New Amharic Standard Version

ኤርምያስ 25:1-38

ሰባ የምርኮ ዓመታት

1የይሁዳ ንጉሥ የኢዮስያስ ልጅ ኢዮአቄም በነገሠ በአራተኛው ዓመት፣ ይህም ማለት በባቢሎን ንጉሥ በናቡከደነፆር ዘመነ መንግሥት በመጀመሪያው ዓመት፣ ስለ ይሁዳ ሕዝብ ሁሉ ለኤርምያስ ቃል መጣለት፤ 2ስለዚህ ነቢዩ ኤርምያስ ለይሁዳ ሕዝብ ሁሉ፣ በኢየሩሳሌም ለሚኖሩትም ሁሉ እንዲህ ሲል ተናገረ፦ 3የይሁዳ ንጉሥ የአሞን ልጅ ኢዮስያስ ከነገሠበት ከዐሥራ ሦስተኛው ዓመት ጀምሮ እስከ ዛሬ ድረስ ሃያ ሦስት ዓመት ሙሉ የእግዚአብሔር ቃል ወደ እኔ መጣ፤ ደጋግሜም ነገርኋችሁ፤ እናንተ ግን አልሰማችሁም።

4እግዚአብሔር አገልጋዮቹን ነቢያትን ሁሉ ደጋግሞ ወደ እናንተ ላከ፤ ሆኖም አልሰማችሁም፤ ትኵረትም አልሰጣችሁትም። 5እነርሱም እንዲህ አሉ፤ “እንግዲህ ሁላችሁ ከክፉ መንገዳችሁና ከክፉ ሥራችሁ ተመለሱ፤ እግዚአብሔር ለእናንተና ለአባቶቻችሁ በሰጣት ምድር ለዘላለም ትቀመጣላችሁ። 6ታገለግሏቸውና ታመልኳቸው ዘንድ ሌሎቹን አማልክት አትከተሉ፤ እጃችሁ በሠራው ነገር አታስቈጡኝ፤ እኔም ክፉ አላ ደርግባችሁም።”

7“ነገር ግን አልሰማችሁኝም” ይላል እግዚአብሔር፤ ኋእጃችሁ በሠራው ነገር አስቈጣችሁኝ፤ በራሳችሁም ላይ ክፉ ነገር አመጣችሁ።”

8ስለዚህ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ “ቃሌን ስላልሰማችሁ፣ 9የሰሜንን ሕዝብ ሁሉ፣ አገልጋዬንም የባቢሎንን ንጉሥ ናቡከደነፆርን እጠራለሁ” ይላል እግዚአብሔር፤ “በዚህች ምድርና በነዋሪዎቿም ላይ፣ በአካባቢዋም ባሉ ሕዝቦች ሁሉ ላይ አመጣባቸዋለሁ፤ ፈጽሜም አጠፋቸዋለሁ፤25፥9 አጠፋቸዋለሁ ለሚለው የሚተካው የዕብራይስጥ ቃል የሚያመለክተው ነገሮች ወይም ሰዎች (ደግሞ ላይመለሱ) ለእግዚአብሔር ሙሉ በሙሉ መሰጠታቸውን ነው። ሰዎች የሚጸየፉአቸውና የሚሣለቁባቸው፣ የዘላለምም ባድማ አደርጋቸዋለሁ፤ 10የደስታንና የእልልታን ድምፅ፣ የሙሽራውንና የሙሽራዪቱን ድምፅ፣ የወፍጮን ድምፅና የመብራትን ብርሃን አስቀራለሁ። 11አገሪቱ በሞላ ባድማና ጠፍ ትሆናለች፤ እነዚህም ሕዝቦች ለባቢሎን ንጉሥ ሰባ ዓመት ይገዛሉ።

12“ነገር ግን ሰባው ዓመት ከተፈጸመ በኋላ፣ የባቢሎንን ንጉሥና ሕዝቡን፣ የባቢሎናውያንንም25፥12 ወይም ከለዳውያን ምድር ስለ በደላቸው እቀጣቸዋለሁ” ይላል እግዚአብሔር፤ “ለዘላለምም ባድማ አደርጋታለሁ፤ 13በምድሪቱ ላይ የተናገርሁትን ሁሉ ይኸውም በዚህ መጽሐፍ የተጻፈውንና ኤርምያስ በሕዝቦች ሁሉ ላይ የተናገረውን ትንቢት አመጣባታለሁ። 14ሕዝቧም ለብዙ ሕዝቦችና ለታላላቅ ነገሥታት ባሮች ይሆናሉ፤ እንደ አድራጎታቸውና እንደ እጃቸውም ሥራ እከፍላቸዋለሁ።”

