New American Standard Bible

Psalm 78

God’s Guidance of His People in Spite of Their Unfaithfulness.

A [a]Maskil of Asaph.

1Listen, O my people, to my [b]instruction;
Incline your ears to the words of my mouth.
I will open my mouth in a parable;
I will utter dark sayings of old,
Which we have heard and known,
And our fathers have told us.
We will not conceal them from their children,
But tell to the generation to come the praises of the Lord,
And His strength and His wondrous works that He has done.

For He established a testimony in Jacob
And appointed a law in Israel,
Which He commanded our fathers
That they should [c]teach them to their children,
That the generation to come might know, even the children yet to be born,
That they may arise and tell them to their children,
That they should put their confidence in God
And not forget the works of God,
But keep His commandments,
And not be like their fathers,
A stubborn and rebellious generation,
A generation that did not [d]prepare its heart
And whose spirit was not faithful to God.

The sons of Ephraim [e]were archers equipped with bows,
Yet they turned back in the day of battle.
10 They did not keep the covenant of God
And refused to walk in His law;
11 They forgot His deeds
And His [f]miracles that He had shown them.
12 He wrought wonders before their fathers
In the land of Egypt, in the field of Zoan.
13 He divided the sea and caused them to pass through,
And He made the waters stand up like a heap.
14 Then He led them with the cloud by day
And all the night with a light of fire.
15 He split the rocks in the wilderness
And gave them abundant drink like the ocean depths.
16 He brought forth streams also from the rock
And caused waters to run down like rivers.

17 Yet they still continued to sin against Him,
To rebel against the Most High in the desert.
18 And in their heart they put God to the test
By asking food according to their desire.
19 Then they spoke against God;
They said, “Can God prepare a table in the wilderness?
20 “Behold, He struck the rock so that waters gushed out,
And streams were overflowing;
Can He give bread also?
Will He provide [g]meat for His people?”

21 Therefore the Lord heard and [h]was full of wrath;
And a fire was kindled against Jacob
And anger also mounted against Israel,
22 Because they did not believe in God
And did not trust in His salvation.
23 Yet He commanded the clouds above
And opened the doors of heaven;
24 He rained down manna upon them to eat
And gave them [i]food from heaven.
25 Man did eat the bread of [j]angels;
He sent them [k]food [l]in abundance.
26 He caused the east wind to blow in the heavens
And by His [m]power He directed the south wind.
27 When He rained [n]meat upon them like the dust,
Even winged fowl like the sand of the seas,
28 Then He let them fall in the midst of [o]their camp,
Round about their dwellings.
29 So they ate and were well filled,
And their desire He gave to them.
30 [p]Before they had satisfied their desire,
While their food was in their mouths,
31 The anger of God rose against them
And killed [q]some of their stoutest ones,
And [r]subdued the choice men of Israel.
32 In spite of all this they still sinned
And did not believe in His wonderful works.
33 So He brought their days to an end in [s]futility
And their years in sudden terror.

34 When He killed them, then they sought Him,
And returned and searched diligently for God;
35 And they remembered that God was their rock,
And the Most High God their Redeemer.
36 But they deceived Him with their mouth
And lied to Him with their tongue.
37 For their heart was not steadfast toward Him,
Nor were they faithful in His covenant.
38 But He, being compassionate, [t]forgave their iniquity and did not destroy them;
And often He [u]restrained His anger
And did not arouse all His wrath.
39 Thus He remembered that they were but flesh,
A [v]wind that passes and does not return.

40 How often they rebelled against Him in the wilderness
And grieved Him in the desert!
41 Again and again they [w]tempted God,
And pained the Holy One of Israel.
42 They did not remember His [x]power,
The day when He redeemed them from the adversary,
43 When He performed His signs in Egypt
And His marvels in the field of Zoan,
44 And turned their rivers to blood,
And their streams, they could not drink.
45 He sent among them swarms of flies which devoured them,
And frogs which destroyed them.
46 He gave also their crops to the grasshopper
And the product of their labor to the locust.
47 He [y]destroyed their vines with hailstones
And their sycamore trees with frost.
48 He gave over their cattle also to the hailstones
And their herds to bolts of lightning.
49 He sent upon them His burning anger,
Fury and indignation and trouble,
[z]A band of destroying angels.
50 He leveled a path for His anger;
He did not spare their soul from death,
But gave over their life to the plague,
51 And smote all the firstborn in Egypt,
The first issue of their virility in the tents of Ham.
52 But He led forth His own people like sheep
And guided them in the wilderness like a flock;
53 He led them safely, so that they did not fear;
But the sea engulfed their enemies.

54 So He brought them to His holy [aa]land,
To this [ab]hill country which His right hand had gained.
55 He also drove out the nations before them
And apportioned them for an inheritance by measurement,
And made the tribes of Israel dwell in their tents.
56 Yet they [ac]tempted and rebelled against the Most High God
And did not keep His testimonies,
57 But turned back and acted treacherously like their fathers;
They turned aside like a treacherous bow.
58 For they provoked Him with their high places
And aroused His jealousy with their graven images.
59 When God heard, He [ad]was filled with wrath
And greatly abhorred Israel;
60 So that He abandoned the dwelling place at Shiloh,
The tent [ae]which He had pitched among men,
61 And gave up His strength to captivity
And His glory into the hand of the adversary.
62 He also delivered His people to the sword,
And [af]was filled with wrath at His inheritance.
63 Fire devoured [ag]His young men,
And [ah]His virgins had no wedding songs.
64 [ai]His priests fell by the sword,
And [aj]His widows could not weep.

