New Amharic Standard Version

ዕንባቆም 2:1-20

1በመጠበቂያ ላይ እቆማለሁ፤

በምሽጒ ቅጥር ላይ ወጥቼ እቈያለሁ፤

ምን እንደሚለኝ፣

ለክርክሩም2፥1 ወይም በተገሠጽሁ ጊዜ የምሰጠውን ምላሽ የምሰጠውን መልስ ለማወቅ እጠባበቃለሁ።

የእግዚአብሔር መልስ

2እግዚአብሔርም እንዲህ ሲል መለሰ፤

“በቀላሉ እንዲነበብ፣

ራእዩን ጻፈው፤

በሰሌዳም ላይ ቅረጸው።

3ራእዩ የተወሰነለትን ጊዜ ይጠብቃልና፤

ስለ መጨረሻውም ይናገራል፤

እርሱም አይዋሽም፤

የሚዘገይ ቢመስልም ጠብቀው፤

በርግጥ ይመጣል2፥3 የሚመጣ ሰው እንዳለ የሚያመለክቱ አሉ።፤ ከቶም አይዘገይም።

4“እነሆ፤ እርሱ ታብዮአል፤

ምኞቱ ቀና አይደለም፤

ጻድቅ ግን በእምነት2፥4 በታማኝነቱ የሚሉ አሉ። ይኖራል።

5በእርግጥ የወይን ጠጅ አታሎታል፤

ትዕቢተኛ ነው፤ ከቶ አያርፍም፤

እንደ ሲኦል2፥5 መቃብር የሚሉ አሉ። ስስታም ነው፣

እንደ ሞት ከቶ አይጠግብም፤

ሕዝቦችን ለራሱ ይሰበስባል፤

ሰዎችንም ሁሉ ማርኮ ይወስዳል።

6“ታዲያ በእንደዚህ ዐይነቱ ሰው ላይ በማፌዝና በመዘበት እንዲህ እያሉ ሁሉም አይሣለቁበትምን?

“የተሰረቀውን ሸቀጥ ለራሱ ለሚያከማች፣

ራሱን በዐመፅ ባለጠጋ ለሚያደርግ ወዮለት!

ይህ የሚቀጥለውስ እስከ መቼ ነው?”

7ባለ ዕዳ2፥7 ወይም አበዳሪ ያደረግሃቸው ድንገት አይነሡብህምን?

ነቅተውስ አያስደነግጡህምን?

በእጃቸውም ትወድቃለህ።

8አንተ ብዙ ሕዝብ ስለ ዘረፍህ፣

የተረፉት ሕዝቦች ይዘርፉሃል፤

የሰው ደም አፍሰሃልና፤

አገሮችንና ከተሞችን፣ በውስጣቸው የሚኖሩትን ሁሉ አጥፍተሃል።

9“በተጭበረበረ ትርፍ መኖሪያውን ለሚገነባ፣

ከጠላት እጅ ለማምለጥ፣

ቤቱን በከፍታ ላይ ለሚሠራ ወዮለት!

10የብዙ ሰዎች ነፍስ እንዲጠፋ አሢረሃል፤

በገዛ ቤትህ ላይ ውርደትን፣ በራስህም ላይ ጥፋትን አምጥተሃል።

11ድንጋይ ከቅጥሩ ውስጥ ይጮኻል፤

ከዕንጨት የተሠሩ ተሸካሚዎችም ይመልሱለታል።

12“ከተማን ደም በማፍሰስ ለሚሠራ፣

በወንጀልም ለሚመሠርታት ወዮለት።

13ሰዎች ለእሳት ማገዶ እንዲሆን እንዲለፉ፣

ሕዝቦችም በከንቱ እንዲደክሙ፣

እግዚአብሔር ጸባኦት ወስኖ የለምን?

14ውሃ ባሕርን እንደሚሸፍን ሁሉ፣

ምድርም የእግዚአብሔርን ክብር በማወቅ ትሞላለችና።

15“ኀፍረተ ሥጋቸውን ለማየት፤

ባልንጀሮቹን ለሚያጠጣ፣

እስኪሰክሩም ድረስ ወይን ለሚቀዳላቸው ወዮለት!