የቍጣው ጽዋ

15የእስራኤል አምላክ እግዚአብሔር እንዲህ አለኝ፤ “በቍጣዬ የወይን ጠጅ የተሞላውን ይህን ጽዋ ከእጄ ውሰድ፤ እኔ ወደ ምልክህም ሕዝቦች ሁሉ ሄደህ አጠጣቸው። 16በጠጡም ጊዜ ይንገዳገዳሉ፤ በመካከላቸው ከምሰደው ሰይፍ የተነሣ ያብዳሉ።”

17ስለዚህ ጽዋውን ከእግዚአብሔር እጅ ተቀብዬ እርሱ ወደ ላከኝ ሕዝቦች ሁሉ ሄድሁ፤ እንዲጠጡትም አደረግሁ፤ 18ዛሬ እንደሆነው ሁሉ ባድማና ሰዎች የሚጸየፉአቸው መዘባበቻና ርግማን እንዲሆኑ፦ ኢየሩሳሌምንና የይሁዳን ከተሞች፣ ነገሥታቷንና ባለሥልጣኖቿን፣ 19የግብፅን ንጉሥ ፈርዖንን፣ አገልጋዮቹን፣ ባለሥልጣኖቹንና ሕዝቡን ሁሉ፣ 20በዚያ የሚኖሩትን ድብልቅ ሕዝብ ሁሉ፣ የዖፅ ምድር ነገሥታትን ሁሉ፣ በአስቀሎና፣ በጋዛ፣ በአቃሮንና በአዛጦንም ሕዝብ ቅሬታ ያሉትን የፍልስጥኤም ነገሥታት፣ 21ኤዶምን፣ ሞዓብን፣ አሞንን፣ 22የጢሮስንና የሲዶናን ነገሥታት ሁሉ፣ ከባሕሩ ማዶ ያሉ የጠረፍ ምድር ነገሥታትን፣ 23ድዳንን፣ ቴማንን፣ ቡዝን፣ ጠጒራቸውን ዙሪያውን የሚከረከሙትን ሕዝብ ሁሉ፣25፥23 ወይም በሩቅ ስፍራዎች ያሉትን 24የዐረብ ነገሥታትን ሁሉ፣ በምድረ በዳ የሚኖሩትን የድብልቅ ሕዝብ ነገሥታት ሁሉ፣ 25የዘምሪ፣ የኤላምና የሜዶን ነገሥታትን ሁሉ፣ 26በቅርብና በሩቅ ያሉትን የሰሜን ነገሥታትንም ሁሉ በማከታተል፣ በምድር ላይ ያሉትን መንግሥታት ሁሉ አጠጣኋቸው፤ ከእነዚህም ሁሉ በኋላ የሺሻክ25፥26 ሺሻክ የባቢሎን ምስጢራዊ ቃል ነው። ንጉሥ ደግሞ ይጠጣል።

27“አንተም እንዲህ ብለህ ንገራቸው፤ ‘የእስራኤል አምላክ የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፦ ጠጡ፤ ስከሩ፤ አስታውኩም፤ ዳግመኛም ላትነሡ በመካከላችሁ በምሰደው ሰይፍ ፊት ውደቁ።’ 28ነገር ግን ጽዋውን ከእጅህ ለመውሰድና ለመጠጣት እንቢ ካሉ፣ እንዲህ በላቸው፦ ‘የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤ በግድ ትጠጣላችሁ። 29እነሆ፤ ስሜ የተጠራበትን ከተማ ማጥፋት እጀምራለሁ፤ ታዲያ ያለ ቅጣት ታመልጣላችሁን? ሳትቀጡ አትለቀቁም፤ በምድር በሚኖሩት ሁሉ ላይ ሰይፍን እጠራለሁና ሳትቀጡ አታመልጡም፤ ይላል የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር።’