65 Then the Lord awoke as if from sleep,
Like a warrior [ak]overcome by wine.
66 He [al]drove His adversaries backward;
He put on them an everlasting reproach.
67 He also rejected the tent of Joseph,
And did not choose the tribe of Ephraim,
68 But chose the tribe of Judah,
Mount Zion which He loved.
69 And He built His sanctuary like the heights,
Like the earth which He has founded forever.
70 He also chose David His servant
And took him from the sheepfolds;
71 From [am]the care of the [an]ewes with suckling lambs He brought him
To shepherd Jacob His people,
And Israel His inheritance.
72 So he shepherded them according to the integrity of his heart,
And guided them with his skillful hands.

Notas al pie

  1. Psalm 78:1 Possibly, Contemplative, or Didactic, or Skillful Psalm
  2. Psalm 78:1 Or law, teaching
  3. Psalm 78:5 Lit make them known
  4. Psalm 78:8 Or put right
  5. Psalm 78:9 Or being
  6. Psalm 78:11 Or wonderful works
  7. Psalm 78:20 Lit flesh
  8. Psalm 78:21 Or became infuriated
  9. Psalm 78:24 Lit grain
  10. Psalm 78:25 Lit mighty ones
  11. Psalm 78:25 Or provision
  12. Psalm 78:25 Lit to satiation
  13. Psalm 78:26 Or strength
  14. Psalm 78:27 Lit flesh
  15. Psalm 78:28 Lit His
  16. Psalm 78:30 Lit They were not estranged from
  17. Psalm 78:31 Lit among their fat ones
  18. Psalm 78:31 Lit caused to bow down
  19. Psalm 78:33 Lit vanity, a mere breath
  20. Psalm 78:38 Lit covered over, atoned for
  21. Psalm 78:38 Lit turned away
  22. Psalm 78:39 Or breath
  23. Psalm 78:41 Or put God to the test
  24. Psalm 78:42 Lit hand
  25. Psalm 78:47 Lit was killing
  26. Psalm 78:49 Lit A deputation of angels of evil
  27. Psalm 78:54 Lit border, territory
  28. Psalm 78:54 Or mountain
  29. Psalm 78:56 Or put to the test
  30. Psalm 78:59 Or became infuriated
  31. Psalm 78:60 Some ancient versions read where He dwelt
  32. Psalm 78:62 Or became infuriated
  33. Psalm 78:63 Or their
  34. Psalm 78:63 Or their
  35. Psalm 78:64 Or their
  36. Psalm 78:64 Or their
  37. Psalm 78:65 Or sobered up from
  38. Psalm 78:66 Lit smote
  39. Psalm 78:71 Lit following
  40. Psalm 78:71 Lit ewes which gave suck, He...

New Serbian Translation

Псалми 78

Асафова поучна песма.

1О, народе мој, послушај поуку моју
    и речима мојих уста ухо приклоните!
Мој говор биће у причи,
    објавићу загонетке од давнина.
Оно што смо чули, оно што смо научили
    и што су нам стари наши испричали;
то нећемо да кријемо од њихове деце.
    Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
    његову силу и чудеса која је учинио.
Он је у Јакову учврстио сведочанство,
    Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
    да их предају својим потомцима,
да би нови нараштај знао,
    деца што ће се родити,
    па кад одрасту да то пренесу деци својој;
да се у Бога поуздају,
    да дела Божија не заборављају
    и заповести његове да извршавају.
Да не буду ко њихови стари,
    нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
    и духа коју није веран Богу.

Јефремовци су били луковима наоружани
    али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
    одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
    чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
    у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
    воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
    и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
    обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
    учинио да им воде као реке теку.

17 А они су му упорно грешили,
    пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
    извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
    „Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
    потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
    да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
    па је пожар плануо на Јакова
    и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
    нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
    и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
    даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
    обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
    донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
    и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
    око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
    јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
    и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
    И он поби њихове најјаче
    и обори младиће Израиља.

32 И поред тога опет су грешили,
    нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
    и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
    и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
    Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
    и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
    нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
    кривицу им опраштао
    и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
    љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
    да су дах што испарава
    и што се не враћа.

40 А како су се често бунили у пустињи
    и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
    вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
    и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
    и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
    а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
    жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
    и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
    а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
    и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
    срџбу и јарост,
    невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
    и живот им од смрти поштедео није,
    живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
    прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
    водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
    а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
    на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
    доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
    по њиховим шаторима.

56 Али они су поново искушавали
    и бунили се против Бога Свевишњега,
    прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
    издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
    чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
    и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
    стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
    и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
    јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
    па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
    а удовице их ожалиле нису.

65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
    као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
    и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
    племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
    и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
    попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
    узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
    и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
    водио их је својим умешним рукама.