መዝሙር 139
ሁሉን ዐዋቂ አምላክ
ለመዘምራን አለቃ፤ የዳዊት መዝሙር።
1እግዚአብሔር ሆይ፤ መረመርኸኝ፤
ደግሞም ዐወቅኸኝ።
2አንተ መቀመጤንና መነሣቴን ታውቃለህ፤
የልቤንም ሐሳብ ገና ከሩቁ ታስተውላለህ።
3መሄድ መተኛቴን አጥርተህ ታውቃለህ፤
መንገዶቼንም ሁሉ ተረድተሃቸዋል።
4እግዚአብሔር ሆይ፤ ገና ቃል ከአንደበቴ ሳይወጣ፣
እነሆ፤ አንተ ሁሉንም ታውቃለህ።
5አንተ ከኋላም ከፊትም ዙሪያዬን ከለልኸኝ፤
እጅህንም በላዬ አደረግህ።
6እንዲህ ያለው ዕውቀት ለእኔ ድንቅ ነው፤
ልደርስበትም የማልችል ከፍ ያለ ነው።
7ከመንፈስህ ወዴት እሄዳለሁ?
ከፊትህስ ወዴት እሸሻለሁ?
8ወደ ሰማይ ብወጣ፣ አንተ በዚያ አለህ፤
መኝታዬንም በሲኦል139፥8 አንዳንድ ትርጕሞች በጥልቁ ውስጥ ይላሉ። ባደርግ በዚያ ትገኛለህ።
9በንጋት ክንፍ ተነሥቼ ብበርር፣
እስከ ባሕሩ ዳርቻ መጨረሻ ብሄድ፣
10በዚያም ቢሆን እጅህ ትመራኛለች፤
ቀኝ እጅህም አጥብቃ ትይዘኛለች።
11እኔም፣ “ጨለማው በርግጥ ይሰውረኛል፤
በዙሪያዬ ያለውም ብርሃን ሌሊት ይሆናል” ብል፣
12ጨለማ የአንተን ዐይን አይዝም፤
ሌሊቱም እንደ ቀን ያበራል፤
ጨለማም ብርሃንም ለአንተ አንድ ናቸውና።
13አንተ ውስጣዊ ሰውነቴን ፈጥረሃልና፤
በእናቴም ማሕፀን ውስጥ አበጃጅተህ ሠራኸኝ።
14ግሩምና ድንቅ ሆኜ ተፈጥሬአለሁና አመሰግንሃለሁ፤
ሥራህ ድንቅ ነው፤
ነፍሴም ይህን በውል ተረድታለች።
15እኔ በስውር በተሠራሁ ጊዜ፣
ዐጥንቶቼ ከአንተ አልተደበቁም፤
በምድር ጥልቀት ውስጥ በጥበብ በተሠራሁ ጊዜ፣
16ዐይኖችህ ገና ያልተበጀውን አካሌን አዩ፤
ለእኔ የተወሰኑልኝም ዘመናት፣
ገና አንዳቸው ወደ መኖር ሳይመጡ፣
በመጽሐፍ ተመዘገቡ።
17አምላክ ሆይ፤ ለእኔ ያለህ ሐሳብ እንዴት ክቡር ነው!
ቍጥሩስ ምንኛ ብዙ ነው!
18ልቍጠራቸው ብል፣
ከአሸዋ ይልቅ ይበዙ ነበር።
ተኛሁም ነቃሁም፣
ገና ከአንተው ጋር ነኝ።
19አምላክ ሆይ፤ ክፉዎችን ብትገድላቸው ምናለበት!
ደም የተጠማችሁ ሰዎች ሆይ፤
ከእኔ ራቁ!
20ስለ አንተ በክፋት ይናገራሉና፤
ጠላቶችህም ስምህን በከንቱ ያነሣሉ።
21እግዚአብሔር ሆይ፤ የሚጠሉህን አልጠላምን?
በአንተ ላይ የሚነሡትንስ አልጸየፍምን?
22በፍጹም ጥላቻ ጠልቻቸዋለሁ፤
ባላጋራዎቼም ሆነዋል።
23እግዚአብሔር ሆይ፤ መርምረኝ፤ ልቤንም ዕወቅ፤
ፈትነኝ፤ ሐሳቤንም ዕወቅ፤
24የክፋት መንገድ በውስጤ ቢኖር እይ፤
በዘላለምም መንገድ ምራኝ።
Псалам 139
Хоровођи. Давидов Псалам.
1О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
24Види да ли идем путем застрањења
и води ме путем из давнина.
