በጢሮስ ላይ የተነገረ ትንቢት
1በዐሥራ አንደኛው ዓመት፣ በመጀመሪያው ቀን፣ የእግዚአብሔር ቃል እንዲህ ሲል ወደ እኔ መጣ፤ 2“የሰው ልጅ ሆይ! ጢሮስ ስለ ኢየሩሳሌም፣ ‘ዕሠይ! የሕዝቦች በር ተሰበረች፤ ደጆቿም ወለል ብለው ተከፈቱልኝ፤ እንግዲህ እርሷ ስለ ፈራረሰች እኔ እከብራለሁ’ ብላለችና፤ 3ስለዚህ ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ ‘ጢሮስ ሆይ፤ እነሆ በአንቺ ላይ ተነሥቻለሁ፤ ባሕር ሞገዷን እንደምታስነሣ፣ ብዙ ሕዝብ አስነሣብሻለሁ። 4የጢሮስን ቅጥሮች ያወድማሉ፤ ምሽጎቿንም ያፈርሳሉ። ዐፈሯን ከላይዋ ጠርጌ የተራቈተ ዐለት አደርጋታለሁ። 5እኔ ልዑል እግዚአብሔር ተናግሬአለሁና፤ በባሕር ውስጥ የመረብ ማስጫ ቦታ ትሆናለች፤ አሕዛብም ይበዘብዟታል፤ 6መኻል አገር ያሉ ሰፈሮቿም በሰይፍ ይወድማሉ፤ በዚያን ጊዜ እኔ እግዚአብሔር እንደ ሆንሁ ያውቃሉ።’
7“ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላልና፤ ‘የነገሥታት ንጉሥ የሆነውን የባቢሎንን ንጉሥ ናቡከደነፆርን26፥7 በዕብራይስጥ ናቡከደነፆር የሚለው ቃል አማራጭ ትርጕም ናቡካድረፃር ነው፤ በዚህ ክፍልና በአብዛኛው በሕዝቅኤልና በኤርምያስ መጽሐፍ ውስጥ እንደዚሁ ነው። ከፈረሶችና ከሠረገሎች ጋር፣ ከፈረሰኞችና ከታላቅ ሰራዊትም ጋር ከሰሜን በጢሮስ ላይ አመጣለሁ። 8እርሱ መኻል አገር ያሉ ሰፈሮችሽን በሰይፍ ያወድማቸዋል፤ በዙሪያሽ ካብ ይክባል፤ እስከ ቅጥሮችሽ ጫፍ ድረስ ዐፈር ይደለድልብሻል፤ ጋሻውንም በአንቺ ላይ ያነሣል። 9ግንብ መደርመሻውን በቅጥሮቿ ላይ ያነጣጥራል፤ በመሣሪያም ምሽጎችሽን ያፈርሳል። 10ከፈረሶቹ ብዛት የተነሣ ዐቧራ ይሸፍንሻል፤ ሰዎች ቅጥሮቿ ወደ ፈረሱ ከተማ እንደሚገቡ እርሱ በበሮችሽ በሚገባበት ጊዜ፣ ከፈረሶቹና ከጋሪዎቹ፣ ከሠረገሎቹም ድምፅ የተነሣ ቅጥሮችሽ ይናወጣሉ። 11መንገዶችሽ ሁሉ በፈረሶቹ ኰቴ ይረጋገጣሉ፤ ሕዝብሽን በሰይፍ ይገድላል፤ ታላላቅ ምሰሶዎችሽ ወደ ምድር ይወድቃሉ። 12ሀብትሽን ይዘርፋሉ፤ ሸቀጥሽን ይበዘብዛሉ፤ ቅጥሮችሽን ያፈርሳሉ፤ የተዋቡ ቤቶችሽን ያወድማሉ፤ ድንጋይሽን፣ ዕንጨትሽንና የግንቦች ፍርስራሽ ወደ ባሕር ይጥላሉ። 13ዘፈንሽን ጸጥ አደርጋለሁ፤ ከእንግዲህም የበገናሽ ድምፅ አይሰማም። 14የተራቈተ ዐለት አደርግሻለሁ፤ የመረብ ማስጫ ቦታ ትሆኛለሽ፤ እንደ ገናም ተመልሰሽ አትሠሪም፤ እኔ እግዚአብሔር ተናግሬአለሁና፤ ይላል ጌታ እግዚአብሔር።’
15“ጌታ እግዚአብሔር ጢሮስን እንዲህ ይላል፤ ‘የቈሰሉት ሲያቃስቱ፣ በውስጥሽም ጭፍጨፋ ሲካሄድ፣ ከውድቀትሽ ድምፅ የተነሣ ደሴቶች አይነዋወጡምን? 16የባሕር ጠረፍ መሳፍንት ሁሉ ከዙፋኖቻቸው ይወርዳሉ፤ መጐናጸፊያቸውን ይጥላሉ፤ ወርቀ ዘቦ ልብሳቸውን ያወልቃሉ። ፍርሀት ተከናንበው በመሬት ላይ በመቀመጥ ባለ ማቋረጥ፣ እየተንቀጠቀጡ በአንቺ ላይ በደረሰው ነገር ይሸበራሉ፤’ 17ስለ አንቺም እንዲህ ብለው ሙሾ ያወርዳሉ፤
“ ‘በባሕር ሰዎች የሚኖሩብሽ፣
ባለ ዝናዋ ከተማ ሆይ፤ እንዴት ጠፋሽ!