16በክብር ፈንታ ዕፍረት ትሞላለህ፤

አሁን ደግሞ ተራው የአንተ ነውና፤ ጠጣ፤ ኀፍረተ ሥጋህም ይገለጥ፤

በእግዚአብሔር ቀኝ እጅ ያለው ጽዋ ይመለስብሃል፤

ክብርህንም ውርደት ይሸፍነዋል።

17በሊባኖስ ላይ የሠራኸው ግፍ ያጥለቀልቅሃል፤

እንስሳቱን ማጥፋትህም ያስደነግጥሃል፤

የሰው ደም አፍሰሃልና፤

አገሮችንና ከተሞችን በውስጣቸው የሚኖሩትንም ሁሉ አጥፍተሃልና።

18“የሰው እጅ የቀረጸው ጣዖት፣

ሐሰትንም የሚናገር ምስል ምን ፋይዳ አለው?

ሠሪው በገዛ እጁ ሥራ ይታመናልና፣

መናገር የማይችሉ ጣዖታትን ይሠራልና።

19ዕንጨቱን፣ ‘ንቃ!’

ሕይወት የሌለውንም ድንጋይ፣ ‘ተነሣ!’ ለሚል ወዮለት፤

በውኑ ማስተማር ይችላልን?

እነሆ፤ በወርቅና በብር ተለብጦአል፤

እስትንፋስም የለውም።

20እግዚአብሔር ግን በተቀደሰ መቅደሱ አለ፣

ምድር ሁሉ በፊቱ ጸጥ ትበል።

New Serbian Translation

Књига пророка Авакума 2:1-20

1Стајаћу на својој стражи,

заузећу место на бедему.

Стражарићу да видим шта ће по мени рећи

и шта да му одговорим када ме укори?

Господњи одговор

2И Господ ми је узвратио речима:

„Читко запиши објаву на плоче,

да се лако чита.

3Јер ипак је ова објава за одређено време,

жури се крају

и не обмањује.

А ако и касни, причекај,

јер ће сигурно доћи.

Доћи ће и неће закаснити.

4Ево човека пркосног!

У њему је душа неправедна,

а праведник ће живети од своје вере.

5Па још и вино изневерава охолог човека

и не држи га место код куће.

Зинуо је као Свет мртвих2,5 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..

Он је као смрт и никад му доста није.

Он за себе окупља све народе

и све људе за себе сабира.

6А неће ли баш ти народи, сваки од њих, да покрену причу, песму ругалицу и загонетку о њему? Рећи ће:

’Тешко ономе што сабира што му не припада

– и до када тако мисли –

што је себе накрцао залозима?’

7Неће ли се ненадано дићи зајмодавци твоји?

Пробудиће се они пред којима ћеш стрепети,

па ћеш ти њима постати плен.

8Зато што си многе народе похарао,

похараће тебе остатак народа.

И то за крв људи,

за насиље над земљом,

над градом

и над свима који у њему живе.

9Јао оном ко за своју кућу непоштену добит згрће грамзиво,

да би у висини своје гнездо свио,

да би се спасао из руку пропасти!

10Кући си својој срамоту нанео убијањем многих народа

и душу своју огрешио.

11Јер ће камен из зида викати,

сведочиће греда из крова.

12Јао ономе који на крви град гради

и насеље оснива на неправди!

13Пази, зар није од Господа над војскама

то што народи раде за огањ

и што се људи исцрпљују низашта?

14Јер ће се земља испунити познавањем Господа,

као што је водом испуњено море.

15Јао ономе ко напија свога ближњег,

гнев свој излива

и опија га да би му гледао голотињу!

16Наситићеш се срамотом више него чашћу.

Пиј сада и ти и покажи своју необрезаност.

Стићи ће те чаша у десници Господњој

и срамота ће покрити част твоју.

17Јер ће те стићи насиље над Ливаном,

истребљење животиња преплашених,

крв људи,

насиље над земљом,

над градом

и над свима који у њему живе.

18Каква је корист од лика који је клесар исклесао,

од ливеног идола, учитеља лажи?

Јер онај који га је направио се поуздаје у своје дело,

правећи неме идоле.

19Јао ономе који дрвету говори: ’Буди се!’

И камену немом: ’Подигни се!’

Тај ли ће да те поучава?

Ево, опточен је златом и сребром,

али у њему нема даха.“

20Али Господ је у свом храму светом.

Тихо пред њим, земљо сва!