1አንቺ የልዑል ልጅ ሆይ፤
ነጠላ ጫማ የተጫሙ እግሮችሽ፣
እንዴት ያምራሉ!
ሞገስን የተጐናጸፉ ዳሌዎችሽ፣
ብልኅ አንጥረኛ የተጠበባቸውን የዕንሐብል ይመስላሉ።
2ዕንብርትሽ ጥሩ የወይን ጠጅ እንደማይጐድልበት፣
እንደ ክብ ጽዋ ነው፤
ወገብሽ ዙሪያውን በውብ አበባ የታሰረ፣
የስንዴ ክምር ይመስላል።
3ሁለት ጡቶችሽ፣
መንታ የዋሊያ ግልገሎችን ይመስላሉ።
4ዐንገትሽ በዝኆን ጥርስ እንዳጌጠ መጠበቂያ ማማ ነው፤
ዐይኖችሽ በባትረቢ በር አጠገብ እንዳሉት፣
እንደ ሐሴቦን ኵሬዎች ናቸው፤
አፍንጫሽ ወደ ደማስቆ አቅጣጫ እንደሚመለከት፣
እንደ ሊባኖስ መጠበቂያ ማማ ነው።
5የራስሽ ቅርጽ እንደ ቀርሜሎስ ተራራ አክሊል ሆኖልሻል፤
ጠጕርሽ የሐር ጕንጕን የመሰለ ነው፤
ንጉሡም በሹሩባሽ ታስሮ ተይዟል።
6እንዴት ውብ ነሽ! እንዴትስ ደስ የምትይ ነሽ!
ፍቅሬ ሆይ፤ የምታስደስቺ ነሽ።
7ቁመናሽ እንደ ዘንባባ ዛፍ መለል ያለ ነው፤
ጡቶችሽም የፍሬውን ዘለላ ይመስላሉ።
8እኔም፣ “የዘንባባውን ዛፍ እወጣለሁ፤
ዘለላዎቹንም እይዛለሁ” አልሁ።
ጡቶችሽ የወይን ዘለላ፣
የእስትንፋስሽም መዐዛ እንደ እንኮይ ፍሬ ይሁኑ፤
9ከናፍሮችሽም እንደ ማለፊያ የወይን ጠጅ ይጣፍጡ።
ሙሽራዪቱ
የወይን ጠጁ በቀስታ እየተንቈረቈረ፣
ወደ ውዴ ከንፈሮችና ጥርሶች ይውረድ።7፥9 ሰብዓ ሊቃናት፣ አቍሚላ፣ ቨልጌትና ሱርስት እንዲሁ ሲሆኑ፣ ዕብራይስጡ ግን ወደ ተኙ ሰዎች ከንፈሮች ይላል
10እኔ የውዴ ነኝ፤
የእርሱም ምኞት እኔው ነኝ።
11ውዴ ሆይ፤ ና ወደ ገጠር እንሂድ፤
ወደ መንደርም7፥11 ወይም ወደ ሄና ቍጥቋጦች ገብተን እንደር፤
12ማልደን ወደ ወይኑ ተክል ቦታ እንሂድ፣
ወይኑ እንቡጥ አውጥቶ፣
አበባው ፈክቶ፣
ሮማኑ አፍርቶ እንደ ሆነ እንይ፤
በዚያም ራሴን በፍቅር እሰጥሃለሁ።
13ትርንጐዎች መዐዛቸውን ሰጡ፤
አዲስ የተቀጠፈውም ሆነ የበሰለው፣
ጣፋጩ ፍሬ ሁሉ በደጃፋችን አለ፤
ውዴ ሆይ፤ ለአንተ አስቀምጬልሃለሁ።
1Како су љупка стопала твоја у сандалама,
о, ћерко великашка!
Облине бокова твојих су као драгуљи,
као рукотворина уметника.
2Пупак ти је ко округли пехар
коме никад не зафали вина;
стомак ти је ко снопић пшенице
окружен љиљанима.
3Груди су твоје као ланад,
близанци срнини.
4Врат ти је као кула од слоноваче,
очи језерца Есевона на вратима ватравимским;
нос ти је као кула ливанска
што гледа на Дамаск.
5Глава је твоја попут Кармила,
коса ти је као царски скерлет.
У локне се твоје цар уплео.
6Како си лепа!
Како си љупка вољена у својим чарима!
7Стас ти је као дрво палме,
а груди ти ко гроздови.
8Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,
држао се за стабљике њеног воћа.“
Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,
дах носа твога ко мирис јабука.
9Уста су твоја као добро вино.
Она
Оно глатко клизи моме вољеноме,
оно нежно цури са усана оних што спавају.
10Ја припадам моме вољеноме,
а он за мном жуди.
11Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,
хајде да ноћимо по селима!
12Дигнимо се рано, хајдемо у винограде
да видимо је ли пропупила лоза,
да ли се расцветала,
јесу ли се расцветали нарови.
И тамо ћу ти дати љубав своју.
13Мандрагоре одишу мирисом,
а на вратима је нашим све пробрано воће.
А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,
о, вољени мој!