New Amharic Standard Version

ኤርምያስ 31:1-40

1“በዚያ ዘመን” ይላል እግዚአብሔር፤ “ለእስራኤል ነገድ ሁሉ አምላካቸው እሆናለሁ፤ እነርሱም ሕዝቤ ይሆናሉ።”

2እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤

“ከሰይፍ የተረፈው ሕዝብ፣

በምድረ በዳ ሞገስን ያገኛል፤

እኔም ለእስራኤል ዕረፍት ለመስጠት እመጣለሁ።”

3እግዚአብሔር ከሩቅ31፥3 ወይም እግዚአብሔር ከጥንት / ከቀድሞ ተገለጠልን ተገለጠልን፤ እንዲህም አለን፤

“በዘላለማዊ ፍቅር ወድጄሻለሁ፤

ስለዚህም በርኅራኄ ሳብሁሽ።

4የእስራኤል ድንግል ሆይ፤ እንደ ገና አንጽሻለሁ፤

አንቺም ትታነጪያለሽ፤

ከበሮችሽንም እንደ ገና አንሥተሽ፣

ከሚፈነጥዙት ጋር ትፈነድቂያለሽ።

5እንደ ገናም በሰማርያ ኰረብቶች ላይ፣

ወይን ትተክያለሽ፤

አትክልተኞች ይተክሏቸዋል፤

በፍሬውም ደስ ይላቸዋል።

6ጠባቂዎች፣ በኤፍሬም ኰረብቶች ላይ፣

‘ኑ፤ ወደ ጽዮን፣

ወደ አምላካችን ወደ እግዚአብሔር እንውጣ!’

ብለው የሚጮኹበት ቀን ይመጣል።

7እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤

“ስለ ያዕቆብ በደስታ ዘምሩ፤

ስለ ሕዝቦች አለቃ እልል በሉ፤

ምስጋናችሁን አሰሙ፤

እግዚአብሔር ሆይ፤ የእስራኤልን ቅሬታ፣

ሕዝብህን አድን’ በሉ።

8እነሆ፤ ከሰሜን ምድር አመጣቸዋለሁ፤

ከምድርም ዳርቻ እሰበስባቸዋለሁ፤

በመካከላቸውም ዕውሮችና አንካሶች፣

ነፍሰ ጡርና በምጥ ላይ ያሉ ሴቶች ይገኛሉ፤

ታላቅም ሕዝብ ሆነው ይመለሳሉ።

9እያለቀሱ ይመጣሉ፤

እያጽናናሁ አመጣቸዋለሁ፤

እኔ ለእስራኤል አባት ነኝና፣

ኤፍሬም በኵር ልጄ ነውና፣

በውሃ ምንጭ ዳር፣

በማይሰናከሉበት ቀና መንገድ እመራቸዋለሁ።

10“ሕዝቦች ሆይ፤ የእግዚአብሔርን ቃል ስሙ፤

ሩቅ ባሉ የባሕር ጠረፎችም፣

‘እስራኤልን የበተነ እርሱ ይሰበስበዋል፤

መንጋውንም እንደ እረኛ ይጠብቃል’ ብላችሁ ዐውጁ።

11እግዚአብሔር ያዕቆብን ይዋጀዋልና፤

ከእርሱም ከሚበረቱት እጅ ይታደገዋልና።

12መጥተውም በጽዮን ተራራ ላይ በደስታ ይዘምራሉ፤

በእግዚአብሔርም ልግስና፣

በእህሉ፣ በወይን ጭማቂውና በዘይቱ፣

በፍየልና በበግ ጠቦት፣ በወይፈንና በጊደር ደስ ይሰኛሉ፤

ውሃ እንደማይቋረጥባት የአትክልት ስፍራ ይሆናሉ፤

ከእንግዲህም አያዝኑም።

13ኰረዶች ይዘፍናሉ፤ ደስም ይላቸዋል፤

ጐረምሶችና ሽማግሌዎችም ይፈነጥዛሉ፤

ልቅሶአቸውን ወደ ደስታ እለውጣለሁ፤

ከሐዘናቸውም አጽናናቸዋለሁ፤ ደስታንም እሰጣቸዋለሁ።

14ካህናቱን አትረፍርፌ እባርካለሁ፤

ሕዝቤም በልግስናዬ ይጠግባል፤”

ይላል እግዚአብሔር

15እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤

“ዋይታና መራራ ልቅሶ፣

ከራማ ተሰማ፤

ልጆቿ የሉምና፣

ራሔል አለቀሰች፤

መጽናናትም እንቢ አለች።”

16እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤

“ድምፅሽን ከልቅሶ፣

ዐይኖችሽንም ከእንባ ከልክይ፤

ድካምሽ ያለ ዋጋ አይቀርምና፤”

