መዝሙር 102
በክፉ ጊዜ የቀረበ ጸሎት
በዐዘነና ልመናውን በእግዚአብሔር ፊት ባፈሰሰ ጊዜ፣ የተጨነቀ ሰው ጸሎት።
1እግዚአብሔር ሆይ፤ ጸሎቴን ስማ፤
ጩኸቴም ወደ አንተ ይድረስ።
2በመከራዬ ቀን ፊትህን ከእኔ አትሰውር፤
ጆሮህን ወደ እኔ አዘንብል፤
በጠራሁህ ቀን ፈጥነህ መልስልኝ።
3ዘመኔ እንደ ጢስ ተንኖ ዐልቋልና፤
ዐጥንቶቼም እንደ ማንደጃ ግለዋል።
4ልቤ ዋግ እንደ መታው ሣር ደርቋል፤
እህል መብላትም ዘንግቻለሁ።
5ከጩኸቴ ድምፅ የተነሣ፣
ዐጥንቴ ከቈዳዬ ጋር ተጣበቀ።
6የምድረ በዳ እርኩም መሰልሁ፤
በፍርስራሽ መካከል እንዳለ ጕጕት ሆንሁ።
7ያለ እንቅልፍ አድራለሁ፤
በቤቴ ጕልላት ላይ እንዳለ ብቸኛ ወፍ ሆንሁ።
8ጠላቶቼ ቀኑን ሙሉ ይዘልፉኛል፤
የሚያክፋፉኝም ስሜን እንደ ርግማን ቈጥረውታል።
9ዐመድ እንደ እህል ቅሜአለሁና፤
መጠጤንም ከእንባ ጋር ቀላቅያለሁ።
10ከቍጣህና ከመዓትህ የተነሣ፣
ወደ ላይ አንሥተኸኝ የነበርሁትን መልሰህ ጣልኸኝ።
11ዘመኖቼ እንደ ምሽት ጥላ ናቸው፤
እኔም እንደ ሣር ደርቄአለሁ።
12እግዚአብሔር ሆይ፤ አንተ ግን ለዘላለም በዙፋንህ ተቀምጠሃል፤
ስምህም ከትውልድ እስከ ትውልድ ይኖራል።
13ትነሣለህ፤ ጽዮንንም በርኅራኄ ዐይን ታያለህ፣
ለእርሷ በጎነትህን የምታሳይበት ዘመን ነውና፤
የተወሰነውም ጊዜ ደርሷል።
14አገልጋዮችህ በድንጋዮቿ ደስ ይሰኛሉ፤
ለዐፈሯም ይሳሳሉ።
15ሕዝቦች የእግዚአብሔርን ስም፣
የምድርም ነገሥታት ሁሉ ክብርህን ይፈራሉ።
16እግዚአብሔር ጽዮንን መልሶ ይሠራታልና፤
በክብሩም ይገለጣል።
17እርሱ ወደ ችግረኞች ጸሎት ይመለከታል፤
ልመናቸውንም አይንቅም።
18ወደ ፊት የሚፈጠር ሕዝብ እግዚአብሔርን ያወድስ ዘንድ፣
ይህ ለመጭው ትውልድ እንዲህ ተብሎ ይጻፍ፤
19“እግዚአብሔር በከፍታ ላይ ካለው መቅደሱ ወደ ታች ተመልክቷልና፤
ከሰማይም ሆኖ ምድርን አይቷል፤
20ይኸውም የእስረኞችን ጩኸት ይሰማ ዘንድ፣
ሞት የተፈረደባቸውንም ያድን ዘንድ ነው።”
21ስለዚህ የእግዚአብሔር ስም በጽዮን፣
ምስጋናውም በኢየሩሳሌም ይታወጃል፤
22ይህም፣ ሕዝቦችና መንግሥታት፣
እግዚአብሔርን ለማምለክ በአንድነት ሲሰበሰቡ ይሆናል።
23ብርታቴን መንገድ ላይ ቀጨው፤102፥23 ወይም በኀይሉ ብርታቴን ቀጨው
ዕድሜዬንም በዐጭሩ አስቀረው።
24እኔም እንዲህ አልሁ፤
“አምላኬ ሆይ፤ በዘመኔ እኩሌታ አትውሰደኝ፤
ዘመናትህ ከትውልድ እስከ ትውልድ ይኖራሉ።
25አንተ ከጥንት ምድርን መሠረትህ፤
ሰማያትም የእጆችህ ሥራ ናቸው።
26እነርሱ ይጠፋሉ፤ አንተ ግን ጸንተህ ትኖራለህ፤
ሁላቸው እንደ ልብስ ያረጃሉ፤
እንደ መጐናጸፊያም ትለውጣቸዋለህ፤
እነርሱም ወዲያ ይጣላሉ።
27አንተ ግን ያው አንተ ነህ፤
ዓመቶችህም ከቶ አያልቁም።
28የአገልጋዮችህ ልጆች ተደላድለው ይኖራሉ፤
ዘራቸውም በፊትህ ጸንቶ ይኖራል።”
Псалам 102
Молитва ојађеног човека пред Господом, кад излива своју муку.
1О, Господе, чуј молитву моју
и мој вапај нек до тебе дође!
2Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
ухо своје пригни мени;
ти пожури,
услиши ме у дан кад те зовем.
3Моји дани нестају у диму,
попут пећи кости ми спечене.
4Срце је моје као трава кошена, увела,
па ни хлеб се не сетим да једем.
5Од јецања мога силног
кожа ми се слепила за кости.
6На пустињску буљину личим
и на ћука с рушевина пустих!
7Будан лежим,
постао сам птица што самује на крову.
8Поваздан ми се ругају душмани,
именом мојим проклињу они што ме руже.
9Пепео једем као да је хлеб;
то што пијем са сузама мешам,
10због твог гнева и љутине твоје;
јер си ме подигао, па онда бацио.
11Као сенка бледе дани моји,
ја сам као трава спарушена.
12А ти си, Господе, довека! Ти трајеш,
спомињеш се кроз нараштај сваки.
13Ти устајеш да Сиону се смилујеш,
јер је време да га помилујеш,
јер је дошло време одређено.
14Јер слуге твоје воле му зидине,
жао им је његових руина.
15Дрхтаће народи од имена Господњег
и од твоје славе сви цареви земаљски;
16јер ће Господ да изгради Сион
и објави се у његовој слави;
17када чује молитву јадника
њихове вапаје презрети неће.
18Нек се то запише за нараштај нови,
за народ саздан да Господа слави!
19Јер ће с висине светости своје гледати Господ,
с небеса ће земљу да погледа;
20чуће ропац заточених
и од смрти спасти осуђенике;
21да објави са Сиона име Господње
и хвалу своју у Јерусалиму;
22када се заједно окупе народи,
и царства да Господу служе.
23Сред живота снагу ми је одузео
и дане ми прекратио!
24Рекао сам:
„Не узми ме усред мојих дана
кад већ живиш од рода до рода!
25Ти си у почетку утемељио земљу,
и небеса су дело твојих руку.
26Она ће пропасти, али ти ћеш остати,
и све ће се исхабати као изношена одећа,
изменићеш их као одећу и проћи ће.
27А ти си увек исти,
веку твоме нигде краја нема.
28Синови твојих слугу живеће
и потомци њихови пред тобом спокојни ће бити.“