30“እንግዲህ ይህን ቃል ሁሉ ትንቢት ተናገርባቸው፤ እንዲህም በላቸው፣

“ ‘እግዚአብሔር ከላይ ይጮኻል፤

ከቅዱስ ማደሪያው ነጐድጓዳማ ድምፁን ያሰማል፤

በራሱ ምድር ላይ እጅግ ይጮኻል፤

እንደ ወይን ጨማቂዎች፣

በምድር በሚኖሩት ሁሉ ላይም ያስገመግማል፤

31እግዚአብሔር ከሕዝቦች ጋር ይፋረዳልና፣

ታላቅ ጩኸት እስከ ምድር ዳርቻ ያስተጋባል፤

በሰው ሁሉ ላይ ፍርድን ያመጣል፤

ክፉዎችንም ለሰይፍ ይዳርጋል”

ይላል እግዚአብሔር

32የሰራዊት ጌታ እግዚአብሔር እንዲህ ይላል፤

“እነሆ፤ ጥፋት፣

ከአገር ወደ አገር እየተዛመተ መጥቶአል፤

ብርቱ ዐውሎ ነፋስ፣

ከምድር ዳርቻ ተነሥቶአል።

33በዚያን ጊዜ በእግዚአብሔር የተገደሉት ከምድር ዳር እስከ ምድር ዳር በሁሉ ስፍራ ተረፍርፈው ይታያሉ፤ እንደ ጒድፍ በምድር ላይ ይጣላሉ እንጂ፣ አይለቀስላቸውም፤ ሬሳቸውም አይሰበሰብም፤ አይቀበርምም።

34እናንት እረኞች፤ አልቅሱ፤ ዋይ በሉ፤

እናንት የመንጋው ጌቶች፤ በዐመድ ላይ ተንከባለሉ፤

የምትታረዱበት ቀን ደርሶአልና፤

እንደ ውብ የሸክላ ዕቃ ወድቃችሁ ትከሰክሳላችሁ።

35እረኞች የሚሸሹበት፣

የመንጋ ጠባቂዎችም የሚያመልጡበት የለም።

36እግዚአብሔር ማሰማሪያቸውን አጥፍቶአልና፣

የእረኞችን ጩኸት፣

የመንጋ ጠባቂዎችን ዋይታ ስሙ።

37ከእግዚአብሔር ጽኑ ቍጣ የተነሣ፣

ሰላማዊው ምድር ባድማ ይሆናል።

38እንደ አንበሳ ከጐሬው ይወጣል፤

ከአስጨናቂው ሰይፍ፣25፥38 አንዳንድ የዕብራይስጥና የሰብዓ ሊቃናት ትርጒሞች (ኤር 46፥16 እና 50፥16 ይመ) ቍጣ ይላሉ

ከቍጣውም የተነሣ፣

ምድራቸው ባድማ ትሆናለች።

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 25:1-38

Седамдесет година изгнанства

1Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; 2реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: 3„Још од тринаесте године Јосије, сина Амонова цара Јудиног, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.

4Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. 5А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. 6Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.

7Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“

8Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; 9ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. 10Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. 11Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.

12И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. 13Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. 14Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“

Чаша Божијег гнева

15Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. 16И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“

17Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: 18Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; 19и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; 20и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; 21и Едом, Моав и народ Амона; 22и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; 23и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; 24и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; 25и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; 26и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки25,26 Цар Вавилона. ће пити после њих.

27„Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ 28Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! 29Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’

30Ти им пророкуј све ове речи и реци им:

’Господ ће са висина као лавић рикнути,

из свог светог места ће моћно завикати.

Заориће на своје Пребивалиште клицањем

против свих становника земље, као онај који муља грожђе.

31Та вика стиже до крајева земље,

јер се Господ спори с народима.

За суд се он спрема с целим човечанством,

а зликовце је мачу препустио – говори Господ.’“

32Овако каже Господ над војскама:

„Ево зла што надире

од народа до народа!

Пролама се велика олуја

из најдаљих земљиних крајева.

33Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.

34Кукајте, пастири!

Завапите, у прашини се ваљајте, ви владари стада!

Сазрело је време и за ваше клање и за ваше расејање,

јер ћете прснути ко посуда драга.

35За пастире нема уточишта,

нема спаса за владаре стада!

36Слушај вапај пастира

и нарицање владара стада

јер Господ хара њихов пашњак.

37И биће опустошени мирни пашњаци

због Господњег разјареног гнева.

38Као лавић он напушта станиште своје

јер је опустошена њихова земља

од јарости тлачитеља,

од његовог гнева успламтелог.“