ይላል እግዚአብሔር

“ከጠላት ምድር ይመለሳሉ፤

17ስለዚህ ወደ ፊት ተስፋ አለሽ”

ይላል እግዚአብሔር

“ልጆችሽ ወደ ገዛ ምድራቸው ይመለሳሉ።

18“የኤፍሬምን የሲቃ እንጒርጒሮ በእርግጥ ሰምቻለሁ፤

‘እንዳልተገራ ወይፈን ቀጣኸኝ፤

እኔም ተቀጣሁ።

አንተ እግዚአብሔር አምላኬ ነህና፣

መልሰኝ፤ እኔም እመለሳለሁ።

19ከአንተ ከራቅሁ በኋላ፣

ተመልሼ ተጸጸትሁ፤

ባስተዋልሁም ጊዜ፣

ጭኔን መታሁ፣

የወጣትነት ውርደቴን ተሸክሜአለሁና፣

ዐፈርሁ፤ ቀለልሁም።’

20ኤፍሬም የምወደው፣

ደስም የምሰኝበት ልጄ አይደለምን?

ብዙ ጊዜ ተቃውሜው ብናገርም፣

መልሼ ስለ እርሱ አስባለሁ፤

አንጀቴ ይላወሳል፤

በታላቅ ርኅራኄም እራራለታለሁ፤”

ይላል እግዚአብሔር

21“የጐዳና ምልክት አቁሚ፤

መንገድ አመልካች ትከዪ፤

የምትሄጂበትን መንገድ፣

አውራ ጐዳናውን አስተውዪ፤

ድንግሊቱ እስራኤል ሆይ፤ ተመለሺ፤

ወደ ከተሞችሽም ግቢ።

22አንቺ ከዳተኛ ልጅ ሆይ፤

እስከ መቼ ትቅበዘበዣለሽ?

እግዚአብሔር በምድር ላይ አዲስ ነገር ይፈጥራል፤

ሴት በወንድ ላይ ከበባ ታደርጋለች።31፥22 ወይም መፈለግ ትጀምራለች ወይም መጠበቅ ትጀምራለች

23የእስራኤል አምላክ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ “ምርኮአቸውን በመለስሁላቸው ጊዜ፣31፥23 ወይም ዕድል ፈንታቸውን በመለስኩላቸው እነርሱ በይሁዳ ምድርና በከተሞቿ፣ ‘አንተ የጽድቅ ማደሪያ ቅዱስ ተራራ ሆይ፤ እግዚአብሔር ይባርክህ!’ የሚል አነጋገር እንደ ገና ይጠቀማሉ። 24ገበሬዎችና ዘላን ከብት አርቢዎች በይሁዳና በከተሞቿ በአንድነት ይኖራሉ። 25የዛለችውን ነፍስ ዐድሳለሁ፤ የደከመችውንም አበረታለሁ።”

26በዚህ ጊዜ ከእንቅልፌ ነቅቼ ዙሪያዬን ተመለከትሁ፤ እንቅልፌም ጣፋጭ ሆኖልኝ ነበር።

27“እነሆ፤ የእስራኤልን ቤትና የይሁዳን ቤት” ይላል እግዚአብሔር፤ “በሰውና በእንስሳት ዘር የምሞላበት ጊዜ ይመጣል፤ 28ልነቅላቸውና ላፈርሳቸው፣ ልገለብጣቸውና ላጠፋቸው፣ መከራም ላመጣባቸው እንደ ተጋሁ ሁሉ፣ ላንጻቸውና ልተክላቸው ደግሞ እተጋለሁ” ይላል እግዚአብሔር29“በዚያ ዘመን ሰዎች ዳግመኛ፣

