New American Standard Bible

Psalm 106

Israel’s Rebelliousness and the Lord’s Deliverances.

1[a]Praise [b]the Lord!
Oh give thanks to the Lord, for He is good;
For His lovingkindness is everlasting.
Who can speak of the mighty deeds of the Lord,
Or can show forth all His praise?
How blessed are those who keep [c]justice,
[d]Who practice righteousness at all times!

Remember me, O Lord, in Your favor [e]toward Your people;
Visit me with Your salvation,
That I may see the prosperity of Your chosen ones,
That I may rejoice in the gladness of Your nation,
That I may glory with Your [f]inheritance.

We have sinned [g]like our fathers,
We have committed iniquity, we have behaved wickedly.
Our fathers in Egypt did not understand Your [h]wonders;
They did not remember [i]Your abundant kindnesses,
But rebelled by the sea, at the [j]Red Sea.
Nevertheless He saved them for the sake of His name,
That He might make His power known.
Thus He rebuked the [k]Red Sea and it dried up,
And He led them through the deeps, as through the wilderness.
10 So He saved them from the [l]hand of the one who hated them,
And redeemed them from the [m]hand of the enemy.
11 The waters covered their adversaries;
Not one of them was left.
12 Then they believed His words;
They sang His praise.

13 They quickly forgot His works;
They did not wait for His counsel,
14 But craved intensely in the wilderness,
And [n]tempted God in the desert.
15 So He gave them their request,
But sent a [o]wasting disease among them.

16 When they became envious of Moses in the camp,
And of Aaron, the holy one of the Lord,
17 The earth opened and swallowed up Dathan,
And engulfed the [p]company of Abiram.
18 And a fire blazed up in their [q]company;
The flame consumed the wicked.

19 They made a calf in Horeb
And worshiped a molten image.
20 Thus they exchanged their glory
For the image of an ox that eats grass.
21 They forgot God their Savior,
Who had done great things in Egypt,
22 [r]Wonders in the land of Ham
And awesome things by the [s]Red Sea.
23 Therefore He said that He would destroy them,
Had not Moses His chosen one stood in the breach before Him,
To turn away His wrath from destroying them.
24 Then they despised the pleasant land;
They did not believe in His word,
25 But grumbled in their tents;
They did not listen to the voice of the Lord.
26 Therefore He [t]swore to them
That He would cast them down in the wilderness,
27 And that He would cast their seed among the nations
And scatter them in the lands.

28 They joined themselves also to [u]Baal-peor,
And ate sacrifices offered to the dead.
29 Thus they provoked Him to anger with their deeds,
And the plague broke out among them.
30 Then Phinehas stood up and interposed,
And so the plague was stayed.
31 And it was reckoned to him for righteousness,
To all generations forever.

32 They also provoked Him to wrath at the waters of [v]Meribah,
So that it went hard with Moses on their account;
33 Because they were rebellious against [w]His Spirit,
He spoke rashly with his lips.

34 They did not destroy the peoples,
As the Lord commanded them,
35 But they mingled with the nations
And learned their [x]practices,
36 And served their idols,
Which became a snare to them.
37 They even sacrificed their sons and their daughters to the demons,
38 And shed innocent blood,
The blood of their sons and their daughters,
Whom they sacrificed to the idols of Canaan;
And the land was polluted with the blood.
39 Thus they became unclean in their [y]practices,
And played the harlot in their deeds.

40 Therefore the anger of the Lord was kindled against His people
And He abhorred His [z]inheritance.
41 Then He gave them into the hand of the [aa]nations,
And those who hated them ruled over them.
42 Their enemies also oppressed them,
And they were subdued under their [ab]power.
43 Many times He would deliver them;
They, however, were rebellious in their counsel,
And so sank down in their iniquity.

44 Nevertheless He looked upon their distress
When He heard their cry;
45 And He remembered His covenant for their sake,
And [ac]relented according to the greatness of His lovingkindness.
46 He also made them objects of compassion
In the presence of all their captors.

47 Save us, O Lord our God,
And gather us from among the nations,
To give thanks to Your holy name
And [ad]glory in Your praise.
48 Blessed be the Lord, the God of Israel,
From everlasting even to everlasting.
And let all the people say, “Amen.”
[ae]Praise [af]the Lord!

Notas al pie

  1. Psalm 106:1 Or Hallelujah!
  2. Psalm 106:1 Heb Yah
  3. Psalm 106:3 Or judgment
  4. Psalm 106:3 Many Heb mss read The one who performs
  5. Psalm 106:4 Lit of
  6. Psalm 106:5 I.e. people
  7. Psalm 106:6 Lit with
  8. Psalm 106:7 I.e. wonderful acts
  9. Psalm 106:7 Lit the multitude of Your lovingkindnesses
  10. Psalm 106:7 Lit Sea of Reeds
  11. Psalm 106:9 Lit Sea of Reeds
  12. Psalm 106:10 Or power
  13. Psalm 106:10 Or power
  14. Psalm 106:14 Or put God to the test
  15. Psalm 106:15 Or leanness into their soul
  16. Psalm 106:17 Or assembly, band
  17. Psalm 106:18 Or assembly, band
  18. Psalm 106:22 I.e. Wonderful acts
  19. Psalm 106:22 Lit Sea of Reeds
  20. Psalm 106:26 Lit lifted up His hand
  21. Psalm 106:28 Or Baal of Peor
  22. Psalm 106:32 Lit strife
  23. Psalm 106:33 Or his spirit
  24. Psalm 106:35 Lit works
  25. Psalm 106:39 Lit works
  26. Psalm 106:40 I.e. people
  27. Psalm 106:41 Or Gentiles
  28. Psalm 106:42 Lit hand
  29. Psalm 106:45 Lit was sorry
  30. Psalm 106:47 Lit boast
  31. Psalm 106:48 Or Hallelujah!
  32. Psalm 106:48 Heb Yah

New Serbian Translation

Псалми 106

1Славите Господа!

Хвалите Господа јер је добар,
    јер је милост његова довека.

Ко ће да искаже силна Господња дела,
    да му сву славу разгласи?
Благо онима што се држе правде,
    онима што увек поступају праведно.

Сети ме се, о, Господе,
    када си милостив свом народу;
у спасењу своме
    и мене се сети;
да видим напредак твојих изабраних,
    да се радујем у радости народа твога
    и хвалим се са твојим наследством.

Згрешили смо као преци наши;
    учинили смо неправду, скривили смо!
Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
    нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
    крај Црвеног мора.
А он их је избавио зарад свог имена,
    да би силу своју показао.
Запретио је Црвеном мору
    и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
    као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
    откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
    нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
    и певали му хвалоспеве.

13 Али брзо су му дела заборавили,
    на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
    у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
    али им је душе разболео.

16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
    свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
    прогутала је Датана
    и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
    сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
    клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
    за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
    који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
    и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
    да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
    и одвратио његов разорни гнев.

24 Презрели су земљу милу
    и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
    и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
    да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
    и раселити по земљама.

28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
    и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
    па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
    и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
    кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
    па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
    па је непромишљено говорио уснама својим.

34 Нису истребили народе
    за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
    навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
    и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
    и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
    крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
    крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
    одали се блуду поступцима својим.

40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
    згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
    па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
    понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
    али су били бунтовних намера,
    па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
    чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
    и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
    сви тлачитељи њихови.

47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
    скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
    да се дичимо твојом славом.

48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    од века до века.
И сав народ нека каже:

Славите Господа!