведног сина,
ко је родио мудрог сина ужива у њему.
25Нека се радују и отац твој и мајка твоја,
нека се весели она која те је родила.
Осамнаеста прича
26Срце ми своје дај, сине мој,
и нека ти очи почивају на путевима мојим.
27Јер блудница је дубока јама,
туђинка је узано ждрело.
28Она је ко лопов што вреба из потаје
и међу мушкарцима умножава неверне.
Деветнаеста прича
29Ко то кука? Ко то јечи?
Ко се свађа? Ко то приговара?
Ко има ране безразложне
и коме су закрвављене очи?
30Онима што се излежавају крај вина,
онима што иду да пробају вино измешано.
31Не гледај вино док се румени,
док се светлуца у чаши,
док лагано клизи.
32Као змија на крају уједа,
као отровница убада.
33Чудне ће призоре да виде очи твоје
и срце говориће лудорије.
34Бићеш као онај што лежи усред мора,
као онај што лежи наврх јарбола.
35И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,
тукли су ме, осетио нисам.
Када ћу се пробудити
да поново потражим пиће?“