‘አባቶች በበሉት ጐምዛዛ የወይን ፍሬ፣

የልጆች ጥርስ ጠረሰ’ የሚለውን ምሳሌ አይናገሩም።

30ነገር ግን፣ እያንዳንዱ በገዛ ኀጢአቱ ይሞታል፤ ጐምዛዛ የወይን ፍሬ የሚበላ ሁሉ የራሱን ጥርስ ይጠርሳል።

31“ከእስራኤል ቤትና፣

ከይሁዳ ቤት ጋር” ይላል እግዚአብሔር

“አዲስ ቃል ኪዳን የምገባበት፣

ጊዜ ይመጣል።

32ከግብፅ አወጣቸው ዘንድ፣

እጃቸውን ይዤ በመራኋቸው ጊዜ፣

ከአባቶቻቸው ጋር እንደ ገባሁት ኪዳን

አይደለም፤31፥32 የዕብራይስጡ፣ የሰብዓ ሊቃናትና የሱርሰት ትርጒሞች እኔም ዘወር አልሁባቸው ይላሉ።

የእነርሱ ባልገ ሆኜ ሳለሁ፣

ቃል ኪዳኔን አፍርሰዋልና።”31፥32 ወይም የእነርሱ ጌታ

ይላል እግዚአብሔር

33“ነገር ግን ከዚያ ጊዜ በኋላ፣

ከእስራኤል ቤት ጋር የምገባው ኪዳን ይህ ነው” ይላል እግዚአብሔር

“ሕጌን በልቡናቸው አኖራለሁ፤

በልባቸውም እጽፈዋለሁ።

እኔ አምላክ እሆናቸዋለሁ፤

እነርሱም ሕዝቤ ይሆናሉ።

34ከእንግዲህ ማንም ሰው ባልንጀራውን፣

ወይም ወንድሙን፣ ‘እግዚአብሔርን ዕወቅ’ ብሎ አያስተምርም፤

ከትንሹ ጀምሮ እስከ ትልቁ፣

ሁሉም እኔን ያውቁኛልና፤”

ይላል እግዚአብሔር

“በደላቸውን ይቅር እላለሁ፤

ኀጢአታቸውንም መልሼ አላስብም።”

35በቀን እንድታበራ፣

ፀሓይን የመደበ፣

በሌሊት እንዲያበሩ፣

ጨረቃንና ከዋክብትን ያዘዛቸው፣

የሞገዱ ድምፅ እንዲተምም፣

ባሕሩን የሚያናውጥ፣

ስሙ የሰራዊት ጌታ የሆነ፣

እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤

36“ይህ ሥርዐት በፊቴ ከተሻረ፣”

ይላል እግዚአብሔር

“በዚያ ጊዜ የእስራኤልም ዘር በፊቴ፣

መንግሥት መሆኑ ለዘላለም ይቀራል።”

37እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤

“በላይ ያሉትን ሰማያትን መለካት፣

በታችም ያሉትን የምድር መሠረቶች መመርመር ከተቻለ፣

በዚያ ጊዜ የእስራኤልን ዘር ሁሉ፣

ስላደረጉት ነገር ሁሉ እጥላቸዋለሁ፤”

ይላል እግዚአብሔር

38“እነሆ ከሐናንኤል ግንብ ጀምሮ እስከ ማእዘኑ በር ድረስ” ይላል እግዚአብሔር፤ “ይህች ከተማ ለእግዚአብሔር የምትሠራበት ጊዜ ይመጣል፤ 39መለኪያ ገመዱም ከዚያ ጀምሮ በቀጥታ ወደ ጋሬብ ኰረብታ፣ አልፎም ወደ ጎዓ ይዘረጋል። 40ሬሳና ዐመድ የሚጣልበት ሸለቆ በሙሉ፣ በምሥራቅ በኩል የቄድሮንን ሸለቆ ይዞ እስከ ፈረስ በር የሚደርሰው ደልዳላ ቦታ ሁሉ ለእግዚአብሔር የተቀደሰ ይሆናል፤ ከእንግዲህም ከተማይቱ አትነቀልም፤ አትፈርስምም።”

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 31:1-40

1„У оне дане – говори Господ – бићу Бог свим родовима Израиљевим, а они ће бити мој народ.“

2Овако каже Господ:

„Народ који је преживео мач

нашао је наклоност у пустињи,

када је Израиљ отишао да нађе свој починак.“

3Господ ми31,3 У Септуагинти стоји Господ му. Овде пророк говори у име свег народа. се издалека објавио:

„Ја те волим љубављу вечном

и зато те милошћу привлачим!

4Опет ћу те сазидати,

обновљена бићеш, о, девице израиљска.

Даирама ћеш се опет окитити,

играћеш у колу с радоснима!

5Опет ћеш да садиш винограде

на брдима Самарије.

А они који саде,

ти ће и да једу.

6Јер долази дан када ће звати стражари

по Јефремовом горју:

’Устаните! Идемо Господу,

нашем Богу на Сион!’“

7Овако каже Господ:

„Радосно кличите због Јакова!

Подврискујте кличући због главе народа!

Објављујте, прослављајте и говорите:

’О, Господе, спаси свој народ,

остатак Израиљев!’

8Ево, доводим их из северне земље,

окупљам их из најдаљих земљиних крајева.

И међу њима ће бити слепи и хроми,

трудница и породиља.

Баш велики збор ће се вратити овамо.

9Доћи ће с преклињањима,

довешћу их док буду вапили.

Водићу их на набујале потоке,

на путеве равне на којима се неће спотакнути.

Јер ја сам Израиљу отац

и Јефрем је мој првенац.“

10„Народи, чујте реч Господњу,

јавите по далеким острвима и реците:

’Онај који је раштркао Израиљ, тај ће га и сакупити

и чуваће их као пастир своје стадо.’