ከነዋሪዎችሽ ጋር፣
የባሕር ላይ ኀያል ነበርሽ፤
በዚያ በሚኖሩትም ሁሉ ዘንድ
የተፈራሽ ነበርሽ።
18አሁን በመውደቂያሽ ቀን፣
በጠረፍ ያሉ አገሮች ተናወጡ፤
ከመፍረስሽም የተነሣ፤
በባሕር ውስጥ ያሉ ደሴቶች ተደናገጡ።’
19“ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ ‘ሰው እንደማይኖርባቸው ከተሞች ባድማ ሳደርግሽ፣ የውቅያኖስንም ውሃ በላይሽ አድርጌ በቀላይ ስሸፍንሽ፣ 20የጥንት ዘመን ሰዎች ወደ ገቡበት ጕድጓድ ከሚወርዱት ጋር አወርድሻለሁ፤ ወደ ጕድጓድ ከሚወርዱት ጋር በጥንቱ ፍርስራሽ ከምድር በታች አኖርሻለሁ፤ ከዚህም በኋላ በሕያዋን ምድር ተመልሰሽ ቦታ አታገኚም፤26፥20 ከሰብዐ ሊቃናት ጋር ተመሳሳይ ሲሆን፣ ዕብራይስጡ ግን ተመለሱ፤ ክብርን እሰጣለሁ ይላል። 21መጨረሻሽን አሳዛኝ አደርጋለሁ፤ ከእንግዲህም አትኖሪም፤ ትፈለጊያለሽ፤ ከቶም አትገኚም፤ ይላል ጌታ እግዚአብሔር።’ ”
Пророштво против Тира
1У једанаестој години, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2„Сине човечији, зато што је Тир говорио за Јерусалим: ’Ха, ха, разбијена су врата народа, широм су ми отворена, обогатићу се сад кад је опустошен!’, 3зато говори Господ Бог: о, Тире, ево ме, долазим на тебе! Подићи ћу на тебе многе народе, као што море подиже таласе. 4Они ће разорити зидине тирске и срушити њене куле. Ја ћу састругати земљу с њега и учинити га голом стеном. 5И постаће место где се суше мреже усред мора, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог. Тир ће постати плен народима. 6А твоје ћерке у земљи биће побијене мачем. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.
7Јер говори Господ Бог: ево, довешћу на Тир са севера Навуходоносора, цара вавилонског, цара над царевима, с коњима и бојним колима, с коњицом и великом војском. 8Он ће побити мачем твоје ћерке у земљи. Дигнуће против тебе опсадне куле, ископати насипе против тебе и поставити штитове против тебе. 9И наместиће пробојне справе да ударају у твоје зидове, и секирама разараће твоје куле. 10Од мноштва његових коња прекриће те прашина; а од буке његових коњаника и точкова бојних кола затрешће се твоји зидови када уђе кроз твоја врата, као што се улази у проваљен град. 11Копитама својих коња протутњаће кроз све твоје улице; мачем ће побити твој народ, а твоји моћни стубови ће бити оборени на земљу. 12Заплениће твоје благо и опљачкати твоја добра, срушиће твоје зидове и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво, и прашину побацаће у воду. 13Прекинућу јеку твојих песама, а звук твојих харфи више се неће чути. 14Учинићу од тебе голу стену; постаћеш место где се суше мреже. Никада више нећеш бити саграђен, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог.“
15Овако Господ Бог говори Тиру: „Зар се неће затрести острва од праска твога пада, кад рањени стану да јаучу и покољ настане у теби? 16Тада ће сићи с престола сви морски кнезови, одложити своје плаштеве и скинути са себе извезене хаљине, па ће се обући у страх, поседати на земљу и непрестано се трести запањени над тобом. 17Онда ће запевати тужбалицу над тобом и рећи ти:
’Како пропаде, славни граде,
како нестаде с мора!
А био си морска сила,
ти и мештани твоји,
сејући страх међу свима
који су живели у теби.
18Сад се тресу острва у дан твога пада,
смела су се острва морска због твог краја.’
19Јер говори Господ Бог: ’Кад те учиним пустим градом, као градове где се више не живи, кад на тебе доведем дубине морске и силне те воде прекрију, 20спустићу те к онима што силазе у раку, к народу из давних времена, настанићу те у најниже крајеве земље, што личе на древне рушевине, с онима што силазе у раку. И нећеш више бити настањен, нити зрачити сјајем у земљи живих. 21Довешћу на тебе пропаст и неће те више бити. Тражиће те, али те никада више неће наћи – говори Господ Бог.’“
