New Amharic Standard Version

ዕንባቆም 3:1-19

የዕንባቆም ጸሎት

1በዝማሬ የቀረበ የነቢዩ የዕንባቆም ጸሎት፤ በሸግዮኖት3፥1 የሥነ ጽሑፍ ወይም የሙዚቃ ቋንቋ ሳይሆን አይቀርም

2እግዚአብሔር ሆይ፤ ዝናህን ሰምቻለሁ፤

እግዚአብሔር ሆይ፤ ሥራህም አስፈራኝ፤

በእኛ ዘመን አድሳቸው፤

በእኛም ጊዜ እንዲታወቁ አድርግ፤

በመዓት ጊዜ ምሕረትን አስብ።

3እግዚአብሔር ከቴማን፣

ቅዱሱም ከፋራን ተራራ መጣ። ሴላ3፥3 ትርጒሙ በትክክል የማይታወቅ ቢሆንም የዜማ ቃል ሳይሆን አይቀርም

ክብሩ ሰማያትን ሸፈነ፤

ውዳሴውም ምድርን ሞላ።

4ጸዳሉ እንደ ፀሓይ ብርሃን ነው፤

ጨረር ከእጁ ወጣ፤

ኀይሉም በዚያ ተሰውሮአል።

5መቅሠፍት በፊቱ ሄደ፤

ቸነፈርም እግር በእግር ተከተለው።

6ቆመ፤ ምድርን አንቀጠቀጠ፤

ተመለከተ፤ ሕዝቦችን አብረከረከ፤

የዘላለም ተራሮች ተፈረካከሱ፤

የጥንት ኰረብቶችም ፈራረሱ፤

መንገዱ ዘላለማዊ ነው።

7የኢትዮጵያ ድንኳኖች ሲጨነቁ፣

የምድያምም መኖሪያዎች ሲታወኩ አየሁ።

8እግዚአብሔር ሆይ፤ በወንዞች ላይ ተቈጣህን?

መዓትህስ በምንጮች ላይ ነበርን?

በፈረሶችህና በድል አድራጊ ሠረገሎችህ፣

በጋለብህ ጊዜ፣

በባሕር ላይ ተቈጥተህ ነበርን?

9ቀስትህን አዘጋጀህ፤

ፍላጻም እንዲመጣልህ አዘዝህ፤ ሴላ

ምድርን በወንዞች ከፈልህ፤

10ተራሮች አዩህ፤ ተጨነቁም፤

የውሃ ሞገድ ዐልፎ ሄደ፤

ቀላዩ ደነፋ፤

ማዕበሉንም ወደ ላይ አነሣ።

11ከሚወረወሩ ፍላጾችህ፣

ከሚያብረቀርቅ የጦርህ ነጸብራቅ የተነሣም፣

ፀሓይና ጨረቃ በቦታቸው ቆሙ።

12በምድር ላይ በመዓት ተመላለስህ፤

ሕዝቦችንም በቊጣ ረገጥሃቸው።

13ሕዝብህን ለመታደግ፣

የቀባኸውንም ለማዳን ወጣህ፤

የክፋትን ምድር መሪ ቀጠቀጥህ፤

ከራስ ጠጒሩ እስከ እግር ጥፍሩም ዕርቃኑን አስቀረኸው። ሴላ

14እንደ ዐውሎ ነፋስ ሊበታትነን የመጣውን፣

ምስኪኑን በስውር በመዋጥ የሚደሰተውን፣

የሰራዊት አለቃ ራስ፣

በገዛ ጦሩ ወጋህ።

15ታላላቅ ውሆችን በመናጥ፣

ባሕሩን በፈረሶችህ ረገጥህ።

16እኔ ሰማሁ፤ ልቤም ደነገጠብኝ፤

ከንፈሬ ከድምፁ የተነሣ ተንቀጠቀጠ፤

ፍርሀት እስከ ዐጥንቴ ዘልቆ ገባ፤

እግሬም ተብረከረከ፤

ሆኖም በሚወረን ሕዝብ ላይ እስኪመጣ ድረስ፣

የጥፋትን ቀን በትዕግሥት እጠባበቃለሁ።

17ምንም እንኳ የበለስ ዛፍ ባያፈራ፣

ከወይን ተክልም ፍሬ ባይገኝ፣

የወይራም ዛፍ ፍሬ ባይሰጥ፣

ዕርሻዎችም ሰብል ባይሰጡ፣

የበጎች ጒረኖ እንኳ ባዶውን ቢቀር፣

ላሞችም በበረት ውስጥ ባይገኙ፣

18እኔ ግን በእግዚአብሔር ደስ ይለኛል፤

በድነቴ አምላክ ሐሤት አደርጋለሁ።

19ጌታ እግዚአብሔር ኀይሌ ነው፤

እግሮቼን እንደ ዋላ እግሮች ያደርጋል፤

በከፍታዎችም ላይ ያስሄደኛል።

ለመዘምራን አለቃ፣ በባለ አውታር መሣሪያዎቼ የተዘመረ መዝሙር።

New Serbian Translation

Књига пророка Авакума 3:1-19

Авакумова молитва

1Молитва пророка Авакума у облику нарицаљки:

2О, Господе, чуо сам вест о теби

и уплашио сам се!

О, Господе, оживи дело своје у времену,

обнови га усред година,

сети се да се смилујеш у гневу своме.

3Са Темана долази Бог

и Светитељ са Горе Фарана. Села3,3 Осим на овом месту, на средини 9. и на крају 11. стиха, овај се појам среће седамдесетак пута у псалмима. Његово значење није сигурно и сматра се да је ритмичка одредница.

Величанство његово покрива небеса,

а слава његова земљу испуњава.

4Његово светло блиста,

а у руци му је двокрака муња,

где је скровиште снаге његове.

5Пред њим помор иде,

а пошаст га све у стопу прати.

6Када стане, тад се земља тресе;

кад погледа, народи поскачу;

растресу се вечити врхови

и слежу се брда древна,

јер древни су путеви његови.

7Видео сам тугу под шаторима Кушана,

подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.

8О, Господе, јеси ли на реке гневан?

Гневиш ли се ти на реке

или си на море јаростан?

Ево, јездиш на коњима

својих бојних кола спасења.

9Разоткривен и видно је постављен лук твој,

реч заклетве твоје шиба. Села

А реке браздају земљу.

10Гледају те, грче се планине,

куљају бујичне воде,

бездан се јавља хуком својим

и руке своје високо диже.

11Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,

умину на светло стрела твојих

и на блесак сјаја твога копља.

12Ти у љутњи земљу газиш,

у јарости ти народе вршеш.

13Излазиш због спасења свог народа,

због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,

разоткриваш од пете до врата. Села

14Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,

а они јуришају да нас здробе,

и ликују као кад у потаји

прождиру сиромаха.

15Ти газиш по мору коњима својим

и пене се велике воде.

16И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,

од тог звука ми задрхташе усне,

трулеж ми се увуче у кости,

а колена ми заклецаше.

Смирићу се све до дана невоље

што долази на народ који нас напада.

17Ако смоква и не пропупи,

ако нема на чокоту плода;

изневери ли труд око маслине,

не роде ли поља храном,

нестане ли стадо из тора

и ишчезне стока из обора,

18у Господу ја ћу да ускликнем

и веселим се у Богу мог спасења!

19Господ Бог је моја снага!

Даде ми ноге хитре ко у кошуте,

по мом кршу даде ми да ходам.

Хоровођи уз моје жичане инструменте.