11Јер, Господ је откупио Јакова,

искупио га је из руку јачега од њега.

12А они ће доћи на брдо Сион кличући радосно.

Ликоваће због добра Господњег, због жита

и вина, због уља, јагањаца и телади.

Живот ће им бити као врт заливен

и више никад неће малаксати.

13Девојка ће се у колу радовати

заједно са младићима и старцима.

Преокренућу њихову жалост у радост.

Утешићу их и обрадовати их након туге њихове.

14Наситићу изобиљем душе свештеника

а и мој ће народ сит бити од добара мојих

– говори Господ.“

15Овако каже Господ:

„У Рами се глас чује,

јецај и лелек гласни:

то Рахиља за децом својом нариче,

и неће да се утеши,

јер њих више нема.“

16Овако каже Господ:

„Грло стегни да не плаче,

не дај оку да засузи!

Јер, ево награде за дело твоје

– говори Господ –

вратиће се они из земље непријатеља.

17За твоје сутра постоји нада

– говори Господ –

вратиће се деца у свој завичај.

18Јесам, чуо сам Јефрема што над собом жали:

’Казнио си ме

и био сам кажњен као теле неукроћено.

Поврати ме да могу да се вратим,

јер си ти, Господе, Бог мој!

19И кад сам ти се вратио,

покајао сам се;

и кад сам поучен био,

тукао сам се у бедра.

Срамота ме је и понижен сам

јер носим ругло своје младости.’

20Није ли Јефрем мој драги син

и дете најмилије?

Иако сам често говорио против њега,

стално мислим о њему.

Зато ми је за њим устрептала утроба

и стварно ћу да му се смилујем

– говори Господ.

21Постави себи путоказе.

Стави себи знакове

и срце усмери на пут,

на стазу којом си ишла.

Па се врати, о, девице израиљска,

врати се овим својим градовима!

22Докле ћеш да тумараш,

о, ћерко одметничка?!

Јер Господ је створио на земљи нешто ново,

као кад би жена приступила мушкарцу.“

23Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Људи ће опет говорити ову изреку у јудејској земљи и по њеним градовима, кад им вратим њихове изгнанике: ’Нека те Господ благослови Пребивалиште правде, светости горо!’ 24Пребиваће Јуда и сви њени градови заједно у њој, и ратари и они што иду за стадом. 25Напојићу душе малаксале, окрепићу сваког изнемоглог.“

26И тада сам се пробудио и погледао: мој је сан био тако сладак.

27„Ево, долазе дани – говори Господ – када ћу дом Израиљев и дом Јудин засејати људским семеном и сточним семеном. 28И као што сам бдео над њима да их чупам, да их обарам и рушим, да их разарам и кажњавам; тако ћу да бдим над њима да их градим и да их садим – говори Господ. 29У данима оним неће више говорити:

’Очеви су јели недозрело грожђе,

али зато зуби трну синовима!’

30Ипак, за своју кривицу свако ће да умре; утрнуће зуби сваком који грожђе недозрело једе!

31Ево, долазе дани – говори Господ –

када ћу склопити нови савез

с народом израиљским

и с народом Јудиним.

32То неће бити као кад сам

склопио савез са њиховим оцима,

онога дана кад сам их узео за руку

и извео из Египта.

Али нису били верни моме савезу,

а ја сам им био муж

– говори Господ.

33А ово је савез који ћу склопити

с народом израиљским након тих дана:

ставићу свој Закон у њих саме,

и уписаћу га у њихова срца.

Ја ћу бити њихов Бог,

а они ће бити мој народ

– говори Господ!

34Тада нико неће поучавати свога суграђанина

или брата говорећи: ’Упознај Господа’,

јер ће ме познавати сви од малог до великог

– говори Господ.

Јер опростићу њихове кривице,

и нећу се сећати њихових греха.“

35Овако каже Господ

који даје сунце да светли дању,

одредбе месецу и звездама да светле ноћну;

који море узбурка и таласи му кључају

и коме је име Господ над војскама:

36„Ако би ове одредбе и нестале преда мном

– говори Господ –

престаће и Израиљево потомство

да буде народ преда мном довека.“

37Овако каже Господ:

„Када би могла да се премере небеса горња,

и када би могли да се истраже темељи земљини доњи,

тако бих и ја могао да одбацим све потомке Израиља

због свега онога што су учинили

– говори Господ.

38Ево, долазе дани – говори Господ – када ће се обновити град за Господа, од Ананилове куле па до Угаоних врата. 39А уже за мерење ће се протегнути све до брда Гарив и назад према Гоаху. 40И сва долина лешева и пепела, сва поља долине Кидрон, до угла Коњских врата ка истоку биће света Господу. Град никад више и довека неће бити разваљиван и рушен.“